sasa andrejic

Domaće koze otpornije od uvoznih

Koze su poznate kao izuzetno čiste životinje, koje ne oboljevaju od kancera, a često se kaže ako čovek želi da se izleči, treba samo da jede ono što jedu i koze. Njihovo mleko ostaje čisto, bez obzira na to šta jede, a koza uglavnom pase lekovito bilje na pašnjacima, čak 128 različitih vrsta

Piše: S.Belotić

Nije više retkost da čujemo kako ljudi iz grada polako i sigurno utočište, često i  zaradu nalaze na selu.  Ipak još uvek nas iznenađuje  po neki slučaj da čovek napusti gradski komoditet za život na selu i bavljenje poljoprivredom, za koju se zna da iziskuje mnogo posla.  Ali kako za koga, jer upravo Saša Andrejić iz Rume, sve bliži petoj deceniji, kaže da je baš zahvaljujući poljoprivredi, uzgoju koza i pomeranjem na selo porodici obezbedio egzistenciju, a sebi napokon život bez lekova.

domaca bela kozaNekada autoelektričar, a sada stočar, pre tri godine kupio je plac  u Pavlovcima gde je zvanično oformio i malu farmu koza. Porodicu i sebe izdržava prodajom kozijeg mleka i sira, kao i prodajom  jaradi, koja su mu nusprodukt rada na farmi. Uzgajanjem koza počeo je da se bavi davno, prvenstveno zbog dece kojoj je zbog zdravlja bilo potrebno  zdravo kozije mleko i sirevi. Glavni posao i izvor prhoda bila je autoelektričarska radnja, koju je kasnije, kako kaže, sa zadovoljstvom zamenio radom na farmi i uzgajanjem koza.

Većinu stada čine alpske uvozne koze i samo dve bele. Ali kako kaže, domaća rasa će zameniti stranu, jer je daleko otpornija, lakši je uzgoj i to smanjuje troškove proizvodnje i automatski povećava zaradu.

sasa andrejic- Za domaće sam se odlučio ciljano, jer su mnogo otpornije od svih stranih rasa. To za sada nije velik broj, ali planiram i verovatno ću se prebaciti u potpunosti na bele koze, jer prema računici, mislim da će biti isplativije. One se duže muzu, duže im traje laktacija, duže mogu da hrane jariće, a to sve garantuje nešto isplativiju proizvodnju. Ove dve domaće koze imam tri godine i u potpunosti sam zadovoljan njima. U principu sve je isto kao i sa stranim rasama, idu na pašu, koriste domaću zrnastu hranu, jare se od kraja janura do kraja marta, jarići sisaju dva meseca i onda prelaze na dohranu, odnosno na detelinu  i mešavinu zrnaste hrane od žitarica. Kada se jare odvoji od vimena, koza ponovo daje mleko za dalju upotrebu, prodaju ili mlečne proizvode. Oni se prave i od mleka koje daje sanska domaća koza, kaže Saša Andrejić.

Da posao ide dobro, govori i činjenica da ne može da postigne da proizvede mleka i mlečnih proizvoda koliko mu kupci traže. Koziji proizvodi su sve traženiji, ljudi se opredeljuju za zdravu hranu, a sa domaćim belim kozama, kaže da će biti još bolje. Sada litar mleka prodaje za 100 dinara, a jogurta za 160. Kilogram sira se kreće od 600 do 1200 dinara, u zavisnosti od vrste sira, a litar surutke košta 50 dinara. Ovakva računica i dobar genetski materijal idu u prilog tome da će Saša kompletnu proizvodnju zasnivati na ovoj domaćoj rasi koze i dati svoj doprinos u očuvanju ove rase.

– Domaća bela koza se i sada gaji, ali samo po par komada i to u porodičnim gazdinstvima, u manjem broju, daleko je to od nekih većih farmi. Verovatno je to malo, ali verujem da će biti dovoljno da se ta rasa održi, jer francuske koze postaju mnogo ukrvljene, malo se priplodnog materijala donosi sa strane, pa dobijamo sve lošiji genetski materijal. Tako da mislim da će se mnogi stočari sve više opredeljivati za domaću kozu, kaže Saša.

Koze su inače poznate kao izuzetno čiste životinje, koje ne oboljevaju od kancera, a često se kaže ako čovek želi da se izleči, treba samo da jede ono što jedu i koze. Njihovo mleko ostaje čisto, bez obzira na to šta jede, a koza uglavnom pase lekovito bilje na pašnjacima, čak 128 različitih vrsta. Zahteva čiste uslove, pa tako Sašine koze neće čak ni vodu da piju iz prljavih posuda, kaže ovaj stočar.

manguliceInače u svom gazdinstvu ima i četiri krmače i jednog nerasta, takođe domaće sorte mangulice. Sve veća potražnja ovog mesa i prerađevina će ovog stočara navesti da i ovde proširi proizvodnju i takođe bude jedan od poljoprivednika koji će čuvati autohtone rase domaćih životinja. Možda to nije velik broj da se celokupna situacija promeni, ali svaki korak se računa, pa i Sašin.

Domaća bela koza je nastala ukrštanjem balkanskih koza nižih područja sa jarčevima sanskih koza. To su melezi sa jako različitim nivoima proizvodnje i jako ne ujednačenosti boje i eksterijera. Boja dlake nije ustaljena rasna odlika,tako da ona može biti bela, crne, smeña, ima i šarenih grla. Domaća bela koza je otporna na duga pešačenja po najlošijim terenima u potrazi za hranom. Odrasle koze su težine oko 40kg a jarčevi oko 50kg, što zavisi od uslova držanja. U poboljšanim uslovima spoljašnje sredine, godišnja proizvodnja mleka je oko 200litara po laktaciji. Od 100 koza dobije se 180 jaradi.

Projekat „Autohtono je naše” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Stavovi izneti u ovom projektu nužno ne održavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Kategorije Projekti