Pcelama obezbediti dovoljno hrane

Pčele – čuvari života na planeti

Pčele su ugrožene zbog intenzivne poljoprivredne prizvodnje i tretiranja voća hemijskim sredstv ima. Ako nestanu pčele, neće biti ni nas. Pčelari iz Rume su, shvatajući ozbiljnost situacije, uspeli da naprave dogovore sa proizvođačima voća i da zajedničkim snagama na obostranu korist nađu zajedničko rešenje

Piše: S.Belotić

Stanimir JavoracApis vellifera carnica je domaća srpska pčela, koja je na listi domaćih autohtonih rasa životinja. Pčele su 2016.proglašene ugroženom vrstom, a poznato je da bi nestankom ovih insekata nestao i život kakav poznajemo na planeti. Tome doprinose klimatske promene, zagađenje, masovna intenzivna poljoprivredna proizvodnja koa danas ne funkcioniše bez široke upotrebe pesticida. Pčela, pa i srpska Apis vellifera carnica, nije korisna samo zbog proizvodnje meda i pčelinjih proizvoda. One su najvažnija bića u održanju ekološke ravnoteže, od kojih zavisi opstanak većine biljnih vrsta bez kojih bi i sam opstanak čovečanstva bio doveden u pitanje. Kako je takva situacija prevaziđena na teritoriji Srema i o samom razvoju pčele, priča Stanimir Javorac, predsednik Udruženja pčelara „Nikola Mileusnić“ Ruma.

Srpska pčela je preovlađujuća u Srbiji. Razvoj pčelinjih društava počinje negde polovinom januara, ili februara, zavisno od vremenskih prilika. Ako proleće počinje ranije, ranije će početi i razvoj. Onog trenutka kad je napolju temperatura 15 stepeni, matica društva počinje da leže jajašca, a iz njih se izleže matica za 16 dana, pčela radilica za 21 dan i trut za 24 dana. To je odlika  ove pčele i u našim uslovima. U košnici do punog razvoja, a to je negde polovina maja do polovine juna, kad pčelinje društvo u razvoju dostiže vrhunac, a zavisno od košnice i jačine društva, može da se dostigne i do 80.000 pčela sa jednom maticom u jednom pčelinjem društvu. U jesen, kada pčela ulazi u zimski period, u društvu se nalazi između 10.000 i 30.000 pčela, što opet zavisi od njegove jačine i kako je ono odgajano. Sa tim brojem pčela društvo zazimljuje. A to je upravo period za nama.

pcele se pripremaju za zimu- Zavisno od vremenskih prilika matica zaleže jajašca dok je napolju temperatura iznad 15 stepeni, u manjem obimu, ali zaleže, a taj slučaj smo imali i ovog oktobra koji je bio izuzetno topao. Zavisno od vremenskih prilika, kad zahladi krajem oktobra, početkom novembra ili čak decembra, sva pčela iz legla izlalzi i to je takozvana zimska pčela, ona zazimljuje i ona je osnov za razvoj društva u proletnjem periodu, odnosno za narednu pčelarsku sezonu. Zato je potrebno da što jače društvo treba da zazimi, pa zato pčelari treba da obave pripremu u jesenjem periodu. Sva ona društva koja su slaba, na jednom, dva ili tri rama, odnosno ulice, nisu za zazimljavanje, već se tako slaba društva spajaju kako bi postala jača i kako bi mogla da prezime zimu, kaže Stanimir Javorac, predsednik Udruženja pčelara „Nikola Mileusnić“ Ruma.

Od toga kako je pčelar pripremio društva u jesen, količine kvalitetne hrane, meda, nektara i polena, zavisi i koliko će društava izaći iz zime i u kom kvalitetu. Svakom društvu je potrebno ostaviti između 15 i 25 kilograma meda, po mogućnosti bagremovog ili lipovog, a treba izbegavati  suncokretov i šumski med, odnosno medljikovac. Ti medovi su teži, pčele ih teško vare i mogu da izazovu teškoće u probavnom sistemu. Medljikovac, ili šumski med bi trebalo, u skladu sa mogućnostima, u potpunosti izbaciti iz pčelinje ishrane. Iako je to jedan od najkvalitetnijih medova, pčele ga teško vare, pa ako je zima duža i pčele duže ne izlaze zimi na pročisni let, može doći i do njihvog uginuća. Pčele inače zimi iskoriste lep dan kada su temperature iznad deset stepeni, kako bi izašle na pročisni let, ispraznile creva i tako izbegle bolesti, jer je poznato da pčela to nikad ne čini u košnici. Inače, kaka su pčelinja društva dobro pripremljena, pčele mogu da izdrže i do dva i po meseca bez pražnjenja. Ako se pčelama ne ostavi dovoljna količina meda, treba ih prihraniti medom, šećerno-mednim pogačama ili sirupom, kako bi mogle da prezime. Prihranu šećerom treba izbegavati jer nije dobra za pčele, tako da se treba držati meda i polena.

