Milan Marinkovic

Ukrasna živina na ceni

-  Životinje traže dosta ljubavi i nege i ima mnogo posla. Svaku pticu treba othraniti od pileta, sačuvati od predatora i bolesti, pa i kad stasaju od velih predatora, poput tvorova. Velika je obaveza, veća od mog posla kuvara. Svaki dan treba hranu spremiti, napojiti, očistiti, ima tu puno obaveza, kaže Milan Marinković

Piše: S.Belotić

I po neki fazanMilan Marinković iz Nikinaca je dvadesetsedmogodišnji kuvar, koji posle svog kuvarskog posla u jednom od rumskih restorana, svo slobodno vreme provodi gajeći brojne životinje, a najviše različitu ukrasnu i običnu živinu. U njegovom dvorištu srećete malo životinjsko carstvo. Tu su koze, po neka svinja, ćurke, guske, patke, kokoške, fazani, a najviše pažnje poklanja različitim vrstama ukrasnih koka.

– Sve je počelo kao hobi, a na kraju se pored mog redovnog posla pretvorilo u još veću obavezu, ali ja to volim i uživam u tome, pa mi ne pada teško. Imam neke male koristi od svega, ali je ljubav na prvom mestu. Imam ovde bugarsku rasu strumske kokoške, šaboe, to je patuljasta japanska rasa, kokinkine, japansku svilenu koku, imam nešto italijanki, gološijana, prerpelice, kalifornijske ćurke, divlje patke, divlje fazane, zatim zečeve, panonce, bele vitorijaše, domaće koze. Uglavnom ne mogu da prebrojim koliko ih je. Posebno što e sve te životinje razmnožavaju , pomalo i nekontrolisano, pa mogu reći da zaista ne znam koliki im je broj, kaže Milan.

Ove godine u Milanovom dvorištu ima dosta podmlatka od svih rasa, pa se može reći da vlada pravi bejbi bum. A negovanje živine zahteva i mnogo posla. Dovoljno da posle kuvarske smene pa do mraka Milan ne staje.

Japanska rasa sabo- Sve ove životinje traže dosta ljubavi i nege i ima mnogo posla. Svaku pticu treba othraniti od pileta, sačuvati od predatora i bolesti, pa i kad stasaju od velih predatora, poput tvorova. Velika je obaveza, veća od mog posla kuvara. Svaki dan treba hranu spremiti, napojiti, očistiti, ima tu puno obaveza, kaže Milan.

I svakodnevna hrana je posebna priča, kupuje koncentrat, meša ga sa prekrupom, starim hlebom, travom i u krug, od kaveza do kaveza. Potrebno je oko šest meseci da jedno pile dostigne polnu zrelost, osim prepelica, koje pronesu za mesec i po dana i tada su odrasle jedinke. Za to vreme ptice treba zaštititi od bolesti, od živinskog ropca, ćuriće je obavezno vakcinisati kad počnu da bobaju, pilićima treba malo barenih jaja i preparata da očvrsnu prvih dana.  Tokom leta živina je slobodna na dvorištu, dok se zimi zatvara i čuva od hladnoće. A po ceni jaja vidi se i vrednost patuljaste živine. Jedno jaje od kokina, japanske svilene koke, šaboa košta oko 120 dinara i to samo zbog rase.

REZERVA Kokice na okupu- To su retke rase koje malo ko u okruženju uzgaja ozbiljno, pa su i cene onda takve, dok se meso od takvih rasa i ne prodaje. Prepreličja su jeftinija i koštaju oko 15 dinara. Zbog retke rase i jaja su skuplja, a ja kad ih prodam dajem i za manje. A par odrasle japanske rase šabo košta oko 3.000 dinara, odrasli par kokina vredi od 2.500 do 3.000 dinara, a japanske svilene 2.000 za par, dok su strumske koke skuplje, te odrasli par vredi oko 4.000 dinara. 10 eura vredi jedna odrasla koka italijanka, dok poređenja radi, ova naša domaća koka košta oko 600 dinara. Ukrasnim kokma na ceni je samo retkost vrste, od njih nema supe niti prave hrane, pošto su to sitne rase, pa su u tom smislu domaće kokoške neprikosnovene, dodaje Milan.

Uzgojem živine Milan se bavi više iz hobija, nego radi zarade. Jaja proda poznanicima, kao i po neki proizvod od kozijeg mleka. Nekad se zadesi na rumskom ili šabačkom vašaru, pa proda po neku pticu, a često se i menja za primerke koje nema.

Milan Marinkovic-Ne živim ja od ovoga, u ovom obimu teško bih mogao da rešim celu egzistenciju. Imam svoj  posao za koji sam se školovao. Imam dosta živine, ali potrebno bi bilo mnogo više vremena i mnogo veća količina živine i opreme da bi moglo da se živi od toga, kaže Milan.

Milan Marinković očigledno živi od ljubavi prema pernatoj živini, a može se reći i da sve životinje u njegovom dvorištu žive zajedno u slozi. Tu izuzetak čine samo guske, za koje kaže da ne važi poređenje da je neko glup k`o guska.

– Guske su odvojene jer maltretiraju svu ostalu živinu, pogotovo kad ih ima više i kad imaju mlade. A guska nije glupa, već vrlo inteligentna životinja koja  čuva svoju teritoriju i ume da bude prilično agresivna. Guska kada jednom nauči gde je pašnjak, pošto kao i krava, ide na ispašu, nepogrešivo se vraća u svoje dvorište i to nauči svaku drugu pticu u svom leglu. A kad hoćeš da kažeš da je neko glup, ond možeš slobodno reći da je glup kao ćurka. One nisu agresivne, ali kad su male, toliko su glupe da im morš staviti ili pile ili odraslu pticu da bi naučile da jedu, u šali završava Milan.

Kategorije Reportaža