ZETVA SUNCOKRETA

Prinosi kao lanjski, cena za glavobolju

Najveća briga naših ratara jeste najavljena cena od 27 dinara sa PDV-om, sa kojom su neke otkupne stanice izašle. Gledajući na predhodne dve godine, ovo je sramno niska cena

REZEVAAA Usasinackom ataru prinos oko dve tone po jutruPiše: U. Miščević

Na sremskim poljima, pri kraju je ubiranje ovogodišnjeg roda suncokreta. Žetva je, u  odnosu na lanjsku, počela nekih petnaestak dana ranije, što se neće odraziti na prinose, koji se kreću u granicama proseka i prosečnog lanjskog roda.

U šašinačkom ataru, velika većina parcela zasejanih suncokretom je ovršena. U odnosu na prošlu godinu, bilo je zasejano nešto više površina pod ovom kulturom.

– U odnosu na prošlu godinu, u našem ataru, prinos je nešto slabiji i kreće se oko dve Vojislav Ivanovictone po jutru. Uz primenu pune agrotehnike, što će reći jesenje đubrenje, proletnje đubrenje i prskanje, prinos bi trebao da bude veći, što nije slučaj sa ovom godinom. Za vreme nicanja bio je sušni period, usled koga oko dvedest posto biljaka niklo je kasnije, na to treba dodati i kiše koje su neprekidno padale i spirale polen, pa biljka nije mogla da se opraši kako treba, sve je to dovelo do smanjenog prinosa ove godine. Na to treba dodati da je lane i preklane, cena suncokreta bila veća nego ponuđen ove godine, ali su cene repromaterijala bile manje. Kod nas je posejano zanačajno više površina pod suncokretom ove godine nego predhodnih, ali, mislim da na godinu to neće biti slučaj, kaže Vojislav Ivanović.

Puna primena argrotehnike od izuzetne je važnosti za pravilan razvoj biljke i visok prinos. Uz poštovanje pravila poljoprivredne nauke, vrhunski prinosi nisu nedostižan cilj.

Iz Poljoprovredne stručne službe Sremske Mitrovice, poručuju da je pravovremena obrada zemlje, đubrenje, prskanje i analiza zemljišta, na osnovu koje se lakše utvrdi šta zemlji treba za određenu kulturu, najvažniji faktori uspeha.

Bozo Stanivukovic- Kada se primeni puna argotehnika, uz malu pomoć dobrih vremeniskih uslova, dobar prinos je zagarantovan. Mi na našim makroogledima, imamo preko dvedest različitih hibrida suncokreta, koje ćemo početi da skidamo za nekoliko dana. Sunokret je biljka koja bolje podnosi sušne periode od ostalih, za to je zaslužna morfologija korena, koji može da ode u dubinu zemlje i do tri metra i odatle da crpi vodu. Što se tiče đubrenja, u jesen treba baciti između 300 i 400 kilograma po hektaru NPK 6 – 12 – 24, a u proleće 50 do 60 kilograma po hektaru čistog azota. Gledajući stanje na samim parcelama, možemo prognozirati da će rod biti u granicama sremskomitrovačkog proseka, a to je oko tri i po tone po hektaru, ističe spec. inž. polj. Božo Stanivuković.

Najveća briga naših ratara jeste najavljena cena od 27 dinara sa PDV-om, sa kojom su neke otkupne stanice izašle. Gledajući na predhodne dve godine, ovo je sramno niska cena.

Za razliku od ravnoga Srema, Fruškogorci su zadovoljniji ovogodišnjim rodom.

Dusan Vojnovic- Ovogodišnja cena je smešno mala, nadamo se da je akontna. Ne verujem da će biti na nivou lanjske cene, koja je bila oko 40 dinara, ali bar približno da bude. Na mojim parcelama, rod je bio dobar, na nivou lanjskog, oko dve i po tone po jutru. Dao sam biljki sve što treba u pravo vreme, ona mi je to vratila dobrim rodom, ali cena je problem. Ako ne bude nekog značajnije skoka cene, mislim da ću dogodine ostati na ovim površinama, ili čak smanjiti, priča Dušan Vojnović iz Šišatovca.

Marljivi rad ratara zemlja ceni i obilato nagrađuje, ostaje samo još i da država prepozna tu marljivost i nagradi poljoprivrednike poštenom cenom.

 

Kategorije Ekonomija Poljoprivreda