U pustovanju se koriste dve metode: jedna je mokro pustovanje i za njega se koristi vruća voda, sapun i ruke, a druga metoda je suvo pustovanje i ono podrazumeva samo jednu iglu i češljanu vunu
Piše: D.Tufegdžić („Sremske novine“, dodatak „Mačva“)
Pustovanje ili valjanje vune je najstarija tehnika obrade tekstila, a predmeti izrađeni na taj način smatraju se najstarijim igračkama za decu. Nekada su takvi predmeti izrađivani valjanjem životinjske dlake i na taj način se prekraćivalo vreme tokom čuvanja stoke. Ovim vrlo neobičnim, sada hobijem, bavi se nekoliko žena okupljenih u Udruženje „Mačvanke“ iz Mačvanske Mitrovice.
Udruženje je osnovano pre nekoliko godina sa ciljem očuvanja istorije i tradicije najvećeg mesta u severnoj Mačvi. Tokom svog rada Udruženje je organizovalo nekoliko izložbi, a članovi su prikupili i građu za jednu knjigu o stanovnicima pomenutog mesta. Nedavno, u okviru ovog Udruženja formirana je sekcija pod nazivom „Zlatno runo Sirmijuma“ koja se bavi upravo izradom predmeta tehnikom pustovanja.
Prošle godine u maju mesecu u okviru projekta „Profesionalizacija žena i mladih kao proizvođača”, koji je realizovan u okviru Inicijative za upošljavanje 1000 žena u ruralnim područjima pokrenutog od strane “Etno mreže”, a uz podršku lokalne samouprave održana je radionica na kojima je nekoliko članica Udruženja naučilo tehniku pustovanja.
– U cilju očuvanja nasleđa, prezentacije starih zanata, ali i omogućavanja ženama da ostvare zaradu „Etno mreža“ je održala više radionica širom Srbije, žene su se podučavale tkanjem, zlatovezom i pustovanjem, što je bio slučaj u našem gradu. Ukupno devet žena je učestvovalo na radionici dugoj tri nedelje. Predavač nam je bila Dušanka Botunjac, koja se bavi umetničkim tkanjem, umetničkim tapiserijama i čiji radovi krase mnoge gradove u Evropi i svetu“, priča Vesna Vladisavljević, u ime Udruženja „Mačvanke“, odnosno sekcije „Zlatno runo Sirmijuma“ koja je okupila žene sa obe strane Save.
Ona objašnjava da se u pustovanju koriste dve metode: jedna je mokro pustovanje i za njega se koristi vruća voda, sapun i ruke, a druga metoda je suvo pustovanje i ono podrazumeva samo jednu iglu i češljanu vunu.
– Bila je to vrlo zanimljiva, ali i naporna radionica, naučile smo tehniku, što je rezultiralo dobijanjem sertifikata. Ono što je sada važno jeste da vidimo da li postoji mogućnost da stečeno znanje iskoristimo i od pustovanja nešto i zaradimo. S obzirom na to da je radionica bila sredinom prošle godine i da je naša sekcija tek u razvoju ispitujemo šta je to što bi interesovalo ljude, šta bi moglo da se proda, jer izrada predmeta tehnikom pustovanja nije ni malo laka i zahteva puno vremena, za na primer jednu loptu prečnika osam centimetara, potrebno je osam sati rada, priča dalje Vesna.
Prema njenim rečima u sekciji poslovi su takoreći podeljeni, pa neke od njih izrađuju ukrasne lopte, podmetače, neke proveske, patofne, torbe.
– Trenutno nas četiri žene smo aktivne u sekciji i redovno izrađujemo razne predmete, sastajemo se u sopstvenim domovima i to za sada lepo funkcioniše, mahom jer radimo tehnikom suvog pustovanja, mada bi bilo dobro da imamo radionicu, mokro pustovanje nezgodno je raditi u kući, kaže Vesna.
Sa svojim predmetima ona i njene koleginice iz sekcije učestvovale su na nekoliko izložbi rukotovorina širom Srbije, pa i u Republici Srpskoj, svaki put imale su vrlo zapažen i posećen štand.
– Plan nam je da u narednom periodu vidimo šta je to što može da bude komercijalno, ovo je nama i hobi, zadovoljstvo, ali možda i dobar način da dodatno zaradimo. U kontaktu smo sa Ustanovom za negovanje kulture “Srem”, sa Agencijom za ruralni razvoj, Trističkom organizacijom i videćemo kakvu saradnju možemo da ostvarimo. Predmeti izrađeni ovom metodom su unikatni, zanimljivi, nešto što ne može da se vidi svaki dan i bili bi dobar “diplomatski poklon” na primer, ili suvenir, jer mogu da sadrže motive koji su karakteristični za Sremsku Mitrovicu, Sirmijum, tako da ćemo da razmišljamo i radimo u tom smeru, dodaje Vesna i završava da je takođe jedan od planova da svoje znanje i umeće pustovanja prenesu na još neke ljubiteljke rukotvorina iz svog okruženja.
