Манастир у Грабову

Selo sa stotinu stanovnika i četiri firme

Gas, vodovod, prodavnica, četiri privatne firme, svakodnevna autobuska veza sa Beočinom i Novim Sadom i lekar koji dolazi dva puta nedeljno, svedoče da u ovom zabačenom selu postoje svi uslovi za normalan život. Ipak, bez obzira na to, u Grabovu danas živi samo stotinjak ljudi u 40 pretežno staračkih domaćinstava. Zbog toga je selo bilo skoro pred gašenjem, ali dolaskom Vinarije “Kovačević” ponovo je oživelo. Oni su 2017. godine uzeli u zakup 200 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta za sadnju vinograda, tako da kompletno selo u sezoni sada nalazi posao u njihovim vinogradima

Центар селаPiše: S. Mihajlović

Foto M. Mileusnić

Ovo selo neki nazivaju i Planinsko Grabovo, jer se nalazi na severnoj strani Fruške gore, na nadmorskoj visini od 304 metara, na jednoj terasi iznad potoka Tekeniš. Smešteno je čitavih pet kilometara daleko od Dunava, na terasi sa vidicima na najvišem i najlepšem delu Fruške gore. Iz sela se vidi Ravno, Varmeđski čot, Orlovac…Najkraće je do Grabova doći od Banoštora pravo na jug uz Tekeniš. Nažalost, tu postoji samo seoski, poljski put. Zato se za dolazak koristi obilazni put, koji od Novog Sada ide do sela Sviloš. Na samom izlasku iz Sviloša odvaja se uzani asfalt koji vodi uzbrdo na prevoj visok skoro 300 metara. Dalje se spušta niz obrađene njive sa prelepim vidicima. Ovako obilazno, ali sve vreme asvaltom, Grabovo je udaljeno od Novog Sada 40, od opštinskog centra Beočin 22, a od Sremske Mitrovice 27 kilometara.

Дом културе, амбуланта и школа под једним кровомOvo selo je po broju žitelja najmanja mesna zajednica u beočinskoj opštini i nalazi se na nadmorskoj visini od 304 metra. U knjigama se pominje još 1740. godine. Prema tim zapisima crkva je izgrađena 1748. godine, a škola se pominje 1778. godine. Ovde je pre Drugog svetskog rata živelo 1.100 stanovnika sa preko sto đaka do petog razreda, odnosno tadašnje male mature. Tokom Drugog svetskog rata Grabovo je tri puta paljeno, a od strane okupatora stradalo je 150 meštana. Posle rata stanovništvo je kolonizovano u Inđiju, tako je u Grabovu ostalo svega pedesetak kuća, koje su podignute obnovom.  Legenda kaže da je selo ovo ime dobilo zato što leži sasvim uz šumu koja je najviše obrasla grabovim drvećem tako  da ih na celoj Fruškoj gori skoro nema toliko. Stariji stanovnici rado pričaju  kako su njihovi stari u davnašnja vremena tu lepo živeli,  a kao dokaz iznose podatak je nekad župan sremski,  kad je hteo jesti “lepa bela hleba”,  dolazio u Grabovo da  sebi ispuni želju, jer se na vodenici potočari mlelo najbolje brašno. A onda dodaju “a imao je i pravo u Grabovo što je dolazio,  jer je u Grabovu i vino bilo najbolje.”

Od tada je prošlo mnogo vremena i veliki broj stanovnika je ili umro ili se odselio, tako da danas u četrdeset domaćinstava ovde živi svega 100 Grabovčana. Problem koji je prisutan u Grabovu, ne razlikuje ih od ostalih sremskih sela, a to je veliki broj staračkih domaćinstava. Da je tako, svedoči i činjenica da ovde rode retko sleću. Poslednja beba rodila se pre jedne decenije.

Милан Јелић, председник Савета МЗ ГрабовоPredsednik Saveta Mesne zajednice Milan Jelić kaže da je u proteklom periodu dosta učinjeno na unapređenju uslova života u ovom selu.

– Sve ulice su asfaltirane, kroz Grabovo je prošla gasna mreža, vodovod i struja. Imamo telefonske priključke i internet i povezani smo svakodnevno sa pet autobuskih linija do Novog Sada. Imamo jednu prodavnicu, ambulantu u koju lekar iz beočinskog Doma zdravlja dolazi dva puta nedeljno i salu Doma kulture koju za svoje potrebe mogu da koriste svi meštani. Ovde su aktivni lovci koji su organizovani u Lovačko društvo “Jelen”. Oni imaju svoje prostorije, u kojima se redovno sastaju. U centru sela imamo košarkaško i fudbalsko igralište koje se redovno održava, a takođe vodimo brigu i o spomen obeležju. Krčimo šiblje i kosimo travu na svim atarskim putevima, kao i na seoskom groblju. Naše selo je nekada imalo i školu, ali nažalost zbog nedovoljnog broja dece ona je zatvorena. Sada đaci od prvog do četvrtog razreda idu u školu u Sviloš, a oni malo stariji putuju autobusom do Suseka. Iako smo mali, možemo da se pohvalimo da je iz našeg sela poteklo 20 fakultetski obrazovanih ljudi, što je srazmerno broju stanovnika značajan procenat visokoškolovanih. Ipak, svi mladi kada završe školu odlaze odavde, jer za njih ovde nema perspektive. Zbog toga je selo bilo skoro pred gašenjem, ali dolaskom Vinarije “Kovačević” ponovo je oživelo. Oni su 2017. godine uzeli u zakup 200 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta za sadnju vinograda, tako da kompletno selo u sezoni sada nalazi posao u njihovim vinogradima. Takođe, pored meštana dolaze i radnici iz okolnih sela i Beočina. Osim Vinarije “Kovačević” imamo još tri firme koje su zaposlile meštane tako da ovde niko ko hoće da radi nije bez posla. Ono što nam još fali jeste kanalizacija, ali verujem da će i ona u dogledno vreme biti završena, s obzirom da za naše probleme i potrebe imamo veliko razumevanje i odličnu saradnju imamo sa predsednikom opštine Beočin Mitrom Milinkovićem – kaže predsednik Saveta MZ Grabovo Milan Jelić.

Спомен обележје се редово одржаваOn dodaje da je u planu da se u Grabovu razvije etno turizam, za šta će pomoć i podršku dobiti od Vinarije “Kovačević”. Ovde se nalazi i crkva svetog Arhangela Mihaila i Gavrila koja je proglašena za spomenik kulture i pretvorena u manastir koji je pripojen Krušedolu.

Mesna zajednica gazduje sa oko 70 hektara šumske površine, imaju i lovište površine 1.500 hektara, u kome se nalaze sve vrste divljači, osim jelena.

Kategorije Reportaža