Sa snimanja sezdesetih godina

Vinetuov kolega sa Zrmanje

To su bili filmovi u režiji Haralda Reinla, gde je Vinetua igrao Pjer Bris, a Old Šaterhanda Leks Barker, priseća se Sava Gugleta

Piše: S.Belotić

Sava GugletaVećina nas pamti one prve filmove Vinetuu, nastale po trilogiji nemačkog pisca Karl Maja, koji su svoju ekranizaciju doživeli šezdesetih godina prošlog veka.  Više filmova tadašnje produkcije za istočno nemačko tržište snimano je na prostorima bivše Jugoslavije. Glumačka i filmska ekipa dolazila je iz Nemačke, a statisti su bili domaći stanovnici. Jednog od njih i lično poznajemo, a to je sedamdesetdvogodišnji Sava Gugleta iz Rume. Rodom iz Bilišana, sela u okolini Zrmanje, zajedno sa još jednim takođe naturalizovanim Rumljaninom, Ilijom Olujićem, statirao je u tri filma o Vinetuu pre više od 50 godina, kada je imao samo šesnaest godina. To su bili filmovi u režiji Haralda Reinla, gde je Vinetua igrao Pjer Bris, a Old Šaterhanda Leks Barker, priseća se Sava.

– Ja sam se u to vreme već preselio u Rumu, a tog leta sam završio prvu godinu zanata i otišao u rodno mesto na raspust. Tada je bio objavljen konkurs za statiste. Uslov je bio da znamo da plivamo, da jašemo konja, da skačemo u vodu. Birali su visoke statiste i lepo razvijene momke. Ja sam prošao, jer sam sve to znao, tako da su me primili. Tokom snimanja gledali smo kako šminkaju glumce, kako im stavljaju perike, trebalo je po dva-tri sata da se jedan glumac spremi. Mene su šminkali samo do pojasa, pravili mi taman ten, jer sam dole nosio kožne pantalone i papuče. I nosio sam periku i ogrlicu sa nekim indijanskim motivima. A ja sam se uveliko kupao na Zrmanji, pa sam već imao prilično taman ten, ali je to još moralo da se dotera da budem kao Indijanac. Bilo je tu mnogo statista, nas četvorica iz sela Bilišani, među njima i moj komšija ovde u Rumi, pokojni Ilija Olujić, on je bio kauboj, na strani Old Šaterhanda. Ja sam tad nosio koplje, a Ilija pištolj. Kaskaderi  i pravi glumci su baratali oružjem, a mi smo pravili masu, trčali kad nam kažu i radili šta treba. Nismo morali ni jezik da znamo, nismo imali tekst, to je bilo rezervisano za glumce , priseća se Sava, koji je tada statirao na strani Indijanaca.

Rumljani Sava Indijanac i Ilija kauboj na snimanju filma o VinetuuU rodnom selu u to vreme nije imao televizor, prve filmove gledao je kada je kao petnaestogodišnjak za roditeljima došao u Rumu, a već na sledećem raspustu, ne samo da je gledao film, nego i učestvovao u snimanju jednog od najpoznatijih vesterna ikad. I to ne samo u jednom, nego u tri filma, Vinetu 1 i 2 i „Blago u srebrnom jezeru“. Producenti su ga i narednih godina zvali, pošto je bio vešt u skakanju i plivanju.  Tada je video i kako se prave filmski efekti, kako se koriste drveni meci ili magneti na prsima koji privlače strele.

– Tad sam bio mlad i vitak, spretan, pa su me i zvali. Prvi put sam bio na snimanjima 20, a drugi put čak 25 dana. Sećam se da su dnevnice iznosile  5.000 dinara, a isplaćivali su ih svakog dana posle snimanja, nakon što organizatorima vratimo kostime koje smo tog jutra zadužili. Nije bilo loše, kupio sam dva odela, čašćavao celo društvo, pio „koktu“, donosio sam pare kući, čak mi otac nije verovao da sam zaradio, već je mislio da sam negde ukrao, podseća se Gugleta.

Sa snimanja sezdesetih godinaKaže da su producenti filma došli u Hrvatsku najviše zbog ambijenta koji je verno mogao da oslika Divlji Zapad. Kanjon Zrmanje je, kako kaže, original kao u Americi, zatim Velebit, Tulove grede, Plitvice, Alan, prelaz preko Velebita. To je bio film u kom se, prema knjizi, govorilo o dva čoveka sa suprotstavljenih strana, Vinetu, apački poglavica i kauboj narator Old Šeterhend, koji su pokušavali da uspostave mir. Za Gugletu to je bilo veliko iskustvo, prilika da zaradi neki dinar i da može za sebe da kaže kako se makar i kao statista pojavio u velikom filmskom ostvarenju.

– Nije to meni donelo mnogo, donelo je tu pozitivnu stranu da se pohvalim da sam učestvovao u jednom čuvenom svetskom filmu, jer to je ceo svet gledao, koji je bio jedan od vodećih kaubojskih filmova. Čak su me jednom i zvali na hrvatsku televiziju gde su gostovali statisti iz tih filmova. Neki su još živi, neki ne, ja sam eto, i posle skoro 60 godina od snimanja, hvala bogu još živ. Neka se zna da ima i jedan Srbin koji je učestvovao u snimanju tog filma, govori Sava.

Kao kult

Pobednicka fotografija prosle godine, autorka Olga Mendosa RUSIJAVinetu je jedna od najpoznatijih vestern priča, koju je ispisao čuveni nemački pisac Karl Maj, koji je u Ameriku otišao tek pred kraj svog života. U susednoj Hrvatskoj neguje se ova priča, a ekranizacija romana Karl Maja ponovo je stupila na scenu. Nekada je Vinetua igrao i srpski glumac Gojko Mitić, a u novim ostvarenjima nasleđuje ga Prokupčanin Ivica Zdravković, koji takođe živi u Nemačkoj. Novi film prikazan je pre dve godine, sniman je ponovo u Hrvatskoj, ovog puta bez Rumljanina Save, ali sa sličnim uspehom, bar kada je Nemačka u pitanju, gde je kult Vinetua i dalje jak.

 

 

Kategorije Reportaža