Ove rase su dobra banka gena, osiguravaju hranu u svakoj prlici i ne traže neke posebne uslove za ishranu i držanje
Piše: S.Đaković
Sve države neguju svoje autohtone rase, jer su one otpornije za uslove držanja, ishranu, one služe za neke situacije kada eventualno neće biti savremenih tehnologija u stočarstvu. Ove rase su dobra banka gena, osiguravaju hranu u svakoj prlici i ne traže neke posebne uslove za ishranu i držanje kao što se dogadja kod rasnih domaćih životinja. Ovako o značaju autohtonih rasa stoke govori Lale Andonović, stručni saradnik za stočarstvo u PSS Sremska Mitrovica.
– Država posebnim merama nastoji da održi, razvije i stimuliše takvu proizvodnju subvencijama proizvodjača koje drže autohtone rase stoke i živine. Sve je regulisano zakonom i pravilnicima. Neki ih drže i iz komecijalnih razloga, ali pošto u zadnje vreme vlada i državne institucije izražavaju potrebe za proizvodima od autohtonih rasa stoke, jer su kvaliteniji, drugačiji a i cena im je drugačija, pa takvu proizvodnju nastoje povećati – kaže Lale Andonović.
U Sremu i Mačvi, u delu koji je pod „nadležnođću” PSS !Sremska Mitrovica“ od autohotnih rasa goveda prisutan je podolac, a od svinja mangulica je najzastupljenija. Ima nešto brdskih konja noniusa i to svega nekoliko grla, a drže se i ovce cigaje, dok od živine to se odnosi na sorte banatski gološijan i somborska kaporka.
Udruženje za zaštitu i odgoj sitniih životinja u Sremkoj Mitrovici, smatra ovaj stručnjak, dobro je organizovano i među njihovih odgajivačima ima onih koji drže autohtone rase živine i golubova. Kod nas se te rase dugo gaje, a značajne su zbog kvaliteta mesa, jaja i uslova u kojima bez mnogo zahteva obitavaju i žive.
– Posebno stanište takvih rasa – podolca i mangulicе – u ovom kraju je Zasavica. Pored toga, mangulica najviše ima u Kuzminu na farmi Perice Drezgića, kao i u Obrežu kod Jovana Radivojevića. Istinа, tu se mangulice drže u ogradjenom prostoru, iako prirodno one žive na otvorenom u šumama – objašnjava Andonović.
Namera je da subvencijama poveća brojnost ovih rasa životinja za neke posebne situacije. Jer su oni izdržljiviji u nepovoljnih uslovima. Ovih rasa je mnogo manje po brojnosti nego novijih rasnih životinja, ali se tačan broj i odnos ne znaju, već važe samo procene.
Živine autohtonih rasa, smatra Andonović ima u svakom dvorištu koje drži živinu, ali opet nema tačnih podataka koliko. Brojnost ovaca cigaja je smanjena uvozom inostranih rasa.
Zbog pojave stočne kuge Lane Andonović upućuje upozorenje stočarima koji gaje autohtone sorte da ih drže na ograđenom prostoru i da ih vode na ispašu na proverene terene kako se stoka ne bi zarazila.
– U služaju kada se ova zaraza pojavi, kada se registruje i potvrdi onda se vrši neškodljivo uklanjanje svih životinja u okolini od tri kilomera. To je potencijalna opasnost i ta sve životinje. Proizvođači treba da shvate da kontrolišući proizvodnju i vodeći računa o bezbednosno zaštitnim merama na svojim farmama doprinose sigurnijom proizvdwi i zdravqu svojih životinja ma koje rase one bile -poručio je Lale Andonović, stručni saradnik za stočarstvo u PSS Sremska Mitrovica.
Projekat „Autohtono je naše” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.
Stavovi izneti u ovom projektu nužno ne održavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.
