IYDVOJENA

Upoznavanje sa korenima

Birale su deci bliske i zanimljive teme poput običaja “Mačvanska lila”, jer se on i sada uoči Petrovdana obeležava u gotovo svakom mačvanskom selu, kao značajan simbol i obeležje ovog kraja. Obrađene su i mnoge druge teme poput “Mačvanske tradicionalne svadbe”, “Prela”, “Mačvanskog vašara”, tradicionalnog “Sabora u slavu i čast Stojana Čupića”, “Mačvanske sportske igre”, pesme…

Piše: D.Tufegdžić („Sremske novine“, dodatak „Mačva“)

Rada, Olgica i Danijela“Ako jedan narod želi budućnost, treba da pamti svoju prošlost. Da čuva svoje korene i neguje tradiciju svog rodnog kraja”, moto je kojim su se vodile Rada Mijailović, Danijela Čupić i Olgica Savić – vaspitačice u Noćaju, Radenkoviću i Salašu Noćajskom koje svoje predškolce već godinama unazad kroz niz raznih projekata uče o mačvanski običajim, pesmama, igri, o načinu života njhovih predaka koji su živeli na ovom podneblju, o mačvanskom nasleđu.

Ono što je, kako kažu, bilo važno, odnosno ono što su sebi postavile kao cilj, jeste da se deca malo bolje upoznaju sa svojim korenima, sa svim onim što Mačva jeste, da saznaju kako se nekada ovde živelo, kako radilo, odmaralo, veselilo, čime su se ljudi bavili, kako su se oblačili, šta su pevali, ali sve to na jedan njima blizak i lako razumljiv i shvatljiv način.

– Trudile smo se da kroz svoj rad, kroz aktivnosti sačuvamo autentične estetske vrednosti naše bogate mačvanske kulturne baštine (bar nekim delom). Da kod dece razvijemo ponos zbog pripadnosti određenoj kulturi, da kod njih podignemo svest o značaju mačvanskih hajduka o kojima se u njihovom okruženju priča i dan danas, a to su prvenstveno Stojan Čupić, Hajduk Stanko, Zeka Buljubaša i drugi. Da razvijemo potrebu da se sećanje na tako velike istorijske ličnosti neguje i sačuva od zaborava, kaže Olgica, sada vaspitač u penziji.

Ona objašnjava da su birale deci bliske i zanimljive teme poput običaja “Mačvanska lila”, jer se on i sada uoči Petrovdana obeležava u gotovo svakom mačvanskom selu, kao značajan simbol i obeležje ovog kraja.

sa jedngo nastupaObrađene su i mnoge druge teme poput “Mačvanske tradicionalne svadbe”, “Prela”, “Mačvanskog vašara”, tradicionalnog “Sabora u slavu i čast Stojana Čupića”, “Mačvanske sportske igre”, pesme i tako dalje.

– Najvažnije od svega je da smo prvenstveno obratile pažnju na potrebe naše dece i vodile račna o njihovim željama i interesovanjima, tako da je njihova reakcija na sve ono što radimo i više nego pozitivna, uključena su u svaki projekat maksimalno i svakom se zaista posvećuju maksimalno, zanimaju se, istražuju, zapitkuju, uče i to je upravo ono što smo i želele, nadovezuje se na priču Rada prisećajući se da su prvi nastup i javno predstavljanje predškolci sa kojima su realizovali projekat “Mačvansko prelo” imali još 2010. godine na takozvanom Susretu predškolskih ustanova Vojvodine “Vojvodina kroz običaje” u Apatinu.

Zatim su uzeli češće na Etno festivalu narodne tradicije u Novom Bečeju gde su obradili temu “Mačvanska lila”. Nakon toga usledio je i “Veliki mačvanski vašar” po ugledu na vašar u Topoli i tom prilikom okupili su sve predškolske grupe mačvanskih sela.

DECA 2- Na manifestaciji “Dani planete zemlje” u  Sremskoj Mitrovici 2015. godine naše grupe predškolaca predstavile su običaje Mačve, a iste godine u Radenkoviću organizovali smo veliko druženje dece i roditelja svih mačvanskih sela, a u goste su nam došli predškolci iz Martinaca koji su tom prilikom naše mališane upoznali sa sremskim folklornim igrama i pesmama. Deca, ali i roditelji tom su mogli da užvaju i u specijalitetima sa obe strane Save.. Takođe, 2015. godine smo učestvovali na manifestaciji “Svetski dan pleas”  našem gradu, tamo smo nastupili sa mačvanskim folklornim igrama, priseća se Rada.

“Mačvansku hajdučku svadbu” predstavili su na Etno festivalu narodne tradicije u Kikindi u aprilu 2017. godine, a već u maju organizovali su hajdučke igre “Dani Stojana Čupića” gde su deca imala priliku da se takmiče i nadmeću u davno zaboravljenim tradicionalnim igrama.

– Ono na čega smo veoma ponosni jeste učešće na Međunarodnom etno festivalu “Igraj kolo naokolo” u Temišvaru u aprilu 2018. godine, domaćin festivala bio je vrtić “Karla Pelec”, kao i na činjenicu da smo bili domaćini i učesnici na XI Međunarodnom etno festivalu predškolskih ustanova “Narodna tradicija” u maju mesecu prošle godine u Sremskoj Mitrovici”, objašnjava Danijela.

gostovanja sirom srbijePrema njenim rečima, njena želja, kao i Radina, jeste da i dalje u svom radu, a u skladu sa potrebama i interesovanjima dece nastave da rade na upoznavanju (negovanju) i očuvanju mačvanske tradicije, običaja i kulture.

– Negovaćemo i dalje timski rad i još veću sradnju sa našim roditeljima koji su nam do sada svaki put izašli u susret i vrlo rado se uključivali u sve naše aktivnosti, zatim sa Preškolskom ustanovom “Pčelica”, Udruženjem vaspitača, kolegama iz Temišvara i lokalnom samoupravom. Trudićemo se i da svoje dugogodišnje iskustvo prenesemo na svoje kolege kako bi i oni učestvovali u ovakvim projektima, dodaje Danijela.

Ona je u ime sve tri uputila zahvalnost deci, roditeljima, predsednici udruženja vaspitača Vojvodine Radmili Petrović, vaspitačicama Vojislavi Rajkov Keki, Zlatiborki Markov i Mirjani Bogdanović, predsedniku Saveza Srba u Rumuniji Dejanu Popov, načelniku Uprave za obrazovanje Iliji Nediću, direktorici “Pčelice” Biljani Cvijetić i Dragani Ađanski, jer, kako ističe svako od njih je doprineo njihovom radu sa mačvanskim predškolcima.

Kategorije Reportaža