Jelena Stojakovic

Iz nastave u pekaru

Posle 13 godina Jelena Stojaković napustila posao nastavnika srpskog jezika i književnosti, otisnula se u preduzetničke vode i otvorila pekaru  bio i hrono peciva

Piše: S.Belotić

jelenaNedavno je u Rumi otvorena  još jedna pekara. Bila bi to obična pekara, kao i mnoge druge, ali ima nešto što je izdvaja. To je preduzetnička priča vlasnice Jelene Stojaković koja bi u našem vremenu i na našim prostorima mogla da se svrsta i u „naučnu fantastiku“.  Zato i ova priča nije priča o poslu i proizvodima, nego o odluci vlasnice da posle 13 godina napusti posao nastavnika srpskog jezika i književnosti i otisne se u preduzetničke vode i otvori pekaru isključivo bio i hrono peciva, jedinstvenu u ovom sremskom gradu.

– Trinaest godina sam bila prosvetni radnik, radila  sam u osnovnoj školi u Obrežu, skoro 45 kilometara daleko od Rume. Odlučila sam da sve napustim prvenstveno zbog putovanja, delimično zbog toga što nisam mogla da se približim Rumi, prosto su zakonske regulative bile takve. Moram da budem iskrena, nastupilo je i veliko razočaranje u prosvetni sistem, toliko veliko da sam  počela da doživljavam prosvetu kao nešto što ima sve manje smisla. Pre 13 godina sve je bilo organizovano drugačije, mnogo unosnije, sa tim ciljem sam studirala književnost srpskog jezika, ali eto, udaljila sam se svojom voljom od prosvete i ne kajem se, obrazlaže svoju odluku Jelena Stojaković iz Rume.

Danas ova, možemo reći „najnačitanija“ pekarka proizvodi i prodaje proizvode od zdravih namirnica, mušetijama nudi  isključivo ono što je  zdravo, bez namirnica koje su štetne po zdravlje, poput belog brašna, belog šećera i raznih aditiva.  Radi „punom parom“ i kako kaže, fizički jeste naporno, ali zadovoljstvo je daleko veće. Iako je prošla obuku za pokretanje biznisa, prošle godine kada je počinjala nije iskoristila podsticaje koje država daje, ali joj to ove godine neće promaći.

hrono pekara- Ovaj rad mi prija posle prosvete, fizički jeste napornije, ali psihički sam daleko rasterećenija, bolje se osećam i srećna sam što sam konačno doživela momenat da sve svoje snage uložim u ono što podižem sama i uz pomoć porodice koja mi je velika podrška. U prethodnim godinama nisam mnogo razmišljala da ću se ovim baviti. Ova ideja se rodila prošle zime, kada sam odlučila da napustim prosvetu i kada sam shvatila da je najunosnije da se pokrene nešto što će biti proizvodnog karaktera i iznedriti proizvod koji pripada vlasniku. U ovoj priči sam godinu dana i zadovoljna sam jer mislim da sam dosta napredovala, da sam usvojila dosta informacija o hrono ishrani, kako se ljudi mogu hraniti na zdrav način, kako da najbolje iskoriste namirnice i da sve ima dobar efekat na zdravlje, dodaje Jelena.

Znanja je, kako kaže, sticala iz literature domaćihi stranih autora, začetnika hrono ishrane, a sopstveni posao joj daje slobod da pusti mašti na volju kada osmišlja nove proizvode i bira namirnice. Tako dolazi do pravog artikla koji je po njenom i po ukusu mušterija. Prema njenim rečima, hrono ishrana ne odstupa mnogo od naših navika, poželjni su domaći proizvodi koje redovno koristimo, ali bez štetnih aditiva. Inetgralno brašno ne mora biti bezukusno, jer su dozvoljeni začini za slane proizvode, a prirodni zaslađivači za slatke.

– Držim se toga da imam samo zdrave prouzvode i od toga neću odustati. Ovome sam se posvetila sa velikim elanom pa je verovatno iz tog elana i izraslo zadovoljstvo i snaga. Ovaj posao jeste novina koja zahtevaja dosta fizičkog napora i sopstvenih sredstava. Ljudi mi kažu da je ovo izuzetno hrabar potez, mora valjda i tolika hrabrost da se isplati, zaključila je Jelena Stojaković.

O proširenju posla za sada ne razmišlja, jer će to zahtevati nova ulaganja i drugačije uređenje biznisa i prostora. Za sada se nada da će se mušterije množiti i zdravo hraniti, a njena hrabra odluka uroditi plodom.

Kategorije Reportaža Ruma