PROJEKAT ILIJANA

Kad uzmem platno, čarolija počinje…

- kaže lijana Oreščanin, umetnica na šivaćoj mašini koja je za svoje kostime nagrađivana više puta na pozorišnim festivalima u Irigu i Staroj Pazovi i dodaje da joj je, ipak, najveća nagrada kada vidi oduševljenje malih glumaca kostimima koje je za njih sa puno ljubavi kreirala i sašila

Piše: S. Mihajlović

Foto M. Mileusnić i lična arhiva

DSC_9836Kada je još kao mala sa svojim tatom počela da šije posteljine, zavese i keceljice i tako polako ulazi u taj svet, Ilijana Oreščanin iz Šida nije ni slutila da će tim poslom nastaviti da se bavi i kada odraste, te da će krenuti stopama svojih roditelja koji su se upoznali i zavoleli još dok su bili članovi Amaterskog pozorišta „Branislav Nušić“.

– Kao i oni i ja sam takođe postala član našeg pozorišta..Najpre sam glumila nekoliko godina, a onda sam počela da šijem kostime za predstave i tako evo već punih 13 godina. Kostimi su moja velika ljubav, ne bih mogla da šijem neku klasičnu odeću, jer me to ne inspiriše, nije grandiozno i elegantno, ne sija… Najviše volim da uzmem komad sirovog platna, prostrem ga po stolu, pustim neku klasičnu muziku i onda kreće čarolija kreiranja, vreme tada kao da stane, zaboravim na sve, kao da sam u nekom svom univerzumu… Ukoliko bih radila ceo dan, od jutra do večeri, za jednu žensku haljinu bi mi trebalo puna dva dana da je sašijem, pošto sam ja perfekcionista i volim da svaki kostim bude urađen do sitnih detalja u skladu sa epohom o kojoj je reč u predstavi. Pre nego što uzmem makaze u ruke, dogovoram se sa režiserom Cvetinom Aničićem, koji je moj dugogodišnji saradnik i prijatelj i koji mi daje neke smernice o predstavi, a onda sve ostalo prepusti mojoj mašti. Ja imam bezbroj ideja, nikada ne moram ništa da tražim po internetu, nego sve sama osmislim, često čak i noću ustajem da na papir stavim neku ideju koja mi sine u tom trenutku. Omiljeni materijali su mi svila i saten, a najviše me inspirišu krinoline, zbog lepih boja, ukrasa i mašnica, u njima najviše uživam – kaže sa osmehom Ilijana i dodaje da sve radi sama, nema pomoćnika, osim što je metalne stalke za držanje kostima pravio njen muž.

Илијана Орешчанин, костимографкиња АП Бранислав Нушић ШидSvaka haljina koju Ilijana osmisli i sašije je unikatna i koristi se samo za tu predstavu za koju je i kreirana, nema pozajmljivanja iz jedne predstave u drugu, tako da se u fundusu šidskog pozorišta sada nalaze brojni muški i ženski kostimi za oko 20-tak predstava na kojima je do sada radila ova kreativna Šiđanka. Za svoj rad Ilijana je dobila i nekoliko priznanja na pozorišnim festivalima u Irigu i Staroj Pazovi. Iako su joj te nagrade drage, Ilijana kaže da joj je, ipak, najveća nagrada kada vidi saj i sreću u očima malih glumaca nakon što obuku svoje kostime koje je za njih kreirala i šila sa puno ljubavi i dodaje:

-Još kada mi se zahvale i kada vidim da su oduševljeni, srce mi bude veliko i ispunjeno kao svemir, šta će mi veća i drugačija nagrada od toga! Ja inače svu tu decu koja glume pratim na svim predstavama, prethodno im pripremim sve kostime i rekvizite i pomažem im iza scene.  Prošle su mnoge generacije kroz pozorište, sa mnogima sam ostala u kontaktu, pratim njihove živote, učestvujem u lepim stvarima koje ih prate, venčanja, rođenja njihove dece…..

Детаљ из представе Мулен руж која је награђена за најбољи костимIlijana uskoro počinje saradnju sa balerinom Marinom Đurić iz Beograda. Ona vodi baletske grupe u Šidu, za koje će Ilijana raditi kostime. Takođe, izuzetnu saradnju Ilijana i pozorište imaju i sa šidskim Crvenim krstom, od kojeg su na poklon dobili tri šivaće mašine. Jedna od njih je stara ceo vek, pa iako na njoj ne može da se šije, odlično se uklapa kao deo scenografije.

 

Projekat „Hiljadu lica naše žene“ sufinansiran je iz sredstava Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Stavovi izneti u ovom medijskoj projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti