UROS SAJT IZDVOJENA

Novo srce u grudima hrabrog dečaka

Uroš je posle 32 dana provedenih u bolnici sada konačno stigao kući i mogu slobodno da kažem da su najteži dani iza nas, jer njegovo novo srce radi bez ikakvih problema – kaže Uroševa majka Maja Miražić iz Šida

Tekst: S.Mihajlović

Foto: M. Mileusnić i lična arhiva

Урош спреман да крене кући- Pre tačno šest meseci prvi put smo počeli pričati o transplataciji srca što je za mene i mog doktora Sergeja Prijića bilo samo mašta. Sada posle 32 dana sa novim srcem koje kuca u mojim grudima stojim na svojim nogama bez ikakvih problema i dugujem ogromno hvala svim lekarima koji su se borili i izborili za mene – ovim rečima se proteklog petka na polasku kući od svih lekara i medicinskih sestara iz Kliničkog centra Srbije oprostio Uroš Miražić, dečak iz Šida kome je pre nešto više od mesec dana urađena transplantacija srca.

Ovaj hrabri sedamnaestogodišnjak prvo je dete u Srbiji kome su zbog urođene srčane mane izvršili ovu tešku operaciju, a sreću i osmeh na licu zbog toga što je zdravstvenim problemima njenog sina konačno došao kraj nije krila ni majka Maja.

Ona nam je ispričala da je pre tansplantacije Uroš bio u veoma lošem stanju. Iako je imao tri operacije stanje mu se stalno pogoršavalo,  pojavljivala mu se tečnost u stomaku kao posledica nepravilnog rada srca, a poteškoća sa radom imali su i jetra i bubrezi.

Мама Маја у посети Урошу- Prva operacija urađena je kada je Uroš imao samo mesec i po dana. Imao je tada stenozu aorte, koju su kardiolozi sa Instituta za majku i dete morali da prošire i tako mu spasu život. Nakon te intervencije stanje je bilo dobro sve do njegove 16. godine. U junu 2016. doktori su konstatovali da je potrebno da mu se uradi veštačka valvula, odnosno srčani zalistak. Nažalost, postoperativni tok išao je loše, bilo je mnogo komplikacija, pa je samo pola godine kasnije, u decembru 2016. godine Uroš ponovo otišao u operacionu salu. Ovoga puta rađena mu je rekonstrukcija mitralnog prstena. Lekari su se dvoumili između transplantacije ili neke kompleksne operacije u Londonu, ali su se ipak odlučili za transplantaciju kao najbolje rešenje i stavljen je prvi na listu čekanja za novo srce. Ove godine, 9. aprila bili smo kod njega u poseti na Institutu za majku i dete u Beogradu i tek što smo stigli do kuće, Uroš me je pozvao i rekao da su pronašli srce i da će ga operisati iste večeri. Nakon tog poziva sve se odigralo veoma brzo, sanitet je odmah pripremljen, a Uroš je gotovo istog trenutka prevezen na Klinički centar Srbije. Operacija je trajala punih osam sati i mislim da je suprugu i meni to bilo najtežih i najdužih osam sati u životu, s obzirom da smo znali koliko je taj zahvat rizičan. Na sreću, sve je dobro prošlo i Uroš je posle 32 dana provedenih u bolnici sada konačno stigao kući, tako da mogu slobodno da kažem da su najteži dani iza nas – kroz osmeh priča Maja Miražić iz Šida i dodaje da veliku zahvalnost osim dr Prijiću takođe duguju i docentu dr Svetozaru Putniku, direktoru Klinike za kardiohirurgiju KCS i kardiologu dr Iliji Bilbiji koji su izvršili transplantaciju.

Zbog toga što znaju da njihov sin ne bi bio živ da novo srce nije stiglo u poslednjem, ali pravom trenutku i Uroš i njegovi roditelji pozivaju na potpisivanje donorskih kartica. Uroš navodi da svi treba da budu humani i da potpišu kartice.

– Mi ćemo prvi potpisati, jer na taj način nečiji život može da se produži ili više života, zavisi od organa koji mogu da se upotrebe. Ne znamo ko je bio donor Uroševog srca, ali nemamo dovoljno reči zahvalnosti za tu porodicu koja se u najtežim trenucima odlučila na tako human čin – kaže Uroševa majka Maja.

 

Kategorije Reportaža