centar sela

Gospodsko selo na padinama Fruške gore

Danas Čerević sa 800 domaćinstava broji oko tri hiljade stanovnika i jedna je od najvećih mesnih zajednica u opštini Beočin. Deset odsto stanovnika bavi se poljoprivredom, uglavnom voćarstvom i vinogradarstvom i raspolaže sa oko 800 hektara obradivog zemljišta. Selo ima prodavnice, kafiće, pekaru, poštu, apoteku, osnovnu školu do četvrtog razreda, predškolsko odeljenje i ambulantu

Piše: S. Mihajlović

Foto: Milan Mileusnić

Споменик у центру селаTeško da se ko u Vojvodini može, poput Čerevićana, pohvaliti tako bogatim hronološkim kontinuitetom istorije svoga mesta. Svedoci toga su zapisi u bogatoj literaturi i postavka Zavičajnog muzeja u pet odeljenja sa originalnim eksponatima mesnog karaktera. Tragovi naselja potiču još od kamenog doba, a o prisustvu Rimljana svedoče miljokazi. U istoriji je Čerević prvi put pomenut još 1189. godine u povelji pape Inoćentija trećeg, a u nekoliko monografija pominje se kao ”najvažnije sremsko podunavsko selo”. Ovo je mesto koje se još 1372. godine u zvaničnim knjigama vodilo kao varoš, svoj grb na opštinskom pečatu je dobilo 1854. godine, a putničko pristanište omogućavalo je da čuvena bečka “Bela lađa” pristaje u Čereviću sve do 1918. godine.

U plejadi čuvenih Čerevićana ima čitav niz znamenitih ljudi. Među njima su svakako slikar Milenko Šerban i vajar Jovan Soldatović, afirmisani umetnici našeg savremenog likovnog stvaralaštva. Pored mnogobrojnih boraca i žrtava Čerević je dao i narodnog heroja Dimitrija Lazarova Rašu, najmlađeg borca kome je za života uručeno ovo najveće ratno odlikovanje i Dušana Savića Dodu koji je bio prvi vojvođanski partizanski lekar.

Značajna ulaganja

Danas Čerević sa 800 domaćinstava broji oko tri hiljade stanovnika i jedna je od najvećih mesnih zajednica u opštini Beočin. Deset odsto stanovnika bavi se poljoprivredom, uglavnom voćarstvom i vinogradarstvom i raspolaže sa oko 800 hektara obradivog zemljišta. Selo ima prodavnice, kafiće, pekaru, poštu, apoteku, osnovnu školu do četvrtog razreda, predškolsko odeljenje i ambulantu.

Мара Петковић председница Савета МЗ ЧеревићNa čelu Saveta Mesne zajednice nalazi se Mara Petković koja je i odbornica u SO Beočin. Ona kaže da su tokom ove godine u selu imali mnogo ulaganja, zahvaljujući pre svega sluhu lokalne samouprave koja je za Čerević iz lokalnog budžeta izdvojila preko devet miliona dinara.

– Godinama smo imali problem jer je vrlo malo novca bilo izdvajano za mesne zajednice i nije se ništa radilo na njihovom razvoju. Na svu sreću, sada se to promenilo i Opština Beočin na čelu sa predsednikom Mitrom Milinkovićem dosta novaca odvaja za svih deset mesnih zajednica beočinske opštine. Jedino što nam je sada problem to što građani očekuju da se odjednom uradi sve, što je nemoguće.  Mi svake godine radimo deo po deo i postavljamo priorite. Tako smo tokom ove godine uradili atarske puteve i kanalizaciju u naselju Bare, koje broji oko 80 domaćinstava i koje do sada nije imalo kanalizaciju. Uradili smo takođe i jedan deo trotoara u glavnoj ulici, uređivali smo atarske puteve, betonirali prilaze tim putevima, čistili kanale i divlje deponije. Osim toga, u proteklom periodu izvršili smo i rekonstrukciju takozvane potoranske ćuprije, gde najveći broj meštana ima zemlju. Za naše najmlađe napravili smo park sa mobilijarom za igru i klupama na obali Dunava. U planu nam je da do kraja godine u selu uradimo kompletnu led rasvetu. Pošto su instalacije stare imamo problema sa uličnim osvetljenjem, tako da će sa led rasvetom selo dobiti novi izgled  – kaže predsednica Saveta MZ Mara Petković i dodaje da Čerević nazivaju još i gospodsko selo jer se u njemu uvek više vodio gradski život nego seoski.

