izdvojena maturanti

Sastanak energičnih gimnazijskih veterana

Bio je to susret pun emocija i vedrine, a koliko im je značajan, najbolje oslikava i činjenica da je jedna dama u Rumu stigla iz Trebinja, a druga čak iz Amerike

Piše: S.Belotić

I baš kako je navela Katarina Vorkapić Skakun iz Sremske Mitrovice, pozivajući našu redakciju, krajem maja sastala se grupa srećnika da obeleži 60 godina od položene velike mature pri Višoj mešovitoj gimnaziji u Rumi. A kako je današnja zgrada Osnovne škole „Dušan Jerković” u Rumi te 1959.bila Viša mešovita gimnazija, oko 20 nekadašnjih maturanata okupilo se upravo u ovoj zgradi da se priseti lepih uspomena na gimnazijske dane u gradu u srcu Srema. Davne 1959. godine u ovoj zgradi Gimnaziju je završilo 73 đaka, a poslednjeg majskog vikenda okupili su se oni koje je zdravlje poslužilo, ali i sreća da se sastanu sa prijateljima iz bezbrižnih dana. U pitanju je generacija koja je rođena 1940..godine, a koja je u srednju školu krenula u školskoj 1955/56.godini. Bio je to susret pun emocija i vedrine, a koliko im je značajan, najbolje oslikava i činjenica da je jedna dama u Rumu stigla iz Trebinja, a druga čak iz Amerike.

Nedasnji panoiOvo je generacija koje je odrastala i maturirala u neko možda srećnije vreme, koja je iznedrila učene ljude koji su ostavili velik trag. Međutim, niko od njih nije želeo da ističe svoj uspeh. Kažu, došli su da obeleže onaj trenutak kada su svi bili isti i kada je život tek bio pred njima.

– Želim da izrazim svoje zadovoljstvo u ime svih nas što smo uopšte dočekali ovaj dan, što smo se okupili. Želim i da se zahvalim direktorki „Dušanove2 škole što nam je omogućila da se danas sastanemo pod našim starim krovom, da prođemo stepenicama i hodnicima kojima smo nekad išli. Jako sam srećna što smo svi ode, što smo ovakvi kakvi smo. Treba zahvaliti našim roditeljima, školi, vremenu u kome smo odrastali i u kome smo vaspitavani, kao i svemu što smo uložili u sebe. Nisam želela bilo koga da izdvajam, jer mi sada obeležavamo maturu i onaj momenat kada smo svi bili isti. Dovoljno se zna da su mnogi iz naše generacije postigli značajne uspehe i rezultate. Najvažnije je da smo svi sačuvali prijateljstvo, svi smo došli svetlog obraza, svi se jedni drugima radujemo i u to ime i održavamo ovaj naš današnji sastanak, rekla je Katarina Vorkapić Skakun.

Nekadašnje, a danas nesvakidašnje maturante dočekale su direktorka OŠ  „Dušan Jerković” Ruma, Obrenka Krasić i direktorka Gimnazije „Stevan Puzić” Ruma Sofija Blagojević. Simbolične poklone za okupljene maturante je u ime Zavičajnog muzeja Ruma pripremila dirktorka ove ustanove Branislava Konjević. Niko od domaćina, a i nas koji smo bili na radnom zadatku, nije mogao a da ne oseti energiju i čilost ovih vremešnih ljudi. Čak je i zvanični fotograf Zvezdana Grbić, rekla da ovu generaciju fotografiše punih 45 godina, još iz vremena kada su obeležavali 15 godina mature.

Maturanti iy 59- Biće mi čast da vas i posle pet godina opet ovde vidim, da vas zdravlje čuva, da ostanete puni entuzijazma kao i sada, lepote i mladosti, a da mi od vas učimo i da vas pratimo u vašem životu i načinu na koji pokazuejte kako se živi, rekla je Obrenka Krasić, dirketorka „Dušanove” škole.

– Drago mi je da vas vidim vedre nasmejane i moja želja je da dođete i u Gimnaziju, iako to nije vaša zgrada. Želja mi je da se s jeseni okupi više generacija, a da mlađi vide vašu energiju i entuzijazam, dodala je Sofija Blagojević, direktorka rumske gimnazije.

