sajt izdvojena maticenje grla foto sremske novine

Matičenje grla – muka ili dobitak?

Pored ostvarivanja subvencija, zbog čega se i kreće sa matičenjem, proizvođačima se pruža mogućnost da poboljšaju svoju proizvodnju ulaganjem u kvalitetna priplodna grla i saradnjom sa selekcijskim i savetodavnim organizacijama

Piše: U. Miščević

1Od početka procesa umatičenja grla stoke, do danas na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna stručna služba Sremske Mitrovice, umatičeno je oko 4.000 goveda, svinja oko 8.000, ovaca oko 6.000, koza oko 1.200, oko 500 konja i 12.000 živine.

 

Lale Andonović iz Poljoprivredne stručne službe Sremske Mitrovice, naglašava da se broj umatičenih grla iz godine u godinu povećava i da je sve veći broj mladih stočara koji su zaniteresovani za benefite umatičenja.

–  Svako ko je zainteresovan može da se obrati jednoj od osnovnih matičnih službi, sa njima potpisuje ugovor i informiše se o svemu. Uz to naravno proizvođač ima obaveze koje mora da ispuni, kada već umatiči svoja grla. Od njega se očekuje da redovno zapisuje sve promene koje se dešavaju u proizvodnji, da kontaktira svoju matičnu službu i izveštava je o istim. Neredovno obaveštavanje može dovesti do isključivanja grla iz procesa matičenja, a samim tim ta grla i njihovo potomstvo ne mogu ostvariti subvencije. Pored ostvarivanja subvencija, zbog čega se i kreće sa matičenjem, proizvođačima se pruža mogućnost da poboljšaju svoju proizvodnju ulaganjem u kvalitetna priplodna grla i saradnjom sa selekcijskim i savetodavnim organizacijama, objašnjava Andonović.

Najviše se matiče svinje

Đorđe NikolićMladi stočar iz Laćarka Đorđe Nikolić, na svom imanju ima oko 50 umatičenih grla svinja, rase Veliki jorkšir, Landras i F1, sa željom da se broj grla zantno poveća.

– Ovo je porodični posao, koji radimo već dugi niz godina, a od neke godine krenuli smo sa umatičenim grlima svinja. Danas imamo oko 50 krmača i nekoliko stotina tovljenika. Odlučilo sam se za umatičene svinje, iz razloga što sam želeo da poboljšam genetiku svojih i kvalitet mesa. Nekoliko krmača sam kupio, ostale sam rasplođavao i matičio od svojih grla. Vrlo sam zadovoljan sa kvalitetom koji sam postigao na svojoj farmi, uz dobar selekcionerski rad i kvalitetan priplod, kvalitet je siguran, naglašava Đorđe i dodaje:

– Cena umatičenih tovljenika, ista je kao i cena neumatičenih, što i nije pravo, ako se pogleda koliko se posla ima oko njih, količina papirologije, kontrola i koji kvalitet se daje. Subvencije su svakako dobra stavar, još bolja bi bila kad bi bile isplaćivane na vreme, ovako ostaje gorko čekanje isplate po kvartalima.

Subvencije su onaj činilac koji naše stočare i odlučuje da uzmu umatičena grla. Uz to, ovakva grla nose i određeni broj obradive zemlje, koja može da se uzme u zakup pod povoljnim uslovima.

Matija Ulemek sa podmlatkomJoš jedan mladi stočar Matija Ulemek iz Šašinaca, takođe je nastavljač porodičnog posla, koji traje više decenija. I njemu kao i većini subvencije su nešto što je prevagnulo u odluci da se uzmu umatičena grla krava.

– Imam oko 17-18 umatičenih krava, Crni Holštaj i Simentalac. Uglavnom sam matičio svoja grla, a nešto sam i kupovao. Nemam mnogo svoje zemlje, a zemlja koju dobijem na ova umatičena grla, nije baš blizu, u drugim atarima je, ali, dobro dođe, itekako dobro dođe. Subvencije bi mogle biti veće, s obzirom na količinu posla, oko 30 posto država uzme za razne takse. Ovo je porodična priča, nastavljanje porodične tradicije. Svi smo uključeni u posao oko njih, od mojih roditelja do dece, kaže Ulemek i dodaje da mladima ipak ne bi preporučio ovakav vid prozivodnje. – Ko može. Neka bira. I to dobro. Mi smo primorani i zato radimo tako kako radimo.

Koristi ima, ali ne dovoljno

Boško VozarevićDa matičenje stoke može da donese izvesne koristi, smatra i Boško Vozarević iz Salaša Noćajskog koji ima stado od 40 umatičenih koza, alpina. Kako kaže, korist se najviše ogleda u činjenici da je cena ovakvih koza nešto viša, dok korist koju država obećava i “reklamira”, Boško još uvek nije video.

– Dugo vremena sam držao svinje, ali sam od toga morao odustati pošto nisam bio zadovoljan cenom, a i mogućnosti prodaje su se sužavale. Onda sam, preko drugih i preko priča došao do koza. Od starta su mi se svidele i rešio sam da umatičim. Opremio sam se, imam u planu da povećam stado za još 20 grla, ali o tome kad mu dođe vreme. Mi ovde nemamo otkupnu stanicu, pa se za prodaju snalazim kako znam i umem, što nije dobro. Država bi mogla da povede računa o svim segmentima proizvodnje, posebno ako govorimo o umatičenom stadu. Priča se o organskoj proizvodnji, o kvalitetnoj proizvodnji, lekovitim i dobrim proizvodima, ali ništa nemamo na kraju, priča Boško i dodaje:

– Ono čime sam vanredno zadovoljan jeste rad matične službe. Pružili su mi punu podršku, a i danas su tu kad god mi nešto zatreba. Tu stvarno nemam problema, samo je šteta što su ljudi u njoj zaposleni daleko od pozicija na kojima se odlučuje o krupim stvarima u našem agraru. Da je drugačije, siguran sam da bi nam svima bilo bolje. Mnogo je teorije u našoj poljoprivredi, a kada se dođe do prakse, sve posustaje.

Izmenom pravilika od 25. aprila ove godine, minimalni broj umatičenih grla je znatno povećan, da bi se samo nekoliko dana kasnije, taj broj vratio na stanje koje je danas. Kako obično biva, ni ova odluka neće biti dugog veka, već u sledećoj godini, minimalni broj priplodnih grla biće povećan. Stočari koji se odluče da uzmu umatičena grla, biće pred velikim izazovima, jer cena umatičenih grla nije mala.  Ono u čemu se naši sagovornici slažu, jeste da su stručne službe odgovorne i profesionalno rade svoj posao.

Kategorije Poljoprivreda