publikacija pss ruma

Ко će sačuvati autohtone domaće rase?

Autohtone domaće rase nisu hiperproduktivne poput uvoznih i to je, stiče se utisak, njihov naprijatelj broj jedan

Piše: S.Belotić

770606_pigiModernizacija proizvodnje u poljoprivredi dovela je do povećanja produktivnosti u svim njenim oblastima, tako i u stočarstvu. U proizvodnji se koriste visoko produktivne rase različitih vrsta domaćih životinja. S tim u vezi, dolazi do velikog uništavanja autohtonih rasa domaćih životinja širom sveta. Uticaj takvih faktora doveo je i kod nas do isčezavanja nekih rasa. Angažovanošću velikih zaljubljenika u autohtone rase, dolazi polako do njihovog vraćanja iz “zaborava”. Od autohtonih rasa domaćih životinja koje se nalaze kod nas zastupljene su: svinje (Mangulica, Resavka, Moravka,itd.),  goveda ( Podolsko goveče, Buša ), ovce (Čokanska cigaja, Pramenka – više sojeva),  koza (Domaća bela), Balkanski magarac i Nonius konj, navodi se u publikaciji Poljoprivredne stručne službe Ruma iz 2012. godine, koju su potpisali Pera Markić, saradnik za stočarstvo, i mr Nenad Katanić, danas pomoćnik ministra poljoprivrede.

PPera Markicera Markić, stručni saradnnik za stočarstvo   u Poljoprivednoj stručnoj službi u Rumi  govori o autohtonim rasama i o tome koliko su mnoge o d njih zapostavljene i polako gube bitku u trci za novcem i potrebom za hiperprodukcijom u stočarskoj proizvodnji. Autohtone rase se planski održavaju u pojedinim specijalnim rezevatima i parkovima prirode, a ostatak uglavnom diktira tržište, iako je Ministarstvo poljoprivrede uvelo i neke mere zarad očuvanja domaćih rasa od istrebljenja. Najpoznatija je rasa svinja mangulica, u velikoj meri zahvaljujući i Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“, koja pored konkretnog rada na očuvanju ove rase neprestano sprovodi i veoma uspešnu marketinšku kampanju. Ipak, domaće rase nisu hiperproduktivne poput uvoznih i to je, stiče se utisak, njihov naprijatelj broj jedan.

– Od davnina se znalo za Srem i mangulicu, rasu svinja koja se dugo gajila na ovim prostorima. To je rasa nastala na našoj teritoriji i bila opšte prihvaćena, sve do pojave tkz. belih svinja. Krasila ju je otpornost na bolesti i ne zahtevni uslovi držanja i ishrane. Mada i proizvodni parametri su bili skromni. Trebalo joj je 2 godine da dostigne telesnu masu od 100kg. Krmače bi prasile do 5 prasadi u leglu. To je stvarno malo u odnosu na današnju proizvodnju u svinjarstvu. Ali, zbog jake genetike i prilagođenosti uslovima držanja i danas je zastupljena.  Danas je drže ljubitelji ove rase i ljudi koji vole tkz. belu slaninu ( Sapunjaru), posebno je postoji priča o zdravom holesterolu u toj slanini, govori Pera Markić iz PSS Ruma.

cigaja-300x224U daljim razgovorima sa našim poljoprivrednicima čućemo da je i uzgoj domaće rase ovaca, čokajske cigaje, za sada neisplativa. O tome ćemo iz prve ruke kasnije razgovarati sa stočarima sa padina Fruške gore,  ali na prvom mestu je reč struke.

– Fruškogorje i obronci ove prelepe planine su uvek bili dom čobana i njihovih ovaca. Cigaja je pravi predstavnik pašnjačkog načina držanja i uzgoja. Malo traži, ali ume da da i mleka, vune i mesa. Jaganjci su prava poslastica, jer isključivo rastu od mleka i trave sa pašnjaka. Još uvek se bori za svoje mesto u ovčarstvu, ali bitku polako gubi, jer sve je manje čobana i ovaca na pašnjacima, a zamenjuju je plemenite rase i stalski način držanja ovaca. To nije za nju, ona je rasa prostora i ovca koja vili da šeta u potrazi za najsočnijom ispašom. A kako je ovaca na pašnjacima sve manje tako i Balkanski magarac polako nestaje. Samo veliki zaljubljenici drže još po kojeg čisto iz zadovoljstva i ličnog entuiazma, dodaje Markić.

On kaže da je kozarstvo je grana koja je oduvek bila slabo razvijena kod nas. Ipak, kako se sve više ljudi polako okreće zdravoj domaćoj hrani, i uzgajivači koza imaju sve više posla i prodaju sve više kozijeg mleka i mlečnih proizvoda. Primat još uvek drži alpska koza.

– Pokušaji razvoja ove grane stočarstva su stalni ali drastičnog efekta nema. Koza je sve manje, a pogotovo domaće balkanske koze. Zamenile su je alpske, burske, sanske. Mala proizvodnja je glavni razlog njene zamene, kaže Markić. Sa druge strane, u razgovoru sa jednim od uzgajivača u sremskom selu pavlovci, upravo je domaća koza otpornija i iziskuje manje troškove odgajanja i u tome vidi njenu šansu.

Ni volova više nema, posebno podolskih. Danas je mehanizacija je uzela primat, a čuveni podolac odlazi u zaborav. U Vojvodini postoji još par stada po nekoliko desetina grla koja su na pašnjaku cele godine, prepuštena uglavnom sama sebi. Što se tiče domaćih rasa živine, njih još možemo naći po seoskim domaćinstvim,  ako ni zbog čega drugog, onda zbog jaja i domaće živinske supe. Može se reći da jedino sremsko selo u iriškoj opštini, Šatrinci, zbog sve veće potražnje imaju sve više gusaka u svojim domaćinstvima i na pašnjacima.
publikacija pss ruma- Da bi očuvali naše autohtone rase Ministarstvo poljoprivrede svake godine daje značajna stredstva odgajivačima ovih životinja. Potrebno je još  više napora  ako ne želimo da nam ovo blago nestane. Ove rase nose bitne gene za opstanak na ovim prostorima, zaključio je Pera Markić, iz Poljoprivredne stručne službe Ruma.

Još 2010.godine Ministarstvo poljoprivrede izdalo je Pravilnik o  uslovima u pogledu gajenja i prometa autohtonih rasa domaćih životinja, kao i sadržini i načinu vođenja registra autohtonih rasa domaćih životinja, zatim Pravilnik o listi genetskih rezervi domaćih životinja, načinu očuvanja genetskih rezervi domaćih životinja, kao i o listi autohtonih rasa domaćih životinja i ugroženih autohtonih rasa i druge akte pod krovnim Zakonima o poljoprivedi i ruralnom razvoju,stočarstvu i organskoj proizvodnji.

Ovo je samo početak priče kada je u pitanju zona pokrivanja Poljoprivredne stručne službe Ruma, a to su Opštine Ruma, Irig i Inđija. Daleko jasniju sliku ćemo dobiti u direktnom razgovoru sa stočarima, gde ćemo na samom izvoru steći jasniji uvid šta konkretno domaće rase životinja vodi ka nestanku, ili oporavku. Za sada je sigurno da u Šatrincima nema „zime“ za domaće guske, a potražnja za zdravim i kvalitetnim kozijim mlekom može spasiti i domaću rasu belih koza.

 

Projekat „Autohtono je naše” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Stavovi izneti u ovom projektu nužno ne održavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti