20191005_145741

Prvi šumski centar u regionu

Šatrinci- Izgradnja prirodnog selfnes centra u Šatrincima biće prvi veći korak ka razvoju turizma u istočnom delu iriške opštine. Takav vid turističke ponude, boravka u prirodi sa pratećim sadržajima će biti prvi i jedinstven u našem širem okruženju, kakav se u poslednje vreme sve više primenjuje u razvijenim zapadnim zemljama i Japanu. S tim u vezi, u Vrdniku, u zgradi Kasina održana je Međunarodna konferencija „Izazovi razvoja novih turističkih niša“, u okviru ovog prekograničnog programa Interreg IPA CBC Mađarska –Srbija. Konkretno u Šatrincima će se realizovati projekat „Natural selfness- prirodni selfnes“ . Projekat je započeo 1.novembra prošle godine i trajaće do novembra naredne godine.  Sprovode ga Udruženje „Irig moj grad“, Opština Irig, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, a sa mađarske strane neprofitna organizacija Mora turist iz banje Morahalom. Konferencija je okupila stručnjake iz oblasti turizma iz zemalja u okruženju, sa ciljem razmene iskustava  i nalaženja rešenja za brojne probleme prilikom pokretanja novih turističkih proizvoda.

Ucesnici konferencije

– U Šatricima ćemo, u okviru ovog projekta da osnujemo šumski centar i time uvodemo jednu inovaciju u turizmu. To je trend popularan u svetu, primera radi kupanje u šumskom vazduhu. Taj trend u  Japanu postoji  od 80-tih godina, što preporučuju i  lekari zbog zdravstvenog benefita po organizam, a sada ćemo to imati i kod nas. Irig je prva opština koja ima ovakvu investiciju ne samo u Srbiji, već i šire. Očekujemo da ćemo sve papire i građevinske dozvole imati do kraja godine, a sledeće da počne izgradnja na utvđenoj lokaciji, rekao je Marko Kelember, projekt menadžer iriške opštine u projektu „Natural selfnes – prirodni selfnes“.

I dok na zapadnoj strani iriške opštine niču novi hoteli i takozvani visoki turizam, na istočnoj će turistima biti ponuđena druga varijanta, šetnja po šumskom vazduhu, sa planski zasađenim drvećem i biljkama koje imaju najpozitivniji uticaj na ljudsko zdravlje.

-Imaćemo rekonstruisane zgrade, deo za šumsku hranu, odnosno hranu iz šume, deo za predavanje, a u okviru  šumskog centra imaćemo i šumski amfiteatar, bungalove, zdrvstvenu stazu i senzornu baštu.  Poenta čitave priče je razvoj ne samo Šatrinaca, već cele opštine, jer našim aktivnostima podstičemo razvoj celog regiona, dodao je Srđan Budimčić, saradnik na projektu iz udruženja „Irig moj grad“.

O tome koje će se sadnice upotrebljavati za selfnes centar u Šatrincima, brinuće Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu. Institut će formirati stazu zdravlja i senzornu baštu sa kolekcijom različitih biljaka koje pozitivno utiču na zdravlje ljudi. Njihov zadatak je izbor najpovoljnijeg bilja i stabala, kao i proizvodnja sadnog materijala.

Ivan karic Marko kelember

-Poznato je  da šume imaju nemerljiv značaj za zdravlje stanovništva, drveće pravi povoljnu mikroklimu i proizvodi kiseonik, ali ispušta i određene materije, fitoncide, koji poboljšavaju zdravlje, vitalnost i kondiciju ljudi. Na primer  lipa  i hrast su veoma povoljni, prema priči u jednoj hrastovoj šumi ima manje bakterija i mikrooprganizama nego u operacionoj sali. Možda će ovo medicinari malo da kritikuju, ali boravkom u šumi samo dva sata nedeljno značajno poboljšavate svoje zdravlje. Savet je svi što više u šumu, pogotovo deca, kaže Prof Saša Orlović, doktor šumarskih nauka, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.

Mađarski partneri iz Morahaluma neće imati konkretne investicije po pitanju izgradnje, kao što će to biti slučaj u Šatrincima, ali će imati savetodavnu ulogu, posebno kada se zna koliko je ovaj region odmakao u pogledu banjskog turizma.

-Drago mi je što se turistička ponuda Iriga širi za još jednu destinaciju, pored postojećih hotela i spa centara i centra za rehabilitaciju.  Ovo je šumski selfnes i to je nešto jedinstveno na ovim prostorima i mislim da će privući određenu populaciju turista na naše područje, rekao je Miodrag Bebić, zamenik predsednika Opštine Irig

71781506_2320227388194669_6650750982340739072_n

-IPA projekti su veoma značajni za Srbiju, a i bilateralna saradnja nam pomaže u iskustvu saradnje sa zemljama EU, u ovom slučaju Mađarskom. Primenjujemo neka znanja, iskustva i modele koji su oni već isprobali i učvrstili kao održive modele. Ovde su u pitanju ekološke, turističke niše koje su značajne sa ekološkog aspekta ali i u ponudi specifičnog turizma, jer mi po svojim fizičko geografskim i klimatskim uslovima možemo da ponudimo dosta takvih turostičkih sadržaja koji imaju osobenosti banjskog turizma i nekog turizma koje nudi i specifičnu hranu, sokove, vina. Tako  pomažemo i ruralnim krajevima kroz ove vrste turizma da se razvijaju, a da ne ugroze svoju životnu sredinu. Svuda u svetu imate ogromne luksuzne hotele,  ali kada dođete u Vrdnik, Jazak, na padine Fruške gore, vi možete da probate autohtonu sortu grožđa, specifičnu hranu i netaknuti krajolik, to je ono što se ceni, istakao je Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Ovaj projekat i podizanje novog turističkog proizvoda u Šatrincima za tamošnje meštane imaće višestruki značaj. Istočna strana iričke opštine dobija svoju šansu za razvoj turizma, pored nekolicine najznačajnijih pravoslavnih manastira. Osim toga, u najavi za narednu godinu je i rekonstrukcija puta broj 313, od Iriga prema Maradiku, koji spada u nadležnost države.

– Svaki kamen koji se kod nas postavi je od velikog značaja za nas. Mi smo do juče bili selo gde se autobus okreće. Nadam se da to neće biti više tako, povezani smo prema Žarkovcu, nadamo se da ćemo u budućnosti dobiti i taj put prema Malim Radincima ka rumskoj opštini, jer smo na u suštini na odličnom mestu na tromeđi tri opštine Irig, Ruma i Inđija. Tako da se nadamo da će i taj projekat zaživeti, jer svaki turistički proizvod može unaprediti naše selo. Ako budemo imali turista, moći ćemo da im prodamo našu hranu, domaće proizvode i radujemo se tome. Sreća je pa dosta žena radi u fabrikama, i nadam se da će i oni koji su ostali da rade na selu moći da prodaju svoje proizvode svima koji dođu u naše selo, kaže Janika Takač, predsednik Saveta mesne zajednice Šatrinci.

 

S.Belotić

Foto: S.Belotić, Predrag Sretenović

Projekat „Jaka iriška sela-u selu živim u selu ostajem“ sufinanira Opština Irig.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Irig Projekti