IZDVOJENA

Sećanje na omiljenog narodnog lekara

Dr Sava Spaić je u Kuzmin došao krajem druge decenije 20. veka i ubrzo postao u pravom smislu reči „Narodni lekar“. Kasnije je bio lekar opšte prakse u Mitrovačkoj bolnici, a od 1957. do 1959. i njen upravnik

Piše: D. Poznanović

Dr Sava Spaic kao ratni zarobljenikZahvaljujući u prvom redu upornom i nemirnom duhu Petra Vizićanina, istraživača prošlosti rodnog sela Kuzmina, inače diplomiranog mašinca i konstruktora vojnih letilica, u prilici smo da nešto više saznamo o jednom uglednom seoskom lekaru, a kratko vreme i upravniku Mitrovačke bolnice – dr Savi Spaiću.

Budući lekar i javni radnik, Sava Spaić, rodio se 20. februara 1898. godine, u Bosutu, u porodici učitelja koji će jedno vreme (prema podacima Kuzminca, pok. Borislava Mirkovića, koga su u selu zvali Boško Ljubojević!) raditi u bačinačkoj školi. Izgleda da je i mali Sava tada bio đak u Bačincima?! U svojoj knjizi „Selo Bosut u Sremu“ autor Mikica Ilić tvrdi da je Sava Spaić bio jedini Bosućanin koji je, pre Prvog svetskog rata, završio medicinu. Zanimljivo je da će, kao već kuzminski lekar, 1934, upravo on izvršiti dezinfekciju u rodnom Bosutu, kada se u jednoj ciganskoj kući pojavio pegavi tifus. Tadašnji opštinski lekar, dr Sava Spaić će doprineti da se spreči dalje širenje ove zarazne bolesti, koja je naročito u obližnjem Grku (Višnjićevu) uzela najviše maha.

Ne zna se tačno gde je Sava učio i diplomirao medicinu, a prema sećanjima onih koji su ga poznavali verovatno je studirao u Pragu i(li) Insbruku. Tek, u Kuzmin će doći krajem druge decenije 20. veka i ubrzo postati u pravom smislu reči „Narodni lekar“. O tome P. Vizićanin još kaže:

Ispred stare kuzminske opstine (Sava Spaic drugi sleva)- Stanovao je u kući u Bobama koja i danas postoji. Ne bih rekao da je imao klasičnu ordinaciju. Uzimao je svoju lekarsku torbicu i išao po selu posećujući bolesne i pitajući zdrave kako su. To je danas nezamislivo. Otuda sam rekao ono „Narodni lekar“ (sa velikim „N“). Među Kuzmincima je bio veoma cenjen kao obrazovan čovek i stručnjak svoje profesije. U staroj spomenici – letopisu kuzminske škole zabeleženo je da je, prilikom raznih proslava, držao zapažene govore i predavanja.  Tako je 5. septembra 1938, povodom školske proslave rođendana kralja Petra II Karađorđevića, kao i 1. decembra iste godine, povodom 20-godišnjice oslobođenja i ujedinjenja južnih Slovena, govorio brojnim okupljenim Kuzmincima. Na Narodnom univerzitetu, 26. decembra 1937, održao je predavanje „O malariji, tzv. barskoj groznici“.

Jedan od osnivača FK „Graničar“ (1926), poštovani kuzminski lekar je bio i član uprave ovog seoskog kluba u prvoj deceniji njegovog postojanja.

U Kuzminu će dr Sava Spaić raditi sve do početka Drugog svetskog rata, pa i nekoliko godina po njegovom završetku. Za vreme rata, kao rezervni oficir kraljevske vojske, našao se u nemačkom logoru za zarobljenike (pečat na fotografiji Stalag VIIIC). U dokumentima je zabeleženo da je kasnije bio lekar opšte prakse u Mitrovačkoj bolnici, a od 1957. do 1959. i njen upravnik. Stanovaće najpre u Šećer sokaku, preko puta bolnice, a po odlasku u penziju u Naselju „Matija Huđi“.

Sa kcerkama u KuzminuNekoliko reči i o porodici ovog veoma poštovanog sremskog lekara. Dr Sava Spaić je bio u braku sa Nadom rođ. Borić (1908 – 1990), iz Martinaca, sa kojom je imao dve kćerke – obe rođene u Kuzminu. Smiljana – Smiljka Marčeta (1927 – 1985), bila je udata za Dušana iz Bosanske Krupe i nisu imali potomke. Mlađa, Gordana – Bela Đurišić (1929 – 2008), predavala je filozofiju i biologiju u Mitrovačkoj gimnaziji, u kojoj je njen suprug Mihailo bio profesor istorije, državne izgradnje i filozofije. U Mitrovici im se, 1956, rodio sin Slobodan. Kasnije su se odselili za Beograd.

Doktor Sava Spaić je umro u Sremskoj Mitrovici, 20. decembra 1977. godine, da bi zajedno sa suprugom Nadom i kćerkom Smiljkom bio sahranjen na pravoslavnom groblju, u porodičnoj grobnici Borić – Spaić (zajedno sa najbližima sreskog lekara dr Uroša Borića, 1866 – 1921).

Kategorije Reportaža