lacarački vertepasi...

Vertepi – od običaja do kulturnog nasleđa

Drevni hrišćanski običaj vertepa upisan je u registar  nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Odluka o tome doneta na osnovu istraživačkog projekta i dokumentarnog filma “Vertepi u Sremu”

Piše: S.Đaković

Sredinom decembra Komisija za nematerijalno kulturno nasleđe pri istoimenom centru Etnološkog muzeja Srbije, donela je odluku o novim upisima u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Među njima je i običaj vertepa,  pa je tako ovaj lep hrišćanski običaj  zaštićen od zaborava, a  istovremeno je uspešno okončan projekat pod naslovom  „Istraživanje i dokumentovanje običaja Vetrep na području Srema“.

2 lacarački vertepasi...Ovaj običaj prikazuje da u večernjim časovima na Badnji dan, a nekada i do ranoga jutra na prvi dan Božića  vertepi ili vertepaši obilaze selo i pronose glas o rođenju Bogomladenca. Ide grupa od pet mladića , četiri nose maketu crkve – vertep, a jedan ide napred odeven u čobana – on je guba i nosi štap. Mladići koji nose vertep su odenuti kao carevi,  idu i pevaju Roždestvo od ulaska na kapiju domaćina…

– Čim ih čujemo domaćin otvara kuću i oni ulaze obično u prostoriju gde je posuta slama i upaljeno kandilo u zelenom žitu. Čim uđu u prostoriju vertepi  izvode igrokaz – obred, kojim objavljuju rođenje Hrista dok svi prisutni stoje. Domaćica ih dariva: na crkvu maketu veže peškir, a gubi u prtenu torbu stavlja kobasica, oraha, voća, bombona, dok domaćin daruje novac tako što ga stavlja u vertep. Potom ih ponude hranom i pićem, obično su to  rakija i vino. Posle posluženja vertepi napuštaju kuću uz pesmu „Vitlejemu, slavni grade od Boga“ ili „Roždestvo“. Domaćin ih prati do šora – priča nam Dejan Umetić iz Laćarka, u čiju kuću vertepi dolaze po tradiciji dugi niz godina.

Činjenicu da je vertep upisan u registar nematerijalnog kulturnog  nasleđa ovaj Laćarac komentariše rečima da je to važno za očuvanje naše tradicije, da slavimo Hrista, ali i zato što vertepi u kuću donose – blagoslov.

Vest o upisu  vertepa na nacionalnu listu sa zadovoljstvom je dočekana  u Muzeju Srema. Direktor Saša Bugadžija ističe kako je sam taj projekat  realizovan na inicijativu Muzeja Srema i Etnološkog muzeja, a on lično ga smatra veoma važnim očuvanje  narodnog običaja obrednih povorki koje su za vreme božićnih praznika pohodile domaćinstva izvodeći dramsku igru posvećenu rođenju  Hrista.

– Muzej Srema ovim je u značajnoj meri doprineo očuvanju i daljoj popularizaciji tog običaja među naraštajima koji dolaze – rekao je  direktor Muzeja Srema.

Vertep je tradicionalan običaj koji se neguje posebno među Srbima u Sremu i tu činjenicu imali su u vidu realizatori projekta pa su svoja istraživanja, dokumentoavnja i snimanja  usmerili upravo na više mesta našeg  područja.  Projekat je uključio istraživanje i dokumentovanje običaja na teritoriji Srema, prikupljanje audio-vizuelne građe, kao i snimanje etnografsko-dokumentarnog filma u režiji Jelene Jovčić i tima kamermana i fotografa a oni su Igor Cicmil, Vanja Bejin i Slobodan Maksić, podseća Vladimir Perić, etnolog koji je istraživao i rukovodio pomenutim projektom.

– Film  „Vertep u Sremu“ prati projekat, a sniman je u Laćarku i veliku pomoć smo tu imali od Pravoslavne crkvene opštine Laćarak i oca Predraga Simića, kao i od Udruženja Zmaj Ognjeni Vuk i meštana Laćarka. Velika količina materijala prikupljena je i u drugim sremskim mestima pa je i film Slobodana Maksića pod naslovom „Vertep u Pećincima“ koji je uz svesrdnu pomoć Crkvene opštine Pečinci i oca Bojana Mijanovića snimljen, takođe deo građe. Celokupna građa je objedinjena zajedno sa građom koju je još pre nekolko godina sakupio Centar za kulturu i održivi razvoj Krčedin, kao i građom koju je sakupljala Bojana Mahovac, etnomuzikolog iz Rume, i prosleđena komisiji za upis elemenata u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, a predlagač je Muzej Srema u saradnji sa Centrom za kulturu i održivi razvoj „Centor“ Krčedin – objasnio je Vladimir Perić.

Time što je komisija donela odluku o upisu vertepa na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, ostvaren je  jedan od glavnih ciljeva projekta jer bez upisa u ovaj registar nema kandidovanja za upis u registar svetskog nasleđa Uneska.  Budući da je prvi korak ostvaren, možda jednog dana na toj svetskoj listi bude i običaj vertepa koji se neguje u Sremu.

Kategorije Kultura