Prema njenim rečima, u selu se nalazi jedna napuštena zgrada koja je vlasništvo opštine Beočin, pa im je u planu da u narednom periodu tu zgradu adaptiraju i prostorije dodele seoskim udruženjima za njihov rad, a to su udruženje žena, hor i šah klub.

Poznati i po Zavičajnom muzeju

zavicajni muzjeInače, Čerević je nadaleko poznat po svom Zavičajnom muzeju koji postoji još od 1980. godine. U ovaj muzej dugo nije ulagano i u lošem je stanju, ali u narednoj godini planirana je njegova obnova jer je ušao u projekat Evropske prestonice kulture 2021.

– Cela opština treba time da se diči, jer retko koje selo ima Zavičajni muzej   U prvoj prostoriji su nekada bile slike Milenka Šerbana, trenutno stoji samo jedna, dok su druge smeštene u depo Matice srpske u Novom Sadu na čuvanje jer mi, jednostavno, nismo imali uslova za to. Očekujemo da će nam nakon rekonstrukcije muzeja slike biti vraćene. Sledeća prostorija pripada muškom horu „Milenko” koji peva duhovne, ruske pesme, romanse i u sobi su sve nagrade koje su osvojili, ali i neki pokloni. Hor sa prekidima postoji već 140 godina, a trenutno ima 22 člana. To su sve volonteri i nisu muzički obrazovani, ali su nastupali u Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj više puta, kao i, naravno, po Srbiji. Inače, od 1992. godine, odlukom vladike Vasilija ovo je postao zvaničan hor Eparhije sremske. U narednoj prostoriji su fosili iskopani na Fruškoj gori, počevši od skeleta mamuta, ali i fosilnog kamenja. Iduća prostorija sadrži postavku poznatih ličnosti Čerevića. Tu je i slika „Seoba Srba” čuvenog Nikole Igića, a čak i jedna ulica u Čereviću nosi naziv po njemu, a gospodin s brkovima kog svi pamte bio je Čerevićanin i bio je trgovac, što je tada bila velika stvar u selu. Sledeća prostorija je posvećena pesniku Jovanu Grčiću Milenku, rođenom Čerevićaninu, gde se mogu videti u rukopisu pesme koje je pisao, a u  poslednjoj šestoj prostoriji u nizu nalaze se skulpture Jovana Soldatovića, koji je takođe Čerevićanin  – kaže Mara Petković i dodaje da se u Zavičajnom muzeju nalaze i dva mozaika iz Sirmijuma koje je Grad Sremska Mitrovica poklonio Čereviću.

U centru Čerevića nalazi se rimokatolička crkva Svetog Josipa, a u blizini je i Srpska pravoslavna crkva Svetog Save izgrađena u 18. veku u stilu baroka.  U selu rade brojne vinarije i vinski podrumi gde se može probati i kupiti odlično vino, a postoji i etno kuća u kojoj je moguće iznajmiti sobe za prenoćište.

Udruženje “Moje selance”

vredne cerevicankePored tog što se nalazi na čelu Saveta Mesne zajednice, Mara Petković je i  predsednica Udruženja žena „Moje selance“, koje postoji već 11 godina i ima 35 članica.

– Veoma smo aktivne i možemo da se pohvalimo da smo samo posle dve godine od osnivanja za naš rad dobile najveće opštinsko priznanje Oktobarsku nagradu. Naš rad ima često i humanitarni karakter, učestvujemo na svim manifestacijama u opštini, ali i dalje gde god nas pozovu. Bili smo i u Šidu, Rumi, Irigu i predstavile se sa našim radovima, jer žene vezu baš kao što se to nekada radilo i pravimo sve starinske kolače: štrudle, kiflice, sve po tradicionalnoj recepturi naših mama i baka – kaže Mara Petković i dodaje da su po štrikanim, ali i heklanim radovima poznate u celoj Vojvodini.

Pod pokroviteljstvom opštine Beočin, a u organizaciji Mesne zajednice i Udruženja „Moje selance“ svake godine se u ovom selu održava tradicionalna manifestacija “Čerević u maju”.

uredjena pijaca-Cilj nam je promocija i negovanje tradicije, kulture i običaja. I ove godine manifestacija je opravdala svoje postojanje velikom posećenošću i raznolikošću sadržaja, brojem učesnika programa, izlagača, ponudom proizvoda i brojem gostiju najvećim do sada. Kao i uvek i ovoga puta sve učesnike izlagače i goste za okrepljenje uz zvuke tamburaša čekao je – pored vrućih krofni i kolača svih vrsta, i domaći pasulj – rekla je Mara Petković, predsednica Udruženja žena “Moje selance”.

Kategorije Reportaža