Priprema za zimu- Zavisno od jačine društava u našim uslovima, pčelinje društvo u jednoj košnici sa jednom maticom može da unese i do 10 kilograma meda dnevno, to kada su izuzetni povoljni uslovi, kada je bogata paša i kod bagrema i kod suncokreta i lipe. Ja sam imao iskustvo od 8 kilograma, a bilo je pčelara  koji su imali i po 10 kilograma bagremovog meda, a bilo je i unosa 8,5 kilograma lipovog meda na Fruškoj gori. Dešavalo se i da se dva puta unese suncokretov med, ali u poslednje vreme se sve manje seju dugoročne sorte, savremena poljoprivredna proizvodnja teži ka što bržem obrtu, pa sad suncokretova paša traje umesto 17 samo sedam dana. Da bi unos bio  bogat, biljka treba dobro da medi, da budu dobri vremenski uslovi, a tu smislim na bagrem, lipu i suncokret. Inače pčelinja hrana je cvetni prah, odnosno polen sa cvetova sa svih biljaka, nektar, preteča meda, i metljika, koja se stvara  na lišću i stablu drveća. Medljikovac stvaraju lisne vaši koje imaju svoju značajnu ulogu u ekosistemu, kaže Javorac.

Srpska pčela puni razvoj dostiže od druge polovine maja do druge polovine juna, kada su društva najjača. Tada, ako pčelar ne prati razvoj društva, može doći do prirodnog rojenja pčela. Kada je košnica puna, matica napušta smanjen prostor u košnici i tada se stavraju rojevi. Pravi pčelari to čine sami čekajući pravi trenutak, ne čekaju da ode prirodni roj, koji sa sobom odnosi pčelu i med, pa za narednu pašu nema pčela. Zato pčelari treba pri kraju bagremove paše da razrojavaju društva pomoću nukleusa. Od polovine juna meseca počinje da opada jačina pčelinjih društava, matica manje zaleže jajašca, stare pčele izumiru i krajem jula i početkom avgusta ležu se zimske pčele. Letnja pčela zbog izuzetne izrabljenosti živi najduže 45 dana, a zimska živi i preko šest meseci jer ne radi, uzimljena vegetira u košnici i troši minimum hrane i čeka da je u proleće zamene nove mlade pčele.

Pčelinje paše kod naših pčela su rane prolećne paše niskog rastinja (visibabe, ljubičice i ostali vesnici proleća), zatim voćna paša, koja je već ozbiljnija i na svim vrstama voća koje imaju cvet, potom stiže uljana repica, bagremova paša, lipova, suncokretova i livadska paša, koja je aktuelna tokom cele vegetacije, a najintenzivnija je u proleće i leto kada cvetaju trave i biljke na livadama. Pčelinji proizvodi od srpskih pčela su polen, med, matični mleč, vosak, propolis i pčelinji vosak, gde većina pčelara proizvodi med, a manji broj se specijalizuje za proizvodnju ostalih proizvoda, a najmanje pčelinjeg otrova koji je najkomplikovaniji.

Pcelama obezbediti dovoljno hranePčele su inače, proglašene za najznačajniju vrstu na planeti. Pčele su ugrožene zbog intenzivne poljoprivredne prizvodnje i tretiranja voća hemijskim sredstv ima. Ako nestanu pčele, neće biti ni nas. Pčelari iz Rume su, s tim u vezi, shvatajući ozbiljnost situacije uspeli da naprave dogovore sa proizvođačima voća i da zajedničkim snagama na obostranu korist nađu zajedničko rešenje.

– Pčele su najkorisniji insekti na planeti. Oprašuju između 50 i 80 posto svih poljoprivrednih kultura koje imaju cvet. Pčela je najveći oprašivač. U slučaju da nestanu, ne bi bilo oprašivanja, a mena mogućnosti da se biljne kulture oprašuju uz pomoć mehanizacije. Postoji slučaj u Kini gde su otvaranjem nemačke fabrike za pesticide i masovnim nepravilnim korišćenjem pobijeni si insekti. Rešenje su našli tako što su stanovnici ručno sami oprašivali. I mi smo imali velikih problema  na našem području. Moj cilj kada sam došao u Udruženje i postao predsednik  2000. je bio da sprečim voćare  da prskaju voće u cvetu. To je zakonom zabranjeno, ali se to malo poštovalo. Imali smo masovna trovanja pčela, ali su sudski procesi kada pčelar tuži, izuzetno skupi i dugotrajni, pa to nismo mogli da iznesemo. Uspeo sam za deset godina da animiram sve veće voćare na području Srema da  voće ne tretiraju pesticidima u cvetu, nego u predcvetavanju kako je zakonom predviđeno. Sada mi rumski pčelari oprašujemo skoro sve plantaže u Sremu i za to smo plaćeni po košnici. Najveći broj i malih proizvođača koristi naše pčele za oprašivanje. Tako da čim mi ulazimo, prkanje se prekida. Zaista mogu da se pohvalim da smo uspešno to odradili, a danas me zovu i voćari iz drugih krajeva. Ima i danas nesavesnih voćara, ali mogu reći da smo uradili jednu jako dobru stvar, zaključuje Stanimir Javorac, predsednik Udruženja pčelara „Nikola Mileusnić“ Ruma.

Projekat „Autohtono je naše” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Stavovi izneti u ovom projektu nužno ne održavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti