IZDVOJENA

Imamo maline za Evropu

Mladost je nama uvek uzdanica, pa i kada je u pitanju hvatanje koraka ka evropskom agraru

Piše: S.Đaković

Obično se preporučuje da na putu ka Evropskoj Uniji Srbija treba da razvija politiku proizvodnje artikala s kojima će stvoriti robnu marku – brend. To je zdravstveno bezbedna hrana, odnosno ekološki čista hrana. “Treba potencirati sopstvenu robnu marku, kao što su primer srpska malina, srpska junetina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci, burek… Ovi proizvodi biće traženi i na tržištima trećih zemalja. Tim tržištima treba nuditi ono što možemo prodati. Ne sme se dogoditi, kao što je to proteklih godina, da nam EU traži samo junetinu, ali mi je nemamo”, navodi Branislav Gulan, ekonomski analitičar u jednoj od analiza srpskog agrara i evropskih integracija.

INDIJANAAli, mladost je nama uvek uzdanica, pa i kada je u pitanju hvatanje koraka ka evropskom agraru, a na šta su sve mladi poljoprivrednici u Sremskoj Mitrovici spremni beležimo na  Trgu mladih poljoprivrednika gde prodaju svoje proizvode

Po kvalitetu i ekološkoj ispravnosti proizvod za Evropu ima Indijana Mitrović, devojka iz Sremske Mitrovice. Ona sad proizvodi maline, a 18 godina je radila razne poslove “za druge, na crno”, pa je odlučila kako kaže da sad radi „i za sebe”. Sa bratom, na porodičnom malom imanju, posadila je  maline koje obrađuju njih dvoje, ali i njihov otac, majka i tetka jer svi žive zajedno.

– Naša porodica je od pre godinu i po dana proizvođač  kvalitetne maline na površini od 25 ari obradive površine. Rod prodajemo na zelenoj pijaci, na Trgu mladih poljoprivrednika, dobro nam ide kupovina, ne žalimo se. Prodajemo i na adrese kupaca, jer važno nam je da smo svoji na svome, da proizvodimo i radimo za sebe uz zaposlenja koja već imamo – priča Indijana.

Svi članovi porodice dele posao u malinjaku,  nosilac posla je njen brat Kristijan Mitrović, koji je za odabir maline dobio savet od drugara iz Mačve. Prve godine im je rod bio loš, ove godine je dobar.

првокласно конкумно воће- Nisam slušala kako ovaj posao rade  u drugim zemljama, ali znam da je nama ideju dao bratov drugar iz Glušaca, jer se tamo  u Mačvi više gaje maline. Malini treba kiselo zemljište, tamo je takvo, a mi smo ih posadili  na potesu ka Fruškoj gori ka Manđelosu. Brat je slušao o tome, želeo je da nešto pokuša da radi i odlučio se za maline – priča Indijana.

Ova devojka, ponavlja, nije čula za sredstva evropskih fondova namenjena za podsticaj proizvodnje u Srbiji, ali zna da bi voleli da prošire svoju  proizvodnju malina, da bi im u tom slučaju svaki dinar pa i evropski dobro došao. Ali, zna da treba da imamu više zemlje, veću proizvodnju, jer bi u tom slučaju mogli da registruju svoje gazdinjstvo i da od države Srbije dobiju podsticaje.

жбунови малина- Imamo mi još parče zemlje u blizini kuće u Maloj Slavoniji gde smo posadili 80 lešnika pre 5 godina. Oni sada treba da daju pravi rod rode. Mehanizaciju nemamo, a kada bi obezbedili još zemlje da li za maline ili lešnike stekli bi uslove za registraciju i državnu pomoć. Udruženi sa drugima mogli bi konkurisati za evropske fondove koji su namenjeni ovdašnjim proizvođači hrane – planira Indijana.

Ova devojka preporučuje nadležnima da što češće i što više organizuju obuke za proizvođače o konkursima, kriterijumima i načinima kako da stignu do evropskih fondova. Posebno to važi za saznanja šta sve treba da ispune da dobiju novac iz EU fondova. Jer bez obzira koliko ko bio vredan, ako ne ispuni propisane uslove  padaju mu u vodu planovi o korišćenju evropskih subvencija.

 

Projekat “Ka evropskom agraru“ finansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti Sremska Mitrovica