bANOSTOR FOTO SREMSKE NOVINE M MILEUSNIC

Po grožđu i vinu poznati u celom svetu

Predsednik Saveta Mesne zajednice Radivoj Rakić, kaže da u Banoštoru koji broji oko 800 stanovnika u 220 domaćinstava, ima sagrađeno 800 vikendica, što najbolje govori o lepoti ovog sela i interesovanju ljudi da svoje slobodno vreme provode uz Dunav i Frušku goru

S. Mihajlović

Foto M. Mileusnić

Уређена обала Дунава са две марине, излетничким парком и прилазом за пецарошеBanoštor se nalazi na magistralnom putu od Novog Sada prema granici sa Hrvatskom, ima nekoliko prodavnica, poštu, zdravstvenu ambulantu, osnovnu školu do četvrtog razreda, mesnu kancelariju i nekoliko restorana sa prenoćištem. Istorijski podaci govore da je ovo selo postojalo još pre Rimljana o čemu svedoče nekropole iz praistorijskog doba, a priče kazuju da je tu negde i Zlatna kapija. U Rimsko doba na ovom području se nalazilo vojno utvrđenje Bononija. Od četiri bogomolje: pravoslavna, nazarenska, evangelistička i „švapska“, danas su ostale dve. Pravoslavna crkva posvećena svetom Georgiju-Đurđic, što je crkvena slava sela, podignuta je na mestu gde je nekada bila tvrđava i manastir i dominira selom. Nemačka crkva Sveti Rudolf, koju je 1912. godine podigao grof Futoški, trenutno je polusrušena, a u planu je da bude adaptirana i preuređena u degustacionu salu za vino, s obzirom da je crkva taj objekat izdala na 99 godina lokalnoj vinariji.

Prvi čovek sela Radivoj Rakić, predsednik Saveta Mesne zajednice, kaže  da u Banoštoru koji broji oko 800 stanovnika u 220 domaćinstava, ima sagrađeno 800 vikendica, što najbolje govori o lepoti ovog sela i interesovanju ljudi da svoje slobodno vreme provode uz Dunav i Frušku goru.

Радивој Ракић, председник Савета МЗ Баноштор- Mi smo primamljivi ne samo za vikendaše, nego i za turiste i izletnike. Kroz Banoštor prolazi podunavski put koji spada u važne puteve drugog reda, pa zahvaljujući položaju i konfiguraciji terena, pristupačnoj obali Dunava i blizini Fruške gore, imamo sve uslove da se razvijemo u značajno turističko mesto, na čemu i radimo. Ucrtane pešačke staze koje imamo idealne su za šetnju i rekreaciju, ceo Banoštor je pokriven info tablama, a u centru sela imamo klupe i prostor gde izletnici i porodice mogu da pripreme roštilj ili kotlić, koji u Mesnoj zajednici mogu da dobiju besplatno na korišđenje. Za najmlađe tu je trambolina koja se takođe ne naplaćuje, a za rekreativce postoje sportski tereni. Banoštor ima uslova da primi turiste na duži boravak, u privatnom smeštaju je 60 kreveta, tu je hotel visoke kategorije „Atos”, a blizu je i Kongresni centar Andrevlje gde gosti, takođe, mogu da dobiju pun pansion. Više puta u godini priređujemo različite manifestacije, od kojih je najpoznatija “Banoštorski dani grožđa”. Pored toga organizujemo i lov na šakala, Međunarodne Dane Dunava, “Uskršnju čaroliju”, Bazar vina, tamburice i rukotvorina… U Banoštoru se živi od vinogradarstva i voćarstva. Po našem vinu smo poznati u celom svetu, jer ono putuje po celoj Evropi, a odvozi se i u Kinu i Ameriku – priča predsednik Saveta MZ Banoštor Radivoj Rakić.

Православна црква светог ГеоргијаOn kaže da selo ima Dom kulture sa velikom salom za 250 mesta koju meštani besplatno koriste za razna slavlja i daće, a tu je i mala sala za 50 ljudi. Mesna zajednica redovno održava sve zelene površine, groblje, atarske puteve i deponije. Selo ima kompletnu uređenu infrastrukturu, asvaltirane su sve ulice, izgrađena kapela, a postoji i vodovod sa najkvalitetnijom vodom u Srbiji. Jedino što im nedostaje jeste  kanalizaciona mreža. Predsednik Rakića kaže da je do sada urađeno hiljadu metara kanalizacije, a sada su obezbeđena sredstva za nastavak njene izgradnje. U planu je da se u narednom periodu u Banoštoru izgradi pristanište za dolazak većih turističkih brodova. Opština Beočin dobila je novac od Pokrajine da se izradi projektno –tehnička dokumentacija i Banoštor bi se registrovao kao turistička destinacija, kako bi tokom plovidbe Dunavom turisti svraćali u ovo mesto.

Скелом на другу обалу Дунава-Mislim da je Banoštor uspešan zbog toga što kod nas nema nikakvih podela, mi svo svi jedinstveni i pomažemo jedni drugima. Osim toga, za naš ubrzani razvoj takođe možemo da zahvalimo i pokrajinskom sekretarijatu, kao i našoj lokalnoj samoupravi na čelu sa predsednikom Mitrom Milinkovićem koji uvek ima sluha za naše potrebe. Opština Beočin pomaže rad svih udruženja u Banoštoru, a imamo ih dosta. Među njima po svojim aktivnostima prednjači Udruženje žena “Jana” koje postoji već skoro pola decenije, a tu su i Udruženje žena “Majkina radionica”, lovačko udruženje, fudbalski klub “Proleter”, Turističko udruženje “Dunavski sokak”, Galerija Manojlović, udruženja “Kekina etno radionica” i “Za moj Banoštor”. Od Opštine smo takođe dobili i sredstva da uradimo trotoare pored regionalnog puta koji prolazi kroz Banoštor i ove godine smo uradili oko 300 metara – kaže predsednik Rakić i dodaje da im je trenutno najveći problem loše stanje regionalog puta koji se ne održava, a koji je u nadležnosti pokrajinskih putara.

Banoštor je već dve decenije skelom povezan sa Begečom u Bačkoj. Skela ima turistički potencijal, jer spaja Srem i Bačku pa turisti imaju priliku da obiđu sela sa obe strane Dunava, kao i nacionalni park Frušku goru. Planinari dođu autobusom do okretnice u Begeču i odatle pređu Dunav skelom, šetaju Sremom i vrate se u Novi Sad. Mnogo znači i okolnim selima. Skelu koriste i biciklisti i bajkeri, ali i vojska i granična policija.

Cene prevoza skelom se nisu menjale već sedam godina. Tako je za putnike prevoz i dalje 50 dinara, za bicikliste 100, dok se 300 dinara izdvoji po automobilu.

Јован Стојковић у свом подрумуKlub  vinogradra“Sveti Trifun”

Banoštor godišnje proizvede oko 1.000 litara vina po glavi stanovnika. U selu ima 10 registrovanih vinarija, a Klub vinara i vinogradara “Sveti Trifun” okuplja 19 proizvođača vina iz ovog sela.

Predsednik ovog Udruženja Jovan Stojković kaže da je od februara pa do branja grožđa u banoštorskim vinogradima svaki dan uposleno stotinu radnika, tako da se može reći da ovo selo od grožđa živi i dodaje:

– Žitelji Banoštora su složni, upućeni smo šta koja kuća ima u ponudi, od vrste vina i hrane, pa tačno znamo šta od koga treba da uzmemo da bi turisti uz vino imali i dobro meze, jer u selu je devet degustacionih sala, a svaka može da primi po 50 turista.

Kategorije Reportaža