Divošanin Mile Pavlović pre šesnaest godina, kada je dobio treće dete, sina Marka, došao je do ideje da zakopa pod zemljom deset litara šljivovice. Plan je bio da se rakija otvori za Markov osamnaesti rođendan.
Međutim, ovih dana, usled novonastale situacije sa koronom i zabranom kretanja, Mile je rešio da nađe sebi razonodu i pronađe zakopanu rakiju. U pronalaženju rakije učestvovao je skoro ceo komšiluk, jer se domaćin Mile i njegov prijatelj, sa kojim je rakiju zakopavao, nisu mogli usaglasiti na kojem su je tačno mestu ostavili.
Počela je velika potraga, jedna vrlo slična onoj iz Sviftovog „Ostrva sa blagom“. Ko je bio u čijoj ulozi nije nam poznato, ali su ovi jedinstveni tragači nakon pet dana potrage, stalnog kopanja i razmišljanja, uspeli napokon da se prisete tačne lokacije i potom pronađu rakiju!
Poštujući datu reč i unapred utvrđeni plan, tragači i domaćin mile rešili su da blago ipak ne otvaraju… sve do Markovog punoletstva.
Kako se trud isplatio to se, po dobrom starom običaju, moralo i proslaviti. Ta proslava je, opet… po dobrom starom običaju, bila praćena i zdravicama, sve sa željom da virus koji nas opseda što pre prođe.
Sada, kada su zdravice prošle, tragačima ostaje onaj teži i svakako dosadniji deo posla – vraćanje raskopanog dvorišta u prvobitno stanje. Koliko će im vremena trebati za to, ostaje da se vidi.
Nadamo se samo da će, ako u budućnosti ponovo reše da zakopavaju svoje blago, naši junaci napraviti i mapu, kako bi bez muke mogli da dođu do njega.
