izdvojena

Biću gazda za 10 godina

Svestan je Duško da će život na selu biti sve teži, ali ističe da ga to ne plaši, a žao mu je što roditelji nisu oduševljeni njegovom odlukom da ostane na selu

Piše: D.Tufegžić („Sremske novine”, dodatak „Mačva”)

Duško RelićNakon završetka srednje škole, sada devetnaestogodišnji Duško Relić iz Ravnja odlučio je da ostane na selu i da se bavi poljoprivredom uprkos protivljenju roditelja. Za sada je, kako sam kaže, mali poljoprivrednik, ali sebe za 10 godina vidi kao ozbiljnog gazdu.

Duško će u toku ove godine obrađivati ukupno 17 hektara zemlje, od toga je u vlasništvu njegove porodice 9 hektara, dok je ostatak uzeo u zakup, jer je nakon prošlogodišnje suše zaključio da zemlja koju poseduju nije dovoljna za potrebe njihove stoke. Gaji standardne poljoprivredne kulture kao i većina Mačvana – kukuruz, pšenicu, soju i suncokret.

U njegovom tovu trenutno je 14 grla junadi, dok godišnje ovaj mladi poljoprivrednik uhrani oko 100 svinja.

GODISNJE UHRANI STOTINU SVINJA- Rad sam ja sve da povećam i broj hektara i junadi i svinja, samo ne ide to baš lako i onako kako bih ja hteo, ali neću da odustanem, polako, iz godine u godinu da se širim, možda neki hektar da kupim, da uzmem još koji u zakup, da ozidam veća toviliša, imam puno planova i želja, videćemo kako ću, kada i da li moći sve da ih ostvarim. Svakako ovo je za mene samo početak, priča Duško i dodaje da bi, eto, voleo da može da nabavi i noviji traktor, jer one koje ima su prilično stari, ali završavaju posao, pa se ne žali previše. Priključne mašine su uglavnom novijeg datuma, a ono što mu fali, a još uvek nema takođe će pokušati da u narednom periodu kupi, a to su sejač za kukuruze, utovarivač i prikolica za rasturanje stajnjak.

tOVI I GOVEDA- Ne bavim, odnosno ne bavimo se moji roditelji i ja, samo ratarstvom i stočarstvom, nego kao i veliki broj Ravnjanaca još i povrtarstvom. Do sada smo uzgajali crvenu paprku, ali ove godine sam rešio da se okušam i u proizvodnji kupusa. Papriku ja lično radim tek nekoliko godina unazad, dok se otac i majka tim poslom bave mnogo duže.  Sa paprikom možeš da prođeš sjajno, ali isto tako možeš i da budeš na gubitku. Prethodna godina je bila izuzetno loša, zarade nije ni bilo, ali to ne znači da ćemo od nje odustati, jednostavno dešavaju se i takve stvari, na žalost u poljoprivredi ništa nije sigurno”, nastavlja mladi Ravnjanac.

Za ovu kulturu Relići su opredelili oko 70 ari, a radi se o proizvodnji na otvorenom. O kupusu Duško je tek nedavno počeo da se raspituje i kaže da je došao da saznanja koja su ga samo pogurala u nameri da podigne zasad ove biljke.

– Saznao sam da kupus nije imao lošu cenu prethodne godine, da nije u toj meri zahtevan kao paprika, da su manja i u ulaganja, tako da sam opredelio za tu kulturu i namenio oko 30 ari, što će biti dovoljno da se posadi 10.000 biljaka sada na proleće, a za jesen planiram možda i duplo više, objašnjava Duško.

Prema njegovim rečima plasman paprike do sada nikada nije bio problem, kupce su nalazili u samom Ravnju, dok za plasman kupusa još uvek nije siguran kakav će biti, ali kaže da verujem da ukoliko bude imao kvalitetan proizvod on će sigurno naći put do kupaca.

Traktori su stariji, ali priključci su novijeg datuma- U poslednje vreme počeo sam da pratim razne konkurse i da razmišljam o tome na koji bih mogao da konkurišem za određena sredstva. Fokusiraću se na konkurse namenjene za kupovinu mehanizacije, jer bih u to uložio novac. Sebe vidim na selu, u Ravnju, kao uglednog domaćina, ne planiram da odustanem od poljoprivrede. Krivo mi je što nisam završio poljoprivrednu školu, jer mislim da je bi mi znanje tamo stečeno sada bilo izuzetno korisno. Poprilično se oslanjam na roditelje u nekim stvarima, što ću gledati svakako da promenim, iskren je mladi Ravnjanac.

On dodaje da mu je žao što roditelji ne shvataju i ne podržavaju njegovu ljubav prema poljoprivredi, svestan je da će život na selu biti sve teži, ali ističe da ga to ne plaši.

– Majka i otac, kao i svi drugi roditelji žele najbolje za svoje dete, ne vide budućnost na selu, misle da je za mene pametnije ili da se odselim ili bar da nađem stalan posao. Ja njih shvatam, ali na žalost oni ne shvataju moju ljubav, ne shvataju da ja sada radim ono što volim i da koliko god to bilo teško, ja uživam. Uživam dok vozim traktor, dok sam u štali kod stoke, ništa mi nije mrsko da radim i iskreno se nadam da će uvideti da ja iz sela ne mrdam, završava Duško.

 

Kategorije Poljoprivreda Reportaža