Anastasija je najmlađi pilot vazduhoplovnih jedrilica

Sremska Mitrovica - Kada je pre nekoliko godina prvi put pogledala poznati film “Top gan” Anastasija Malešević iz Sremske Mitrovice divila se moćnim letelicama i već tada je odmah poželela da i sama postane vojni pilot. Želja joj je bila da posle osnovne škole upiše vojnu akademiju i završi za vojnog pilota. Međutim, te svoje planove nije uspela da ostvari, te je krenula u srednju Ekonomsku školu “9. maj” gde sada pohađa treći razred. Ipak, to je nije pokolebalo da nastavi da sanja svoj san o tome da leti, pa je prošlog leta zajedno sa tatom otišla na aerodrom u Velikim Radincima.

Kaže da nikada neće zaboraviti svoj prvi let koji je bio u julu prošle godine, kada je prvi put letela sportskim avionom „cesna” sa instruktorom Đorđem Veličkovićem.

- Naravno, bila sam oduševljena kada sam prvi put sela u taj avion, a nakon mesec dana ukazala mi se prilika da letim i jedrilicom. Na predlog instruktora Milorada Ivanovića pristala sam da idem na obuku koju sam završila u avgustu ove godine kada sam imala svoj prvi samostalni let, tako da sam postala najmlađi pilot vazduhoplovnih jedrilica u Srbiji i regionu koji je osposobljen za samostalno letenje. Osećaje koji mi se bude tokom leta veoma je teško opisati…Svaki čovek let doživi na drugačiji način zbog čega se to jednostavno mora probati. Da bi se moglo razumeti…Jer, tada se mešaju sreća, adrenalin, uzbuđenje, strah… Kada se nalazite na visini od 1500 metara imate osećaj kao da je ceo svet vaš, da nebo nema granice i dajete sebi za pravo da se poredite sa pticama…Dok krstarim oblacima gledam pravo u remek delo prirode i osećam strahopoštovanje, a oko sebe čujem samo šuštanje vazduha kako struji oko krila, nema buke motora. Neverovatno iskustvo, vredno svih drugih odricanja – sa oduševljenjem o svom hobiju priča ova mlada devojka.

Anastastijin tata Pero Malešević takođe se u mladosti bavio jedriličarstvom. Počeo je sa 16 godina zbog čega je regrutovan u 63. padobransku brigadu, ali je prestao da leti neposredno pre Anastasijinog rođenja. Ipak, ona kaže da jedrilice i letenje nije zavolela zbog njegove prošlosti i ljubavi prema avijaciji, iako je podrška roditelja svakako uticala na to da se ona i sama danas bavi letenjem.

-Tata mi skoro nikada nije pričao o njegovim iskustvima i doživljajima, nego sam za njegovu ljubav saznala preturajući po starim albumima i tada sam našla njegovu sliku koja je nastala tokom skoka sa padobranom. Na aerodrom me je vodio samo jednom, mada sam bila previše mala pa se tog događaja ne sećam najbolje. Međutim, sada je krenuo zajedno sa mnom, to mu je bio motiv i da ponovo leti. Kada sam se zainteresovala za letenje učlanila sam se u Aero klub “Sremska Mitrovica”, tako da su nam letački dani organizovani vikendom ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju. Okupljanje na aerdromu je predviđeno za osam sati ujutru kako bi izvršili sve potrebne pripreme pre početka letenja koje traje do zalaska sunca. Avijacija zahteva mnogo odricanja, nije dovoljno samo da vam se svidi letenje, potrebna je neizmerna ljubav zbog koje će ona uvek biti na prvom mestu, a potrebni su, takođe i odlučnost, čvrst stav, smopouzdanje i vera u sebe. Jer, tokom leta mogu da se dese razne situacije u kojima moramo da ostanemo prisebni i kada strah ne sme da pređe u paniku, zbog čega čovek mora biti i hrabar – priča o svom letačkom iskustvu Anastasija Malešević iz Sremske Mitrovice.

Ona dodaje još i to da ima u planu da završi obuku za motorne avione,a uz to takođe još i padobransku i ronilačku obuku, zatim da se osposobi za upravljanje na putničkim avionima, kao i da stekne diplomu ekonomskog fakulteta.

Kategorije Reportaža Sremska Mitrovica