IZDVOJENA

Srpski visokoletači se gaje iz ljubavi

Visok let jer podrazumeva da golub mora da se podigne na visinu od minimalno 800 metara, odnosno da se golim okom ne vidi rad krila. Kružni let podrazumeva da se jato ne udaljava od kuće, odnosno da lete visoko iznad svog kaveza

IMG-89ba9007a80a0cbfd408e41b98e1d0c3-VS.Belotić

Ruma – Golubovi srpski visokoletači su autohtona rasa životinja, a upravo ova rasa je najrasprostranjenija kod naših golubara. Kod ovih golubova se ceni dužina i visina leta jer visokoletače karakteriše dug let u velikim visinama u koje se veoma brzo podižu. Srpski visokoletač se ubraja među najstarije domaće golubove, a istovremeno je priznat kao najbolji jugoslovenski visokoletač. Oprečna su mišljenja o njihovom poreklu, bilo da su u pitanju turski golubovi koje je naš narod prihvatio i ukrštao sa nekim domaćim rasama, ili rasa koja je nastala ukrštanjem isključivo domaćih golubova. Postoje podaci da je ta rasa nastala oko 1800. godine, a njen nastanak je vezan za Beograd, Zemun, Obrenovac i Pančevo. Kako god, u želji  da se postignu osoboine koje ih karatkterišu, a to je visok let, zanemarena je estetika. Što se tiče standarda opšte osobine su da je to golub visokog, dugog, grupnog i kružnog leta. Telo mu je jako, ni krupno ni sitno, čvrsto i mišićavo.

Zoran Šukunda iz Rume, jedan je mnogobrojnih rumskih golubara koji se bavi golubarstvom, a već 34 godine drži isključivo srpske visokoletače. Hobi je nasledio od svog oca i član je Udruženja golubara “SRB 869 Omladinac” Ruma. Gaji oko 250 jedinki, što priplodnih, što ptica za takmičenje. Odlika ovog goluba je visok kružni let u jatu.

SKUNDA ZORAN- Prilikom takmičenja, odnosno utakmice, komisija ocenjuje njihov let u jatu, koji mora biti kružni. Ako se jedan golub odvoji od jata, on se diskvalifikuje. Zato se kaže jato, a visok let jer podrazumeva da golub mora da se podigne na visinu od minimalno 800 metara, odnosno da se golim okom ne vidi rad krila. Kružni let podrazumeva da se jato ne udaljava od kuće, odnosno da lete visoko iznad svog kaveza. Vis je po pravilniku 800 metara, ali oni idu i daleko više, pa ih pratimo dvogledom, kada odu toliko visoko. Odlika je i dug let, tako da lete i do 14, 15 ili 16 sati, kaže Zoran Šukunda, golubar iz Rume.

A da bi golubovi leteli dugo, visoko i u jatu, bitno je dobro ih spremiti. Sve te osobine su im prirodne i instiktivne, al iza vrhunske rezultate potreban je dobar trening i ishrana, koju golubovima obezbeđuje čovek. Čovek mora da bude dobar trener, da im daje adekvatnu hranu za pripremanje takmičarskog jata. Pored kukuruza, koji sam nije dovoljan za postizanje vrhunskog rezultata, golubovima se daje i uljana repica, kardi, crveni i  beli sirak, proso i ostala raznovrsna hrana. Samo sa dobrom hranom golub može da skupljenih nogu i raširenih krila da leti i do 15 sati. Treninzi su takođe bitni, koji prethode takmičarskoj sezoni.

– Ja krećem krajem aprila, jer krajem maja kreću prve  utakmice. Za seniore krajem maja počinje prvenstvo opštine, pa za nedelju dana ide prvenstvo regiona, zatim prvenstvo Srbije i na kraju Balkana. Obrnutim redom se održavaju takmičenja za juniore, golubove koji su proizvedeni te godine. Juniori kreću polovinom avgusta i traju do sredine septembra, kaže Zoran Šukunda.

SA GOLUBOVIMAPodjednako se takmiče i mužjaci i ženke, a dostižu starost i do 20 godina, ako su imali kvalitetnu negu, ishranu i trening.

Za 34.godine  Zoran Šukunda je osvajao brojna priznanja. Ove godine je prvak Društva u Rumi za seniore, kao i prvak  Društva za juniore. U seniorskoj konkurenciji jedan njegov golub osvojio je zlatnu alku za let  od 13 sati i 59 minuta, a najduži letač među juniorima leteo je preko sedam sati. Standardi kažu da golub senior dobija zlatnu alku za let dug preko 10 sati, a junior za let dug preko 9 sati. Pehare za prvo, drugo ili treće mesto, osvaja golubar čijih pet golubova savlada sve standarde propisane pravilnikom, dok sam golub može biti nosliac zlatne alke. Takmičenja se odvijaju u kući samih golubara, komisija dolazi u kuću svakog golubara u kojoj se nalaze kavezi. U zavisnosti od ranga takmičenja se menja i komisija. Takmičenja su ono za šta golubari žive. Ovo nije rasa domaćih životinja koja je produktivna, poput konja, koza, živine i slično. Ovo se radi kao hobi, iz ljubavi, a golubari zarade neki dinar samo prodajom kvalitetnih golubova.

GOLUBOVI- Velik problem nam predstavljaju sokolovi, koji ubijaju izmorene golubove u letu. Kada naš golub leti više sati, tako umoran je laka meta za sokole. A mi kao odgajivači nikako nismo na bilo koji način zaštićeni. Nas u državi ima mnogo, uredno kao udruženja plaćamo sve obaveze i stoga bismo mogli imati bilo kakav povraćaj ili subvenciju ili podršku za rad. Trebalo bi i da imamo neki zajednički jezik sa nadležnima, kako bismo imali neku naknadu jer imamo velike gubitke zbog sokolova. Bilo šta, da smo prepoznati kao neko ko čuva autohtonu rasu domaćih životinja. Lično ne računam koliko me koštaju, jer ovo radim što volim, uspeju oni da othrane sami sebe, jer nešto uspem i da prodam, govori Zoran Šukunda, golubar iz Rume.

Projekat „Autohtono je naše” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Stavovi izneti u ovom projektu nužno ne održavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti