Sam projekat „Integralne proizvodnje“ koji finansira Opština Ruma podrazumeva besplatne analize sirovih ili prerađenih proizvoda, nakon čega proizvod može da dobije oznaku „Rumski ceger“. Brendiranjem i oznakom takav proizvod dobija dodatnu vrednost i bolju ekonomsku računicu za proizvođača
Piše: S.Belotić
Nije lako u današnje vreme opredeliti se za preduzetnički posao. Uslovi, dažbine i administracija su uglavnom stvari koje ljudi vide kao prepreke. Za žene, koje pored posla imaju još jedan, a to je briga o porodici, sve čini još težim. Ipak sa jedne strane tu su podsticaji države i vladine agencije koje se trude da olakšaju ovaj put, a sa druge, još jedna mogućnost se stavlja pred žene koje sebave sopstvenom proizvodnjom u svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Tu nastupa i Poljoprivredna stručna služba Ruma koja jedinstvenom projektom integralne proizvodnje u Srbiji, a koji finansira Opština Ruma, može olakšati ženama da dođu do proizvoda sa dodatnom vrednošću, ali bez otvaranja preduzetničke radnje.
– U tom slučaju važno je da ih zakon prepozna kao male proizvođače, da registruju poljoprivredno gazdinstvo na svoje ime i da imaju primarni proizvod ili proizvod koji prerađuju, koji mora biti zdravstveno bezbedan. . Primera radi, ako proizvodi pekmez od šljiva, dobro je da ima svoj zasad, ili bar komšijski gde se zna poreklo osnovne sirovine. Taj proizvod mora biti i praćen papirima, kao i ulazna sirovina, bez ostataka pesticida i teških metala i da je bakteriološki ispravan. Takođe je poterbno da imaju objekat u kom pripremaju proizvod, on ne mora da bude prijavljen, niti da ima HASSAP standard koji je neophodan za industriju, ali moraju da poštuju principe dobre higijenske prakse. Osnovna je sanitarna knjižica za sve one koji u bilo kojoj fazi učestvuju u procesu proizvodnje, kaže Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi.
Sam projekat „Integralne proizvodnje“ koji finansira Opština Ruma podrazumeva besplatne analize sirovih ili prerađenih proizvoda, nakon čega proizvod može da dobije oznaku „Rumski ceger“. Brendiranjem i oznakom takav proizvod dobija dodatnu vrednost i bolju ekonomsku računicu za proizvođača. Deklaracija sadrži sve podatke o zdravstvenoj bezbednosti proizvoda kao i kontakt proizvođača.
Ovakav vid poslovanja na osnovu sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva odnosi se i na proizvođače osnovnog proizvoda, poput voća, povrća i slično, kao i prerađenih proizvoda, koji na tržištu vrede više.
I jedni prodaju sirovo povrće iz svoje bašte, Dragana Đukanović iz Rume prerađuje proizvode, delom iz sopstvene proizvodnje, delom nabavljene od poznatih i proverenih dobavljača. Njena specijalnost su domaći ajvar, paradajz i turšija sa medom. Poštujući pravila što zdravije proizvodnje, kao konzervans za turšiju koristi med, koji povrće čuva tokom cele godine ne menjajući mu ukus. Brendiran proizvod se pročuo, pa je od pripremanja zimnice za sebe i bliske prijatelje uspela da širi posao.
– Ovim se bavim tri godine, prvobitno je to bilo samo za prijatelje, pa kad se polako pročulo, tako i posao raste. Nije to ni sada neka velika proizvodnja, a da li ćemo se širiti zavisi od mogućnosti, jer za ozbiljniju proizvodnju potrebna je nova oprema i još mnogo toga što je prilično skupo. U neku ruku jesam preduzetnik i nije teško, veliki problem je ako to što radiš ne voliš. Ali ako uživaš u tome što radiš, problema nema ni kada si 15 sati na nogama, posebno ako vidiš plod rada i da ima lepu prolaznost i uvek je zadovoljstvo napraviti nešto novo. U sve su uključeni su moj suprug i deca, planiramo proširenje u skladu sa mogućnostima i naravno obilazak što većeg broja sajmova i manifestacija, objašnjava Dragana.
Pokretanje bilo kog posla jeste ozbiljan finansijski izdatak, ali u ovom slučaju proizvodnje hrane putem poljoprivrednog gazdinstva i brendiranje proizvoda ipak je nešto povoljnije, kaže Sanda Klještanović
– Važno je da ženu to finansijski ne optrerećuje. Na primer registracija gazdinstva je besplatna, vađenje sanitarne knjižice koja traje 6 meseci je oko 1600 dinara, dok u projektu „Integralna proizvodnja“ Ošptina Ruma finansira analizu krajnjeg proizvoda u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane. Kada dođe trenutak da analizu finansira sam proizvođač, to će ga koštati oko 10.000 dinara. Tada je suština u količini, jer jedan uzorak se izdvaja za celu količinu i kao takva se ugrađuje u proizvode. Cenu plaća potrošač. Našim istraživanjem shvatili smo da će potrošač uvek pre kupiti obeležnu teglicu gde se vidi poreklo proizvoda, sastav, i da je zdravstveno bezbedan, zaključuje Sanda Klještaović.
Ona poručuje da se poštujući propise i zakone žene mogu osnažiti da prodaju proizvode koje ionako stvaraju na svojim imanjima, proizvode koji su zdravstveno bezbedni i kao takvi brendirani.
Dodatna sigurnost
Primera radi, Mariška Mandić je poznato lice koje na rumskoj pijaci više od dve decenije prodaje povrće.
– Mi generalno vodimo računa o proizvodnji povrća, malo prskamo, vodimo računa o karnci, povrće zalivamo isključivo čistom vodom iz dva bunara koja smo iskopali, a ne vodom iz kanalske mreže, koja može biti zagađena. Imamo sedam hektara zemlje, a planiramo da povećamo proizvodnju kukuruza šećerca i jesenjeg belog luka. Od ovoga živim ja i moja porodica, a oznaka „Rumski ceger“ mi znači jer je to dodatna sigurnost da je sve što prodajem zdravo, kaže Mariška Mandić.
