izdvojena

Prosjačenje – problem i u prošlom veku

Naročito bi trebalo sprečiti rad najnovijeg tipa prosjaka, i to – zdravih, jakih ljudi. To su ljudi, koji umeju da glume, da se prave “pomahnitali” ili suludi, te prave razne viceve, smešno se odevaju i tako “rade” svoj posao. I njima najbolje ide, pisao je list „Srem“ 1938. godine

48363085_313963629220835_8061704247961452544_nInvaziju prosjaka najraznovrsnijih “fela” danas je gotovo nemoguće zaustaviti. Svakim danom iskrsnu neki “pogorelci”, “orobljeni”, zatim oni “iz bolnice” itd. Mora se priznati, da je ekonomska kriza mnoge naterala u prosjake, naročito one koji baš nisu vični radu. U Sremu su neki prosjaci postali opšte poznati i imaju svoja naročita imena, koja im je dao narod. To su oni profestionalni prosjaci i “frenteri”.

Ovdašnja trgovina i zanatska udruženja povela su diskusiju o tome, kako da se reši pitawe invazije prosjaka, koja je naročito jaka u pijačne dane u subotu. U Mitrovici u subotu samo pre podne poseti radnje u centru grada najmanje 30-40 prosjaka. Toga nema niti u jednom gradu naše države. Trgovci, da bi mogli nesmetano raditi od tih prosjaka, naslažu im na tezgu oko četrdeset dvadesetpetparaca, tako da prosjak čim uđe sam uzme jedan komad od 25 para. To je još više privuklo i druge prosjake, jer u takovim radnjama im je bio osiguran dobitak. Uzmimo da trgovac izda na dan najmanje 6 dinara, premda subotom izda i do 12 dinara, to mesečno iznosi 180 dinara ili godišnje 2.160 din, ne računajući samo hranu, stara odela, košučje itd. Prema tome trgovci i građani moraju osim državnog poreza moraju plaćati i ovaj “porez” na prosjake. I što je najstrašnije, taj se “porez” svake godine povećava.

Ima raznih tipova prosjaka. Neki su tako drski, da kad mu se pruži 25 para, on počne i vređati i vikati. Naročito su drski Cigani, koji na jedan vrlo nasrtljiv način zahtevaju novac, staru robu, pa čak i hranu za konje. Međutim, naročito bi trebalo sprečiti rad najnovijeg tipa prosjaka, i to – zdravih, jakih ljudi. To su ljudi, koji umeju da glume, da se prave “pomahnitali” ili suludi, te prave razne viceve, smešno se odevaju i tako “rade” svoj posao. I njima najbolje ide. Naivni “dobri ljudi” brzo nasedaju. Daju im odela, ponošena, ali uvek vredna par stotina dinara. Međutim ti “luđaci” koji su malo pre kukali, da nemaju šta obući, da su goli odmah nose dobiveno odelo u staretinarnicu ili radnicima, te prodaju za nekoliko banki. Jedan od njih nosi talijansko odelo, te svuda priča, kako je pobegao k nama i kako želi da započne neki posao, ali da nema ni nekoliko za to potrebnih dinara. Sve su to varalice i ono nekolicina zaista nemoćnih i bednih, koji bi trebali dobiti milostinju, neće je moći dobivati zbog i onako prevelike “hiperprodukcije” prosjaka. Privredna društva su tim varalicama navestila “rat”, a sada to trebaju i merodavni, pa da se zaustavi invazija prosjaka i cigana.

(Objavio list “Srem”, informativni nedeljnik, oktobra 1938. godine)

Projekat „Prosjačenje – preživljavanje ili biznis“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Stavovi izneti u podržanom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Kategorije Projekti