– Često ljudi o našem selu misle da je malo, neuredno, zapušteno, „zabačeno”, ali, čim se susretnu sa njim i sa nama, menjaju mišljenje, pa se nađu u čudu. Ja tada obično kažem da nema čuda, već isključivo vrednih ljudi. Slovaci jesu vredni, a uz njih i sa njima, tu su i pripadnici drugih naroda. Svi zajedno se borimo za naše selo i naš Beočin. Tu smo svoji na svome, kaže Kristijan Urban, prvi čovek sela Lug
Piše: S. Lapčević
Foto: M. Mileusnić
U Lug Slovaci su došli početkom dvadesetog veka. Idući “trbuhom za kruhom”, neki od najsiromašnijih meštana Gložana, Kulpina i Petrovca stigli su na posed grofova Odeskalskija za čiji groš su krčili fruškogrkse šume. Deo zemlje koju su raskrčili, iločki grof im je dodelio u vlasništvo, pa su, nemajući kud, tu i ostali. U spomen na ovaj događaj, nastajućem selu nadenuli su ime “Lug”, isto ono koje još uvek sa ponosom nosi.
Danas, pošto su šume u vlasništvu Nacionalnog parka, drvoseča u Lugu više nema (a i da ima, kažu u ovde u šali, o tome se ne priča javno…), ali zato ima vrednih ljudi koji vdeći brigu o ovom malenom i, rekli bi, zabačenom beočinskom selu u koje možete ući, ali ne i izaći, dokazuju da iver ne pada daleko od klade i da su vredni dedovi iza sebe ostavili jednako vredne potomke.
O tome, već na prvi pogled, svedoče počišćene i uredno pokošene ulice, uređena i okrečena igrališta, čist centar i užurbani meštani koje čak ni to što jure sa posla na posao ne sprečava da vas, pošto vas sretnu, iz dubok naklon, pozdrave. Na slovačkom i srpskom.
Ekonomska emigracija i povratak
Trenutno, u Lugu živi između 600 i 700 stanovnika, gotovo 100 manje u odnosu na 2002. godinu kada je “prebrojano” 811 žitelja. Venčanja i rođenja ovde je sve manje, upisa u knjigu umrlih sve više, a kako nam je prilikom nedavnog susreta rekao prvi čovek sela Kristijan Urban, primetan je i sve učestaliji odlazak mladih u Slovačku.
– Ekonomska emigracija je u činila svoje, i to je nešto sa čim se suočavaju gotovo sva slovačka sela u Srbiji. Ono što me raduje jeste činjenica da naša deca nisu zaboravila ni Lug ni Srbiju i da se često vraćaju svojim kućama. Ne propuštaju značajnije datume u selu, a ima onih koji su u Lugu gotovo svaki vikend. Nadam se da će se stvari promeniti i da će se vratiti kući što pre, jer su se i kod nas, tokom proteklih godina, prilike pokrenule na bolje. Koliko znam, nisu se svi ni preterano dobro snašli u Slovačkoj. Plate su nešto jače od naših, bore se koliko mogu, pa gledaju kako da stvore kvalitetnije uslove za život. Stvar je u tome što Slovačka ne daje neka preterana prava Slovacima man matice. Možete da radite, da se školujete, ali kao stranci, niste državljani i to ume da oteža stvari, priča Urban.
Uslova za život u Lugu, dodaje predsednik Mesne zajednice, ima. Tokom proteklih 15 godina izgrađeni su vodovodna i kanalizaciona mreža, sprovedena gasifikacija, uvedena fiksna telefonija, pa se može sa punim pravom reći da Lug ima ono što nemaju ni mnoga veća sremačka sela.
– Pa vi sada vidite ko je “zabačen”, a ko nije! Do 2004. godine nije bilo vodovoda, gasa, fiksne telefonije. Sve što je bilo to je put do Suseka i struja. Pre 15 godina se počelo sa radovima na novom vodovodu. Danas postoje dva bunara, jedan je rezervni i do sada nije bio korišten, pošto i u vreme najvećih suša ima sasvim dovoljno vode čak i za zalivanje. Paralelno sa tim počeli su i radovi na kanalizaciji i ona je završena pre dve godine zahvaljujući predsedniku Opštine Mitru Milinkoviću, koji se i lično zauzeo da dovršimo ono što je započeto odavno. Trenutno ne možemo reći da nam nešto veliko nedostaje i nadam se da će se naša deca vratiti kući, priča Urban.
Za svakog po kvadrat
Zahvaljujući odličnoj saradnji sa lokalnom samupravom, u Lugu je izgrađen i novi Dom kulture, impozantne veličine. Povriša od 640 kvadrata, kažu meštani sela, daje priliku svakome da bez gužve zauzme “svoj kvadrat”. Dom ima veliku salu sa binom koju najviše koristi KUD “Mladost”, veliku svečanu salu za druženja, prijeme, svečanosti, ali i kancelarije za institucije koje vode računa o Lugu i potrebama njegovih meštana.
