Fudbalski klub Cement Beočin su 1913. godine osnovali radnici Beočinske fabrike cementa. Ovu sportsku disciplinu prvi je u grad doneo Martin Bajer, rođeni Beočinac, koji je bio na izučavanju mašinbravarskog zanata u Budimpešti. Fudbaleri iz Beočina su se takmičili sve do 1919. godine pod imenom “BAK”, a od tada pa do 1932. godine klub nosi naziv “BSK”. Današnji naziv FK Cement poneo je 1933. godine. Klub je 1970. godine, povodom proslave 50-godišnjice Fudbalskog saveza Jugoslavije dobio zlatnu plaketu kao jedan od najstarijih klubova u zemlji. Danas se beočinski fudbaleri nalaze u Vojvođanskoj ligi na sedmom mestu tabele.
Već više od pola veka u ovom klubu je, najpre kao igrač, a danas kao trener Živko Žile Živanović.
– Počeo sam da treniram fudbal u Fudbalskom klubu Cement sa 14 godina, u tadašnjem podmlatku, gde sam ostao sve dok nisam napunio 17 godina. Tada sam prešao u prvi tim i nastavio aktivno da igram sve do svoje 54. godine. Kada sam završio fudbalsku karijeru, a to je bilo 1981. godine, postao sam pomoćni trener prvog tima, što znači da iza sebe imam već 38 godina trenerskog staža. Sećam se svojih prvih treninga, kada smo bosi šutirali loptu, jer roditelji nisu mogli da nam kupe kopačke. Ceo život ću pamtiti svoje prve kopačke koje mi je kupio čika Branko Velimirov, koji je tada bio brica u Beočinu. U tim kopačkama sam igrao pune četiri godine. A danas je vreme sasvim drugačije, deca kopačke pokidaju za tri meseca, bacaju ih, ne paze, a mi smo ih čuvali jer su nam bile jedine. Za nas je tada bilo najvažnije da igramo fudbal, medalje nam nisu bile bitne, igrali smo isključivo iz ljubavi. A danas se to sve promenilo, deca čim krenu da treniraju odmah maštaju o tome kako će im fudbalska karijera doneti velike pare…Takođe, danas je i sve manji broj gledalaca na tribinama, a razlog je prvenstveno taj što u klubu više nemamo domaćih igrača u prvom timu – ovako priča o vremenu kada je aktivno igrao fudbal Živko Živanovič, trener FK Cement iz Beočina.
Danas popularni Žile, kako ga zovu njegovi Beočinci, trenira najmlađi uzrast, dečake od šest do 10 godina i ima ih ukupno 34. Redovni na treninzima su i trojica drugara iz razreda, osmogodišnjaci Miljan Jutanović, Miloš Gudurić i Mitar Pandža.
Miloš Gudurić je najiskusniji igrač u ekipi. Počeo je da trenira fudbal sa šest godina i kaže da je od malena šutirao loptu, pošto se ugledao na svog tatu koji se takođe bavio ovim sportom.
-Jako volim da igram fudbal i nije mi još dosadilo da idem na treninge, a ne verujem ni da će mi i dosaditi. Jako sam srećan kad pobedimo, tada se svi radujemo, ali mi ne smeta ni kad se desi da izgubimo neku utakmicu. Najlepše mi je što se svi zajedno družimo, a uskoro će i moj mlađi brat da nam se pridruži na treninzima, čim napuni šest godina, pa će mi onda biti još lepše. Trener Žile nas uči kako kako da vodimo loptu cik cak, kako da dodajemo, pimplujemo i štopujemo loptu – kaže osmogodišnji Miloš Gudurić i dodaje da mu je omiljeni fudbaler Nejmar.
Novajlija na treninzima je Mitar Pandža. On kaže da je u Cement počeo da dolazi pre nekoliko meseci, jer je stalno igrao fudbal sa svojim tatom, pa je odlučio da počne i sam da ga trenira zajedno sa svojim drugarima iz razreda.
Miljan Jutanović dodaje da već godinu dana dolazi na treninge i da do sada još nijedan nije propustio.
-Treninzi su sredom, petkom i subotom i nije mi teško da ih uklopim sa svojim obavezama u školi. Stignem i da učim i da igram fudbal. Najpre, čim stignem kući, uradim domaći i posle toga sam slobodan da idem na trening. Najviše volim da budem sa svojim drugarima u timu jer se svi lepo družimo – kaže Miljan.
Inače, Žile je za svoj doprinos razvoju sporta čak dva puta dobio najveće opštinsko priznanje Oktobarsku nagradu. Kaže da mu to priznanje mnogo znači, te da će trenerskim poslom da se bavi sve dok ga zdravlje služi. Do sada je izveo brojne generacije fudbalera, a najviše se ponosi Nemanjom Čovićem iz FK Vojvodina i Aleksandrom Rakićem, koji je trenutno najbolji igrač Indonezije.
S. Mihajlović
Projekat “Sport za sve” finansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
