Nedozvoljeno paljenje zetvenih ostataka

Srem u dimu i plamenu

Samo tokom septembra i prva tri dana oktobra, zabeleženo je čak 326 intervencija vatrogasaca, tačnije čak 10 intervencija na dan, odnosno na svaka dva i po sata bila je po jedna dojava za požar na otvorenom

Tekst i foto: S.Belotić – U. Miščević

Ovih dana, od kako se privelo kraju skidanje kukuruza, Srem gori! Takav se utisak stiče čim se krene na put van naselja. Svake godine ista slika zapaljenih njiva nakon skidanja kukuruza, ove godine još upečatljivija, s obzirom na to da nama vlage. Gledajući statistiku, podaci za Srema su krajnje poražavajući, napominje Stevan Pejić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici. Od početka godine do kraja avgusta Vatrogasno spasilački bataljon je je ukupno zabeležio 575 intervencija. Samo u septembru i prva tri dana oktobra, zabeleženo je čak 326 intervencija. Statistika je još slikovitija kada se raspolaže sa podatkom da je u prvih osam meseci ove godine bilo 242 intervencije, odnosno požara na otvorenom prostoru, a za ova 33 u septembru i prva tri dana oktobra zabeleženo je 283 intervencije na otvorenom.

2- Za mesec dana smo imali preko 42 intervencije više nego za prvih osam meseci ove godine. Imamo jedno ogromno povećanje broja požara i ti požari se u 99 odsto slučajeva odnose na požare na otvorenom prostoru, odnosno naši poljoprivrednici su po svom starom lošem običaju počeli da spaljuju kukuruzoviništa, kako bi napravili preduslov za obradu zemlje za naredne kulture, kaže Pejić.

To znači da su u Sremu u septembru i u prva tri dana oktobra vatrogasci imali čak 10 intervencija na dan, odnosno na svaka dva i po sata bila je po jedna dojava za požar na otvorenom, dodao je Pejić i napomenuo da je situacija još gora jer svi požari se registruju od 9 sati ujutro i traju do 21 uveče. Odnosno, sve intervencije, 10 dnevno, dešavale su se u tih 12 dnevnih sati, pa je onda sasvim jasno koliko je bilo opterećenje sremskih vatrogasaca prilikom gašenja požara na njivama. Ukupno je izgorelo 1.252 hektara kukuruzoviništa i nešto strnjišta. To su površine koje su po dojavi gasile vatrogasno-spasilačke jedinice.

steva- To nije konačna cifra jer smo svedoci da su mnogo veće površine bile zapaljene gde vatrogasci nisu učestvovali u gašenju, tako da ovaj broj od 1.252 hektara slobodno možemo pomnožiti sa 3 ili 4, čak i 5 da bismo dobili optimalnu, realnu površinu koja je izgorela na teritoriji Srema. Od početka septembra i u prva tri dana oktobra u 326 intervencija izgorelo je 25 hektara kukuruza koji nije bio obran, izgorele su i manje površine pod sojom koja nije bila ovršena, a vatra je zahvatila i nekoliko voćnjaka, rekao je Stevan Pejić.

– Svi podaci su poražavajući i katastrofalni, pokazalo je vreme da broj intervencija Vatrogasno-spasilačkog bataljona isključivo zavisi od toga da li je sušna godina ili ne,bez obzira na sve naše apele i edukacije koje radimo i gde pokušavamo da objasnimo ljudima da je spaljivanje na otvorenom prostoru zakonom zabranjeno i štetno, jer povećavamo koncentraciju ugljen dioksida i stvaramo efekat staklene bašte, zaključio je Pejić.

Praksa je pokazala da pravna lica daleko manje krše zakon, a da su najveći problem poljoprivrednici, vrlo retko oni koji pale da bi skupljali žetvene ostatke. Negde između redova, godinama se čuje i druga strana. Kada je zemljište suvo, kao što je to ove godine slučaj, poljoprivrednici teško mogu da zaoru žetvene ostatke, mnogi rizikuju da plate kaznu od 10.000 dinara, u odnosu na trošak koji imaju za taj posao. Opet dolazimo do ekonomskog momenta, ali tu je onda i reč struke koja kaže da se paljenjem uništava kvalitet zemljišta, koje kasnije ne može dati dobar rod. Paljenje žetvenih ostataka predstavlja veliki problem koji se ogleda u vidu narušavanja kvaliteta zemljišta, pojave štete na susednim parcelama,ugrožavanju bezbednosti saobraćaja i zagađenju životne sredine. Paljenjem se uništava velika količina organske materije koja bi doprinela povećanju plodnosti zemljišta. Uništavaju se i brojni korisni mikroorganizmi tako da se narušava biološka ravnoteža u zemljištu, reč je poljoprivrednih stručnjaka.