– Dom je zaista reprezentativan i ponosimo se njime. Ni to ne bi uradili da nije bilo podrške lokalne samuprave kojoj je, tako se barem nama u selu čini, prilično stalo do Luga. Trenutno, u toku su radovi oko gradnje kapele. Krov je gotov i čekamo rebalans budžeta kako bi dobili još neka sredstva kako bi poslove priveli kraju. Ako ne uspemo ove godine, postaraćemo se da sve završimo idućeg proleća. Lekar je svaki dan u selu, istina na nekoliko sati, ali je ipak tu. Trenutno imamo problem sa Poštom. Došlo je do izvesne redukcije, pa radi utorkom i četvrtkom što stvara velike gužve, pa ćemo tražiti da se vratimo u redovni režim rada. Takođe imamo i 11 dnevnih linija gradskog novosadskog autobusa koji redovno vozi za Beočin i Novi Sad što je odlična stvar, pogotovo na omladinu, kaže Urban i dodaje: – Kada to sve znamo, onda zaista ne možemo reći da smo “zabačeni”. Ako radite u Beočinu ili Novom Sadu, ili se tamo školujete, brzo i lako stižete do odredišta.
Društveni život na internetu
Lugu ne nedostaju ni manifestacije. Nedavno, selo je bilo domaćin velike manifestacije posvećene medu i medarima, a nakon toga usledili su i “Bratski susreti”, kulturno-umetnička svetkovina kojom Lug održava veze sa Donjim Katunom.
– Imamo i lep turnir u fudbalu koji je specifičan po tome što se igra po našim ulicama. Prva nedelja u septembru je rezervisana za hramovnu i seosku slavu, tako da i tu imamo mali vašar i bogat kulturno-umetnički program i sve to je okrenuto ka mladima. U selu funkcioniše škola, to je područno odeljenje OŠ “Jovan Popović” iz Suseka. Trenutno imamo oko pedeset mališana u školi i vrtiću. Nastava se odvija na slovačkom jeziku, a zaposleni su naši meštani. Funkcioniše KUD “Mladost”, Lovačko društvo “Jednota”, Udruženje žena “Vredne pčelice”, a Fudbalski klub je ugašen. Razlog tome nije samo u troškovima, već i u slabom interesovanju omladine. Mi u selu imamo igralište veliko, imamo i male terene za fudbal i košraku i ne mogu reći da dece na njima nema. Međutim, niko ne želi da trenira, svi to drže za obavezu od koje bi da pobegnu i mi tu ne možemo ništa. Vreme je takvo da mladi rade isključivo ono što žele, a to što žele je vezano za računare, mobilne telefone, internet, sa žaljenjem konstatuje Urban i dodaje: – Ipak, da budem do kraja pošten, kad god se nešto radi za selo, mladi su tu. Hoće oni da se angažuju, ali je važno da shvate značaj onoga oko čega se okupljaju. Naši stari su bukvalno napravili ovo selo i ja sam ubeđen da će omladina umeti to da ispoštuje. A nema boljeg načina da se to uradi od ostanka na svome i stalnoj brizi o svojima. Često ljudi o našem selu misle da je malo, neuredno, zapušteno, “zabačeno”, ali, čim se susretnu sa njim i sa nama, menjaju mišljenje, pa se nađu u čudu. Ja tada obično kažem da nema čuda, već isključivo vrednih ljudi. Slovaci jesu vredni, a uz njih i sa njima tu su i pripadnici drugih naroda koji sa nama žive. Svi zajedno mi se borimo za naše selo i naš Beočin. Tu smo svoji na svome!
Srbija, domovina
I mada na ulicama Luga može čuti gotovo isključivo slovački, meštani Luga sa ponosom ističu da drugu otadžbinu osim Srbije nemaju i da zemlju u kojoj žive vole kao i većinsko stanovništvo.
– Mi volimo Srbiju i svoje selo i vodimo računa o prostoru na kojem živimo. Naša deca idu u slovačku školu, ali srpski znaju od malih nogu i tu za nas nema problema. Ne tražimo rezervnu otadžbinu, ističe Kristijan Urban.
Svinjogojstvo i dodatni poslovi
Stanovništvo Luga uglavnom se bavi poljoprivredom. Zastupljeno je stočarstvo, svinjogojstvo pre svega, ali pored agrara, vredni Slovaci bave se i drugim poslovima.
– Od poljoprivrede se teško može živeti i zato svi rade još po neki posao. Mi nemamo ovde voća, a ratarstvo je zastupljeno toliko koliko se moraju hraniti svinje. Kukuruz i žito pre svega. Imamo ovde rampu i vagu i kupci nam redovno dolaze, priča prvi čovek sela Kristijan Urban.
