Miroslav Liščević je sakupio desetine hiljada fotografija, mapa, razglednica, knjiga i brošura koje su trajan zapis o svemu što se događalo u gradu. I ne čuva ih ljubomorno samo za sebe, već sve to na društvenim mrežama deli sa prijateljima
Tekst: S.Đaković
Foto: iz albuma M. Liščevića
Kažu da jedna fotografija govori više nego hiljadu reči, a ako je to tačno onda, je Miroslav Liščević napisao hiljade knjiga preko fotografija koje poseduje i „kači“ na Fejsbuk. Fotografije su stare iz davnih ili bližih nam vremena, njegovi prijatelju ih lajkuju, komentarišu i tako nastaje priča “preko mreže “ o gradu, ljudima, običajima, a sve preko i zbog fotografija.
Miroslav Liščević je po struci diplomirani ekonomista iz Sremske Mitrovice, on je rukovodilac Sektora osiguranja i kvaliteta u “Mitrosremu” , a privatno je veliki kolekcionar i zaljubljenik u svoj grad. On skuplja sve što ima veze sa Mitrovicom – razglednice, knjige, mape, litografije, fotografije i slične predmete. Ne zauzima mu to prostor u kući, jer se potrudio da sve stavi u elektronsku formu.
– Imam oko 500 razglednica i skoro da ne postoji neki nov motiv, a da ga ja nemam. Imam litografije – ručno bojane razglednice, kao i novije razglednice, ali ih sada niko ne štampa – priča Miroslav Liščević.
On ne zna koliko tačno poseduje fotografija. Skida ih gde god ih pronađe, iz starih knjiga, kupuje ih na sajmovima i pijacama, a i ljudi mu ih rado donose. Sada je trend da ljudi mnogo toga starog iz kuće bacaju na otpad. Kod njega u komšiliku ima jedan takav, pa on sa kolegom ode da vidi ima li u odbačenim stvarima i nekih fotografija.
– Procenjujem da imam oko 3.000 do 4.000 fotografija Sremske Mitrovice, starih, novih, srednjih po godinama izdavanja, a ponosim se što imam najstariju razglednicu grada. Sigurno je najstarija, proveravali smo i zaključili da niko nema stariju – hvali se Miroslav.
Sve to je počeo da sakuplja pre tridesetak godina i to sasvim slučajno. Bio je na nekom sajmu antikviteta, kao rođeni Mitrovčanin voli svoj grad pa je video jednu razglednice Mitrovice, kupio je i tako je sve počelo. Jedna za drugom, druga za trećom, u potrazi za razglednicama išao je od Rijeke, do Budumpešte, Subotice, Novog Sada, Beograda… gde god je čuo da ih ima. Uspeo je da dođe do mnogih zanimljivih razglednica – uz pomoć novca, jer se sve plaća.
– Imam sve što je izdato o Mitrovici i Mitrovčanima, imam knjige pisaca, pesnika, monografije, brošure, pokušavam da to sačuvam. Imam mape, slike udruženja, lepih muškaraca i žena Mitrovice, narodnih zborova, sokolskih društava… Digitalizacija mi pomaže da moj hobi ne zauzima prostor u kući, sve je sada u toj formi, a „fleš“ nosim uvek sa sobom, da bih preuzeo nešto ako naiđem na zaniljive fotografije, razglednice i slično – priča o svom hobiju ovaj Mitrovčanin.
Neke mitrovačke ustanove su pozamljivale fotografije od Lišćevića. Pre dvadesetak godina, seća se on, Muzej Srema je organizovao izložbu „Sremska Mitrovica na starim razglednicama” gde je bilo i njegovih razglednica. Izdat je i katalog o tome. Knjiga “Grad vredniji od carske kćeri” obiluje, kaže, fotografijama iz njegove kolekcije, dao ih je na korišćenje Arhivu “Srema”.
– Zahvaljujući mojoj raglednici, renovirana je crkva u Laćaraku, jer sam imao razglednicu stare crkve u svojoj kolekciji. Imam svoju Fejsbuk stranu na kojoj postavljam slike, razglednice našeg grada, o tome komuniciram sa zainteresovanim. Tako saznajem detalje koje ne znam jer se tu uključuju ljudi iz zemlje i inostranstva, bivši Mitrovčani, sadašnji Mitrovčani, oni kojima je neko iz Sremske Mitrovice i zanimljivo nam je – kaže Miroslav.
Preko ove društvene mreže i komentarišući fotografije druže se, pričaju priču o gradu – kakav je bio, o ljudima koji se vide na fotografiji i to je lepa komuncikacija koju uvek povezuje – Mitrovica.
Za Miroslava Liščevića takva komunikacija je i neobična škola lokalne istorije za sve koji vole svoj grad.
Ima on i planove a oni su da zajedno sa Arhivom napravi zajedničku monografiju sa puno fotografija, o tome pregovara sa Izdavačkom kućom “Aruna ” iz Beograda, čija je vlasnica jedna Mitrovčanka, Biće to lepa ilustrovana istorija grada na osnovu fotografija. Koliko su one važne pokazuje najsvežiji primer iz života našeg kolekcionara.
Mitrovčani najviše vole „Majmunac“, kaže Miroslav, posebno oni koji su bili mladi 70-ih ili 80-ih godina prošlog veka. Postavio je razgledncu sa žardinjereom na Majmuncu i imao je veliki broj lajkova i zanimljivih komentara za kratko vreme.
Nije ni čudno jer na fotografiji se vide ljudi koji su tu živeli, zgrade koje su postojale….
Fotografije su svedočanstva vremena, smatra Liščević, teškog, ali lepšeg vremena zato što smo bili mladi. Ali, fotografije su i svedoci vremena koje nestaje. A da to koliko – toliko ostane u nečijem sećanju, služi sve ono što Miroslav Liščević vredno sakuplja.