Igraju se vatrom

Iako mnogi poljoprivrednici govore da je paljenje u stvari dobra stvar, jer se time uništavaju zlatice, plamenac i druge štetočine koje bi inače opstale i preživele zimu, to jednostavno nije istina. Iz lokalne samouprave u Sremskoj Mitrovici poručuju da žetveni ostaci ne treba da se spaljuju, već da se zaoravaju.

vladimiur- Spaljivanjem žetvenih ostataka na njivama uništava se živi svet koji prozivodi humus, takođe se smanjuje procenat humusa u zemlji. Taj postupak treba izbegavati, čak treba raditi suprotno, treba zaoravati žetvene ostatke, na taj način favorizujemo živi svet koji se nalazi u zemlji i povećavamo procenat humusa, ističe Vladimir Nastović načelnik Gradske uprave za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Sremske Mitrovice.

Edukacija, tribine, apeli putem medija i sredstava inoformisanja nisu urodili plodom. Poljoprivrednici i dalje gaje istu prasku paljenja. Možda bi kazne, koje će početi da se primenjuje dati bolje rezlutate.

– Zakonom o zaštiti od požara jasno je definisano da se to ne sme raditi, da je to zabranjeno, ne iz nečijeg hira već zato što predstavlja veliku opasnost i za to su predviđene kazne u iznosu od deset hiljada dinara i svako lice koje se zatekne u toj radnji biće kažnjeno, plus troškovi izlaska vatrogasne službe. Ovo nije popularna mera, ali čini se da je jedina, jer ne vidimo drugačiji način. Na tribinama, individulanim razgovorima, skupovima gde god budemo u prilici mi i Poljoprivredna stručna služba alepujemo na građane, ali bez efekta, priča Nastović.

Kao jedan od načina efikasne odbrane od spaljivanja žetvenih ostatka, ali i čuvanju atara i useva na njima jeste zapošljavanje poljočuvara – poljara. Poljočuvarska služba postoji, ali  ona nije vezana za seoske atare i izlazi po pozivu na teren. Poljari bi bili pokretniji od njih i nalazili bi se na licu mesta.

– Naša razmišljanja o uvođenju poljara, kako je to nekada bilo, često nailaze na probleme. Suočeni smo da se nadležnosti mesnih zajednica smanjuje, one su na miminumu nadležnosti, tako da je uvođenje poljočuvara za sada veoma daleko. Veliki je to trošak, ne možemo te ljude pustiti da idu peške, moramo im obezbediti prevoz, platu, dobre uslove za rad. Ali, ukoliko zakon o zapošljavanju u javnom sektoru bude fleksibilniji i dozvoli povećavanje broj zaposlenih u lokalnoj samoupravu, jedan od prioritera biće uvođenje poljara. Idelano bi bilo da pored poljočuvarske inspekcije postoje i poljari, ali to je za sada daleko, kaže Nastović.

Kazne

3Zakonom o zaštiti od požara u članu 50 se navodi da je zabranjeno spaljivanje ostataka posle žetve i smeća na otvorenom prostoru. Za nepoštovanje zakona podnose se prekršajne prijave, kazne za pravna lica su od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara. U Sektoru za vanredne situacije Sremska Mitrovica kažu da su njihovi inspektori stalno na terenu, da je saradnja dobra sa policijom i poljočuvarskim službama i da se podnose prekršajne prijave u slučaju da se dokaže da je neko kršio zakon.

Ugrožen saobraćaj

On dodaje da osim štete, vatra može biti pogubna i po bezbednost saobraćaja. Vatra stvara dimne zavese, a jedna od posledica ovog stanja je i jedan lančani sudar koji se dogodio 30. septembra na putu Sremska Mitrovica – Ruma, gde je učestvovalo pet vozila, a tri lica su povređena.

Kategorije Društvo Vesti