PROJEKAT MILKA

Nezaposlena, a pune ruke posla

Milka Popović brine o kući i okućnici i o dve ćerke koje su osobe sa invaliditetom, ali stigne da sve uradi, pa i da se druži

Piše: S,Đaković

милка поповићKažu da na svakoj našoj ženi  “stoje tri ćoška kuće”, kaže se i da je “čovek glava porodice, a žena vrat na kome je ta glava”, a ima i drugih narodnih izreka koje ilustruju šta sve naša žena zna, može, hoće i želi. Ona je kod nas majka i domaćica, radnica, kuvarica i spremačica,  negovateljica za ne daj bože, ona je često umetnica, pesnikinja, pisac i stvaralac neke druge vrste.  Da li je to sve voljno prihvatila ili radi iz nekog predubeđenja nije bitno, ali je bitno da žena sve može i da se bez nje ne može.  Takva je i Milka Popović, 65-godišnja meštanka Laćarka, žena bez posla za koji se dobija plata, a kojoj su pune ruke posla. Milka je domaćica, radnica, seljanka, sejačica, kuvarica, spremačica, izrađivač etno rukotvorina, putnica ali i negovateljica dvema ćerkama osobe sa invaliditetom.

– Jednu sam zatekla kada sam se udala za pokojnog muža,  drugu sam sa njim rodila. Obe su osobe sa invalditetom, o njima treba brinuti, pomagati im u svakodnevnom životu. Ja uspevam  to, ali i da brime o kući, njivama, bašti, runom radu, a i da idem sa ženama u posete, na  prela, na manifestacije, da učim nove ručne radove. Organizujem se i uspem. To mi je ventil od svakodnevnog života koji je pun briga, napora, neizvesnosti i čini mi se da nekad tome nema kraja, a dovoljno je da odem na nekoliko dana sa ženama u drugo mesto i da sve bude kao da brige nije bilo – priča Milka.

са чланицама удружења жена Етно ЂурђевакMilkin život ni u mladosti nije bio lak. Kao dete je došla sa porodicom Trbojević  to joj je devojačko prezime, u Laćarak 1964. godine . Imala je 11 godina, a doselili su se iz jednog sela u Slunjskom srezu. Porodici je  tadašnja država otkupila kuću, pa su Milkini roditelji odlučili da nju prvu pošalju u Srem da bi se tek kasnije, kada su kupili kući, svi ovde doselili.

– Tamo na Kordinu sam završila 4. razred, a ovde u  Laćarku sam upisala 5. razred osnovne škole.  Kad sam došla gledali su me kao da sam „pala sa neba“, drugačije sam govorila, drugačije se ponašala,  a ja sam to sve teško prihvatala. Čim bih rekla reč na ijekavštini počeli bi komentari dece  – seća se Milka.

знају шта су обичајиNjena porodica je u Laćarku kupila kuću, sa sobom su poneli sve što se poneti moglo sa Korduna, pa i sećanja i običaje  među kojima su bili prela i posela,  komušanje kukuruza, tkanje, mobe…  Tamo su jedni drugima pomagali u dobru i u zlu,  a ovde su se teško navikli na način života koji su zatekli.

Sve je drugačije dok su bili živi Milkini roditelji, stariji su čuvali običaje i navike, pesme i igre, rukotvorine i recepte jela. Nove generacije to više ne čine.

Srem u kome živi već blizu 55 godina Milki Popović je doneo nove  navike, običaje i izazove. Ona je od pre 10 godina ostala sama, pa brine i o šest jutara zemlje koju poseduju. Uz sve pomenute poslove, nikada nije zakukala, požalila se, več se organizuje i – napred! Stigne i da putuje, da uradi sve kod kuće, da brine o ćerkama invalidima, da uči nove ručne radove. Nedavno je sa svojim udruženjem bila u Banji Koviljači, pa u Krupnju. O ćerkama i kući tada brinu rođaci, a Milki je  putovanje van sela vao “ventil” na kome sakupi mnogo pozitivne energije i posle sa poletom kreće dalje u nove životne pobede.

 

ProjekatHiljadu lica naše ženesufinansiran je iz sredstava Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Stavovi izneti u ovom medijskoj projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti