IZDVOJENA IVANA

Kreativnija od drugih

Sve je počelo slučajno, kada se Ivana u poslednji čas prihvatila dekoracije za devojačko veče jedne drugarice

Piše: D. Tufegdžić („Sremske novine“, dodatak „Mačva“)

ivanaKreativnost iz onog ko je poseduje uvek nađe način da se ispolji. Može dugo da miruje i da se skriva, ali nekako uvek ispliva. Najčešće kreativci još u ranom detinjstvu ispoljavaju tu svoju crtu koja ih kasnije prati čitav život, a to je upravo slučaj i sa 31-godišnjom Ivanom Đukić iz Salaša Noćajskog.

Ivana, inače master inženjer pejzažne arhitekture, u poslednje vreme sve više pažnje posvećuje svom hobiju koji je opušta, u kojem uživa i kroz koji može da iskaže upravo svoju kreativnost.

– Oduvek sam imala to nešto kreativno u sebi, volela sam da crtam, bojim, da nešto novo stvaram. Od malih nogu se ta moja krativnost na razne načine ispoljavala, bilo da sam ukrašavala pepeljare ili pravila unikatne komade odeće. Ideja da se bavim izradom raznih dekorativnih predmeta kod mene se javila nekako sasvim spontano, prošle godine smo nas nekoliko organizovale drugarici devojačko veče, ali smo zbog raznoraznih nepredviđenih okolnosti kasno počele da planiramo, pa sve što smo od dekoracije želele i smislile da obezbedimo jednostavno nismo mogle. U jednom trenutku ja odlučujem da taj deo posla preuzmem na sebe i da sama napravim sve što će ukrasiti taj neki prostor u kojem smo bile, jer devojačko veče ipak treba da se pamti. Prvo sam pokušala da napravim rekvizite za slikanje i brzo uvidela da je to mogu, što me je dodatno ohrabrilo, jer je sve napravljeno zaista izgledalo jako lepo. Bile su to neke naočare, šeširi, pa onda su na red došli kolačići, poznatiji kao mafini, koripce za njih, pa ukrasi koji idu od gore, takozvani toperi. Kada sam odnela sve to što sam pravila moje prijateljjice su bile oduševljene, mislile su da sam ipak uspela da naručim i da sve stigne na vreme, a oduševljenje je bilo još veće kada su čule da sam sve to ja sama izradila. Predložile su mi da malo ozbiljnije počnem tim da se bavim, jer u današnje vreme nema slavlja, bez dekoracije, digitalno je doba, slika se sve i pomislila sam zašto da ne. Bar da počnem ovim da se zanimam iz hobija, ako ništa drugo, priča na početku Ivana.

Djurdjini ukrasiOd te devojačke večeri je sve i krenulo. Vrlo brzo je Ivana napravila stranicu na društvenoj mreži fesjbuk pod nazivom „Đurđini ukrasi“ i za početak izrađivala baš to što je pravila i za samo devojačko veče, razne rekvizite za slikanje, mafine, topere, korpice, da bi nakon nekog vremena počela da izrađuje i čestitke, a od nedavno i razne cvetne dekoracije.

– Moram da kažem da su mi čestitke vrlo tražene jer su uglavnom unikatne i rađene po narudžbinama, pa tako svaka nosi nešto svoje, neki svoj pečat, svaka je kupljena sa namerom da se nekoj određenoj osobi pokloni, pa su često i personilizovane, unikatne. Fejsbuk je učinio svoje, pa tako me sve češće zovu ljudi i traže moje dekorativne predmete. Na primer, popularni su sada na proslavama, takozvani slatki stolovi, njih je potrebno zaista lepo ukrasiti i tu „uskačem“ ja. Pravim i kutije za kokice, razne banere, krunice, kapice. Obično mi kažu ljudi šta žele i sve što zamisle ja im napravim, priča dalje Ivana.

Ona kaže da joj ovaj njen hobi oduzima sve više vremena, ali da mu rado i posvećuje svaki slobodan minut.

Sva dekoracija rucno izradjena- Da, istina je da mi ovo oduzima dosta vremena, jer za puno predmeta koje pravim nemam šablone sa kojima je prilično lakše, brže i jednostavnijen raditi. Imam mašinu sa kojom sečem, ali nemam šablone, pa je to proces, iscrtati šablone, njih iseći, pa zatim po njima dalje raditi. Traje sve to, ali me i opušta, ne radim pod pritiskom i tenzijom, prosto uživam, pustim muziku i lagano. Do kasno u noć sam u stanju danima da pravim raznorazne predmete, do 1 – 2 posle ponoći, pa da ustanem u 6 i idem na posao i tako ponovo, kaže Ivana i dodaje da joj je ideja da ukoliko ne ranije, svoje radove izloži na Magičnom trgu, manifestaciji koja se tradicionalno organizje u centru Sremske Mitrovice pred novogodišnje praznike.

Reakcije ljudi na njen rad su izuzetno pozitivne i orhrabruju je da nastavi time da se bavi.

– Mogu najiskrenije da kažem da su ljudi oduševljeni, interesantno im je sve što izradim, jer zaista ti ukrasni predmeti daju posebnu čar prostoru. Trudim se da budem što kreativnija, inovativna, drugačija. Sve mahom radim ručno, bilo je tu dosta grešaka na početku, ali sve sam bolja i bolja. Inače nisam strpljiva osoba po prirodi, ali što je vrlo zanimljivo kada je ovaj moj, da ga nazovem hobi u pitanju strpljenje mi je drugo ime. Vrlo sam precizna, vrlo pažljiva  i vrlo samokritična, volim da sve što uradim bude savršeno, bar po nekim mojim merilima, kaže Salaščanka i za sam kraj dodaje da inspiraciju pronalazi svuda, gde god da se okrene – u ljudima, stvarima, prirodi…

Kategorije Reportaža