„Leže mu“ testera i bruslica pa je dovoljno da Radenko Prokopić vidi mustru i napravi od drveta, bez merenja i skiciranja, onako iz glave, sve što poželi
Piše: S.Đaković
Jedinstvene proizvode od drveta ručne izrade u koje je uneto mnogo rada i truda, izrađuje Radenko Prokopić iz Sremske Mitrovice. Izučeni majstor za obradu metala koji je penziju ostvario uglavnom radeći u nekadašnjoj Fabrici celuloze i papira “Matroz”, ali i u neim drugim firmama, Prokopić već nekoliko godina unazad svoje vreme posvećuje obradi drvetu iako o tome nikada nije ni učio, a kamoli da je komade daske ili devla rezao i od njih stvarao lepe ukrasne i upotrebne predmete. U jednom delu njegovog dvorišta, zaštićenom od sunca i kiše, sklonjeno je nekoliko komada kućica za ptice.
Svaki njegov proizvod je unikatni primerak jer se po nečemu razlikuje od sličnog, ne zbog materijala, već zbog sitnica koje ih krase ili načina na koji je izrađen. Njegovi proizvodi su jedinstveni i pogodni su za poklone posebno one ljude koji vole i uživaju u drvenim predmetima. Seoska kola sa rudom i arnjevima, bunari, vajati, kućice za ptice… to je Radenkov asortiman.
Ovaj samouki majstor je u stanju da napravi sve što mu oko vidi bilo to u prirodi ili na fotografiji, pa je tako jedna gopođa kod njega donela sliku specijalnog nosača za cveće iz Kanade. Tamo je bila to je videla i poželela da ima isti takav nosač – kolica na svojoj terasi. Nije Radenko znao ni visini, ni širinu ni dužinu kolica natkriljenim krovom, a po slici je napravi istu za samo desetak dana.
– Neko voli obojene predmete, neko da se ne boje, pa zato i jedne i druge predmete pripremam i imam u svom dvorištu. To su razna kolica. Kućice za ptice, bunari i slično. Poklanjam ih prijateljima i prodajem na na vašaru, jer posle 37 godina rada u „Matrozu” nemam penziju dovoljnu za život – objašnjava Radenko.
Tražeći glasno odgovor na pitanje otkud ova sklonosti ka drvetu, Radenko priča kako su njegovi davno došli sa Drine, prvo su bili naseljeni u Slavoniji, a onda su 1965. doselili u Laćarak, da bi on sa svojom porodicom pre desetak godina kupio kuću u gradu. Kod rodbine na Drinu je odlazio dok je bio mlad, gledao je drveće i kako ljudi rade oko drveta, ali nikada nije učio da drvo oblikuje. Ipak, „leže mu“ električna testera i bruslica pa je dovoljno da vidi mustru i napravi od drveta, bez merenja i skiciranja, onako iz glave sve što poželi.
U penziji je Radenko nekoliko godina, vremena ima napretek i uz hobi obrade drveta ima lepu i korisnu zanimaciju i priliku da malo popuni svoju materijalnu situaciju. Jedna kućice za ptice je otišla „preko bare“, jer su neke žene specijalno došle da kupi budući da je primerak videla na fejsbuku majstora. Druga slična je odneta na Maltu. Bunara suvenira koje je Prokopić izradio ima posebno na jugu Srbije, ali i u Sremu, gde više vole vajate i taljige.
Radenko Prokopić sve svoje slobodno vreme provodi u radionici gde oblikuje drvo. Sada kada dolazi toplije vreme tu je po ceo dan jer u radu mu vreme brzo prolazi.
