PROJEKAT HILJADU PLUS FOTO

Sve na ženi stoji

Uprkos godinama i životnim mukama kroz koje je prošla, Ljiljana Borkovac Bajka je primer žene sa sela koja se ne žali

Piše: Sofija Belotić

Ako se negde vidi da je žena stub domaćinstva, onda je to žena sa sela. Manje od polovine njih je formalno zaposleno i u najvećoj meri to su domaćice sa punim radnim vremenom i kod kuće i na njivi.  Jedna od njih je Ljiljana Borkovac (72) iz Dobrinaca kod Rume, svima poznatija kao Bajka.

Bajka na dobrinackoj BostanijadiNekada, dok je živela u Beogradu zarađivala je od svog pekarskog zanata. U Dobrince je došla pre tri decenije, da bi negovala bolesnog supruga, čiju je penziju nasledila posle njegove smrti. Danas u Dobrincima živi sama, pomaže sinu, snaji i unucima koji žive u Beogradu. Iako je život nije mazio, Bajka se ne da i kaže da joj je sad  u ovim godinama samo potrebno zdravlje da može da radi, kako bi nadomestila malu penziju i obezbedila sebi i deci zdravu seosku hranu.  I tako se ona prihvata posla u selu, ide kod komšija da bere dinje i tikvice, prirema zimnicu, a pored toga vrlo je aktivna u seoskom  Udruženju žena “Tifani”.

– Nekada sam, deco moja, živela lepo, dok sam radila svoj zanat, kad je bilo novca, kad je bilo drugo vreme. Kad mi se muž razboleo, pre trideset godina, povukli smo se ovde, u njegovu porodičnu kuću u Dobrincima. Od tada sam domaćica, mogu reći seljanka. I ne samo domaćica u kući, jer idem i po njivama, spremam zimnicu, nekad sam mesila kolače za prodaju, jer se ljudi snalaze da žive i prežive. A svaka žena u kući podnese najveći teret. Nije samo: skuvaću, skloniću i ništa više. Treba raditi i u bašti i oko stoke, i na njivu ići i zimnicu spremati i decu gajiti, sve na ženi stoji. Muževi samo znaju da rade, istuširaju se, obuju i idu dalje, a žena ostaje u kući da radi i dalje. Žao mi je što sam ostala bez muža, brinula sam što sam morala da napustim pekaru, da bih negovala muža, ali on mi je tada rekao “Ja sam tvoja penzija” i zaista sada uživam njegovu penziju. Nije velika, ne žalim se, samo neka mi bog da zdravlja, jaću sve zaraditi, iskrena je Bajka.

– Pomažem svojoj deci koliko god mogu, ja volim svoju porodicu, živim za njih i naučila sam ih da jedu sve domaće. Idem u bašte kod prijatelja i komšija da radim, idem kod prijatelja za koje znam da ne prskaju povrće, tu kupim, dobijem i ne brinem. Kuvam mnogo paradajza, na primer moji sin i unuk kad gledaju utakmicu, nema piva, nema vina, rakije ili soka, već se pije domaći paradajz. Zato i kuvam 100-150 litara. Sada radim u dve kuće u selu, kod jednih berem dinje, kod drugih tikvice. Ranije se više zarađivalo, danas manje, ali hoću i da pomognem kome god mogu. Nekada sam išla i u lubenice, ali sad već imam godina, a lubenice su teške, govori Ljiljana.

I uprkos godinama i životnim mukama kroz koje je prošla, Bajka je primer žene sa sela koja se ne žali.

LJiljana Borkovac Bajka- Mene rad drži zdravom i fizički i mentalno. Ja osuđujem svaku ženu koju nešto zaboli i ona se preda. Ne treba se nikad predati i treba se uvek boriti. Verujte, kada se meni muž tako teško razboleo, ja sam sela  i rekla sebi  “Ljiljo, ti ovo izdržati moraš. A da bi izdržala, moraš jesti da moraš raditi”. I hvala Bogu, evo do dan danas. I radim na njivi i ne smeta mi sunce i ne smeta mi vrućina, verujete mi, deco, ja dok sam na njivi vežem samo dečiju pelenu preko glave. Aktivna sam i u Udruženju žena “Tifani” ovde u Dobrincima. Nekad je selo Dobrinci bilo najlepše u okolini Rume. Sad pokušavamo da ga oživimo da mu vratimo stari sjaj, osnovali smo folklor, urgirali smo da se osnuje obdanište za malu decu, da se uvede ADSL, a da ne pričam o našim nastupima širom zemlje na ženskim seoskim manifestacijama. Često osvajamo nagrade, a moji starinski kolači uvek osvajaju nagrade na takvim okupljanjima, a tu su najpopularnije štrudle s makom i bajkina ruža, kako ju je prozvala naša predsednica Slavica. Imamo mnogo pehara, medalja, pohvalnica i gde god odemo hvalimo svoje selo poznato po proizvodnji bostana. Sarađujemo sa mesnom zajednicom i našim sveštenikom, koji nas voze gde god treba, a i mi pomažemo njima, zaključuje Bajka.

Ljiljana Borkovac je jedna naizgled obična seoska žena. Samo naizgled, jer iza njenih ruku i pogleda vidi se nadljudska borba sa životom, neodustajanje i volja za životom, koju  nove generacije retko dostignu. Uostalom, jedna obična žena ne može napraviti slatko od višanja koje smo probali u njenoj ostavi, a tada smo otkrili i njenu tajnu – ljubav prema životu, radu i svojoj porodici. Zato na ženi sve stoji.

Projekat „Hiljadu lica naše žene“ sufinansiran je iz sredstava Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Stavovi izneti u ovom medijskoj projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti