SAJT NASLOVNA

Sletovi bili sinonim za mladost

Iako je prošlo trideset godina kako se ne obeležava Dan mladosti, sletova se kao velikih manifestacija sećaju učesnici za koje su sletovi bili poseban dan

 

Tekst: S.Đaković

Foto: privatni albumi

на сремовом игралиштуKada bi neko pitao današnje omladince šta je to  slet, sigurno je da bi samo malobrojni znali odgovor.  Slet je sportska manifestacija u kojoj učestvuje veliki broj  sportista, ali, slet je i popularni naziv nekada najveće majske manifestacije koja je organizovana u svakom manjem ili većem mestu povodom 25. maja Dana mladosti i Titovog rođendana. Centralna manifestacija je sve do 1988. godine održavana u Beogradu na stadionu JNA, a  dok je bio živ prisustvovao joj je i Josip Broz Tito.

Učešće u sletu bila je velika čast, a učestvovali su samo najbolji  sportisti, učenici, studenti, radnici, vojnici… Iako je prošlo trideset godina kako se taj datum ne obeležava, sletova se kao velikih manifestacija sećaju učesnici za koje su sletovi bili poseban dan.

Mitrovčanka Anđelka Grbatinić bila je nastavnica fiskulture u Srednjoj ekonomskoj školi kada je u periodu 1968 – 1970. pripremala slet sa grupom učenica. Seća se da je glavni u organizaciji bio  Ivan Mutibarić, u školi gde je radila posle je to bio Franja Bartoš – Ziza, a na organizaciji sleta radili su Mima Liščević, Anka Hegediš …

– To su bile velike sportske manifestacije u kojima se pokazivala spretnost i mladost. Kada ih se setim, podsećaju na nešto što je bilo lepo.  Vežbali smo za slet posle nastave, ne sećam se koliko je bilo mladića i devojača bilo uključeno, ali znam da je na sletu sve je funkcionisalo kao sat – priča Anđelka.

O uspehu ovakvih sletova i značaju za široke mase ne treba ni govoriti. U Sremskoj Mitrovici uvek je bio prepun stadion „Srema”. Najbrojniji u publici bili su roditelji, radnici i učenici, a centralni slet u Beogradu okupljao je najbolje. Organizacija na terenu je pripadala omladinskim komitetima, a  tih ranih 80-ih godina prošlog veka u Sremskoj Mitrovici sekretar Komiteta omladine bio je Mirko Dragojlović.

слет- Bio sam sekretar Omladinskog komiteta od 1972 do 1974. godine. Oko sleta radilo se dogovorno sa Predsedništvom omladine Jugoslavije. Određeni regioni su dobijali zadatke na osnovu programa koji je svake godine imao određenu temu. Imali smo od 40 do 60 učesnika, najčešće su bile Učiteljska škola i Gimnazija. Imale su najviše devojaka, a  te programe je najviše radio  prof. Ivan Mutibarić i njegovi saradnici. Kada se toga sećam, mogu da kažem da su to bile posebne radosti – seća se Dragojlović.

Posebna pažnja se posvećivala lokalnim obeležavanjima Dana mladosti, dolasku štafete i sletovima. Dragojlović podseća da su štafete išle iz svih mesta opštine i dolazile na određeno mesto  u isto vreme zajedno sa saveznom štafetom.

Među učesnicima sleta svojevemeno bio je i Milorad Kovačević, sadašnji direktor „Hidrograđevinara”. Tada je bio omladinac, srednjoškolac, a učestvovanje u sletu i nije mu bilo teško iako se treniralo svaki dan posle nastave. Bio je ponosan što je baš on bio u grupi odabranih da učestvuju na tako značajnoj manifestaciji.

I proefsorka Jasna Kalauzović iz Sremske Mitrovice, bila je učesnik sleta nekoliko puta.

– Kao učenica osnovne škole, pamtim da smo sletske elemente pripremali u svojim školama, a s proleća, kad zazeleni, organizovano smo odlazili na “Sremovo” igralište gde smo se sretali sa đacima mitrovačkih škola i nastavljali zajedničke probe. Bio je to događaj pred kraj školske godine, neka vrsta ode proleću i mladosti, druženju…Tom završnom priredbom proslavljali smo baš to…Bili smo mladi da bismo razmišljali na drugi način, nama je bilo bitno druženje, susreti, to što ćemo možda sresti nečije oči… Nas devojčice je pripremala nastavnica fizičkog Marija Radovanović, a dečake nastavnik Ivan Hegediš. Bili su to bezbrižni dani našeg odrastanja i prelaska iz detinjstva u mladost – veli Jasna Kalauzović.

Kategorije Društvo Reportaža