IZDVOJENA

Posla ima, radnika sve manje

Svoju robu plasiraju na tržište koje je već razrađeno. Ima mušterija koje dolaze lično u rasadnik, a deo robe odnose i van  Platičeva, u Rumu i Šabac

Piše: S.Belotić

SNEZANisu plastenici rezervisani samo za povrtarsku proizvodnju. Oni poljoprivrednici koji su oslušnuli tržište i imali hrabrosti, „bacili“ su se na proizvodnju cveća. Tržište postoji, ali mora mnogo da se radi i ulaže. U rasadniku Snežane Pavlović u Platičevu posla ima tokom čitave godine, iako je sezona proleće i leto. Ova žena je sa suprugom, pored bostana i pšenice, pre tri godine rešila da proširi posao, pa ovih dana dižu i nov plastenik za potrebe proizvodnje cveća. Trenutno se prodaju hrizanteme, dan i noć i zimske ruže, mada nema cveta koji se ne može naći u njihovom gazdinstvu.

– Cvećarstvom smo počeli da se bavimo pre tri godine, sada nam je četvrta sezona. Počeli smo iz hobija, naravno zbog novca, da bi se iz godine u godinu posao širio i sada je ovo već daleko ozbiljnija proizvodnja. Proizvodnja cveća nije ni mlao lak niti jeftin posao, ali kada se uđe u to, nema nazad, kaže Snežana.

Iskoristili podsticaje

A kako to obično biva, počne se sa malo, pa ko radi, nastavlja sa ulaganjima. Tek je rešavanje pitanja grejanja i zalivnog sistema u plasteniku omogućilo proširenje proizvodnje, kaže Snežana. Do skora su ona i suprug na smenu ložili postojeću peć i to na svaka tri sata, danju i noću. Kako je u pitanju registrovano gazdinstvo, ovaj par je iskoristio konkurse i podsticaje Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, pa su nedavno postavili nov sistem grejanja, koji će im omogućiti ako ništa drugo, bar miran san tokom noći.

Rasadnik u Platicevu- Prošle godine smo takođe iskoristili podsticaje pokrajine i nabavili sistem za zalivanje. Bez kvalitetnog grejanja i zalivnog sistema nema ni ozbiljnije proizvodnje. Jednostavno ne bismo stigli da obavimo sve bez tehnologije. Pored toga, stalno se uči nešto novo. Na početku smo se informisali sami, slušali savete stručnjaka, ispravljali svoje greške iz godine u godinu. To je proces, isti kao i kod ostalih kultura.  Podrška pokrajine nam mnogo znači, jer sami bismo teško mogli da unapredimo sve, a znači i to što nas kao proizvođače neko vidi i uzima u obzir. Iskreno se nadam da ćemo i naredne godine uspeti da iskoristimo neke od podsticaja, dodaje Snežana.

Svoju robu plasiraju na tržište koje je već razrađeno. Ima mušterija koje dolaze lično u rasadnik, a deo robe odnose i van  Platičeva, u Rumu i Šabac. Najvažnije je da prodaju sve što proizvedu, a recept za to je realno sagledavanje tržišta, pa se u ovom rasadniku proizvodi samo onoliko koliko može da se proda.

Trenutno im vreme ide u korist, pa visoke temperature podrazumevaju i manje troškove grejanja kao i lakši rad prilikom orezivanja pojedinih vrsta i priprema za proleće.

Nema norme

Posla ima, u plasteniku se provodi skoro čitav dan, jer pored nege i rasađivanja biljaka, nikad se ne zna kada će mušterija naići, pa sve uvek treba  da je sređeno i u najboljem izdanju. Sami ne mogu da obave čitav posao, pa angažuju i radnike i tu se dolazi do najveće muke.

– Posla ima, a radnika slabo. Mislim da će generalno morati da se nalazi neko sistemsko rešenje za najam radnika. Ko od mladih hoće da radi taj je već u nekoj od fabrika, stariji ljudi slabije. Možda je rešenje da se lica prijave u radni odnos u gazdinstvu, ali opet, mlad svet je u fabrici, a starijima ne znači mnogo prijava. Za sada postižemo, ali ako se proširimo, ne znam kako ćemo sa radnicima. Posao jeste celodnevan, ali nije kao u klasičnim povrtarskim plastenicima. Ne mora se čitav dan provesti u plasteniku, ima posla i van njega, nešto može da se odradi i u hladu, nema norme i može vreme da se kombinuje, objašnjava Snežana Pavlović.

Kategorije Ekonomija