IZDVOJENA

Hobi za brzu komunikaciju

- I pored moblnih telefona, radiosignal je daleko brži samo iz praktičnih razloga: dok ne otključate telefon, izaberete u imeniku potreban broj, pozovete, pa  onaj koga pozivate je zauzet… Za to vreme poruka je putem radio signala već došla na svoje odredište, govori predsednik rumskog radio kluba

Piše: S.Belotić

RRadio-amateri na Fruškogorskom maratonuadio-amaterizam bio je veoma popularan hobi u decenijama za nama, a stiče se utisak da su mobilne tehnologije donekle smanjile potrebu za ovakvim vidom komunikacije. U Rumi je ovih dana ponovo osnovan jedan klub koji neguje radio-amaterizam, a osnivač i predsednik Filip Stanić, kaže da Ruma ima dugu tradiciju u ovoj oblasti, ali i da ima i onih koji su zainteresovani da ga ožive. Radio klub SRM Ruma već na početku broji deset članova. Kako i nov Zakon o vanrednim situacijama prepoznaje radio-amaterizam kao važnog činioca u vanrednim situacijama,nije isključeno da će ovaj hobi u budućnosti biti jedan o značajnih faktora u komunikaciji kada terba brzo reagovati.

Filip Stanić, predsednik kluba pet godina se bavio ovim hobijem  u okviru nadležnih Saveza radio amatera Vojvodine i Srbije. Tokom pet godina sazreo je za osnivanje kluba, a javili su se i drugi radio amateri, kao i oni koji tek ulaze u ove vode. Odlučili su da osnuju klub i da se ovim hobijem bave na organizovaniji način.

– Cilj nam je da promovišemo elektronsku i tehničku kulturu među građanima, posebno među mladima. U Rumi odavno ne postoji aktivan klub, poslednji je ugašen 2017. godine, ali ni taj klub dugo nije suštinski bio aktivan. Zanimljivo je da nove tehnologije ne guše radio-amaterizam, već se međusobno nadopunjuju, pošto koristimo računare i softvere za razmenu podataka putem radio talasa. Ono što ide u prilog radio-amaterizmu jeste da ne zavisimo od infrastrukture, već isključivo koristimo svoje primopredajnike i antenske sisteme (lične i klupske), preko kojih šaljemo i primamo radio-talese, odnosno signal. Oprema koju koristimo je i fiksna i pokretna, uvek možemo da se izmestimo na različite lokacije.  Sami pravimo antene i uvek se usavršavamo u domenu fizike, mehanike i matematike. To nije velika nauka, ali je potrebno imati osnovno znanje  iz ovih oblasti, koje dalje unapređujemo, objašnjava Filip Stanić, predsednik Radio kluba SRM.

radio amaterska opremaRuma, inače ima dugu tradiciju radio amaterizma. Prvi klub „Đuro Salaj“ počeo je sa radom davno, posle Drugog svetskog rata, čak je jedne godine bio i organizator velikog zbora radio amatera SFRJ. Posle toga postojao je klub„Nikola Tesla“ i poslednji radio klub „Ruma“. U ovim krugovima se zna da su mnogi radio-amateri iz Rume slali i primali radio signale iz celog sveta, Japana, Australije, Rusije…

– Lično se nisam bavio dalekim dometima, ali zato svi mi koji smo danas u ovoj priči eksperimentišemo i istražujemo oblast radio-komunikacija i signala. A praktična primena nam je široka, korisni smo u vanrednim situacijama, gde lako možemo da oformimo sistem veza za podršku zvaničnim službama. Tu je naša prednost, jer nam nije potrebna infrastruktura, za razliku od mobilnih mreža, koje nekad u uslovima katastrofe mogu da imaju prekid. Mi smo operativni u svakom momentu i tamo gde nepostoje signali mobilne mreže, u zabačenim predelima,  ili u oblasti koje su pogođene vremenskim nepogodama i slično, dodaje Filip Stanić.

Primera radi, za vreme bombardovanja 1999. godine preko 2.000 radio-amatera iz Srbije se angažovalo, prenosile su se poruke humanitarne prirode, kao i one značajne za sistem odbrane.Čak su radio – amateri iz zemalja u okruženju javljali kada su ka Srbiji poletali NATO avioni. Za vreme poplava 2014.godine takođe su imali značajnu ulogu u slanju i primanju važnih informacija za sve spasilačke službe, u vreme kada nisu funkcionisale ni zemaljske niti mobilne linije.

– Sarađujemo i sa Organizacijom Crvenog krsta, a radili smo i kao podrška kada se u rumskom Borkovcu organozovala Adrenalin trka. Ne samo da smo od koristi u u vanrednim situacijama, nego možemo da podržimo i organizaciju masovnih događaja, gde je potrebno držati na nivou bezbednost svih učesnika. I tada i pored moblnih telefona, radio-signal je daleko brži samo iz praktičnih razloga: dok ne otključate telefon, izaberete u imeniku potreban broj, pozovete, pa  onaj koga pozivate je zauzet… Za to vreme poruka putem radio signala je već došla na svoje odredište, govori predsednik rumskog radio kluba.

Stanićeva pokretna stanicaA član radio kluba može da postane svako, ali takođe moraju da se ispune i neki uslovi. Za početnu opremu i polaganje testa potrebno je nekoliko hiljada dinara. Svakom amateru koji ima stanicu potebna je dozvola za rad, a dobija je na osnovu položenog stručnog ispita koji se obavlja pred komisijom Saveza radio-amatera Vojvodine ili Srbije. Na samom testu kandidat pokazuje da je osposobljen za rad na stanici. Dozvolu za rad izdaje Republička agencija za telekomunikacije – RATEL, i to kada se ispoštuju sve procedure.

– Mi, inače, koristimo svoj, nama dodeljen opseg frekvencija koje nam dodeljuje RATEL. Na njima smo slobodni da radimo, što znači da se ne mešamo sa frekvencijama koje koriste druge zvanične službe.  Ono što nas definiše je slanje nekomercijalnih poruka, što znači da od njih ne možemo i ne smemo da ostvarujemo profit, zaključuje Filip Stanić.

Kategorije Reportaža