I tako je, čudne li slučajnosti, baš 25. maj, nekada Dan mladosti, bio dan kada su vremešne dame i gospoda uključili vremeplov, pa se prisetili srednje škole, vremena bezbrižnosti, andegdota. Deo tog vremena zabeležen je u knjizi jedne od maturantkinnja te 1959. godine, sada mr Vesne Tošić, koja je čitajući odlomke svoje knjige “Tragovi života” vratila prijatelje u sredinu prošlog veka.

Gimnazija krajem pedesetih

Ova generacija je 1955/56.godine po završenoj osnovnoj školi imala dva izbora, nastaviti školovanje u Školi učenika u privredi ŠUP ili u Gimnaziji. Ovo je takođe generacija koja je polagala i malu i veliku maturu. Gimanzijsku nastavu pohađali su u zgradi današnje „Dušanove“ školi u Rumi, koja je dom gimnazijalcima bila od 1924. do 1963.godine. 1959. iz tri odeljenja maturiralo je 73. Maturski ispit se pred komisijom polagao od 15.do 25. juna i to srpski jezik, matematika, ruski, francuski, nemački jezik, istorija i fizika.  Kao i danas, na istaknutim mestima u Rumi bila su postavljena tri maturska panoa sa crno-belim fotografijama maturanata, razrednih starešina i direktora škole, kao i naznakom da je sledeći skup 1969.godine, sećanja su Katarine Vorkapić Skakun.

– Po položenoj maturi, skromno se po razredima i u privatnoj režiji proslavilo. Velika je naša sreća što smo imali odlične profesore, širok sadržaj obrazovanja, četiri strana jezika, prirodne i društvene nauke. Nerazdvojno sa obrazovanjem bilo je i vaspitanje, rad, učenje, poštovanje, drugarstvo… Nosili smo uniforme i kape na kojima je bio označen razred. Kretanje u večernjim satima je bilo ograničeno. Negovale su se i vannastavne aktivnosti – hor, literarna sekcija, sport, radne akcije.  Posebna zadovoljstva su bile igranke u velikoj sali gimnazije  subotom, nedeljom, prazničnim danima. Igrao se step, tango, valcer, slušale melodije Kaži zašto me ostavi, Džambolaja, Marinika, Čamac na Tisi, Kad Tebe ljubio sam zadnji put. Krajem sedmog razreda bila je velika višednevna ekskurzija. Cilj je bio upoznati što više predela i gradova rodne nam grude, tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Vozom smo obišli  Gazimestan, Makedoniju, Ohrid, Sarajevo, slapove Krke, Split, Mostar. Još svetli uspomena na prelepi rumski korzo kojim smo šetali kao gimnazijalci i kasnije u studentsko doba. Maturanti koji su završili fakultete dokazali su se kroz život i rad kao dobri, vredni časni stručni pravnici, lekari, inženjeri, ekonomisti, profesori. Ko nije iz bilo kog razloga mogao ili hteo da nastavi školovanje, kao široko obrazovan gimnazijalac i zrela ličnost zaposlio se i uspešno obavljao poslove u bankama, privrednim i društvenim delatnostima. I zato, GAUDEAMUS, radujmo se da smo se sastali, prepoznali, podsetili sa žaljenjem i poštovanjem profesora i drugarica i drugova koji više nisu sa nama, podsetili i zahvalili i školi i roditeljima što smo tu i takvi. I pričajmo ove priče da sačuvamo od zaborava vreme i ljude koje volimo, samo je deo utiska koji je u tekst prenela Katarina Vorkapić Skakun iz VIII-2, uz pomoć svojih vršnjaka i arhivske građe.

Kako je nekada bilo

– Šetalo se od centra Rume do Malog parka, sredinom ulice, tada bez saobraćaja, u četiri reda, jedva čekaš da se opet vidiš sa nekim u istoj liniji. Takođe, radio je bioskop, filmovi su se menjali jednom do dva puta nedeljno, najlepše je bilo leti u bioskopskoj bašti, na otvorenom, mnoge slatke tajne su ostale u zadnjem redu, priseća se dr Katarina Vorkapić

Kategorije Reportaža