Мирјана Кашић

Dama koja ne može bez volana

Nemam loših iskustava i u najvećoj meri su svi putnici pažljivi prema meniUvek se zapodene neka priča i meni se to mnogo više sviđa nego nekakva neprijatna tišina tokom vožnje

Piše: M. Ninković

Inženjer za preradu i obradu kože i krzna Mirjana Kašić,  nikada nije radila u svojoj struci. Pored fakultetske diplome, njena velika ljubav prema vožnji bila je toliko snažna da je stekla i zvanje profesionalnog vozača svih kategorija. Ta odluka je Mirjani dobrim delom odredila kojim će se poslom dalje u životu baviti i obezbeđivati svoju egzistenciju. Danas ova odlučna žena izdržava svoju porodicu radeći kao taksi vozač u Rumi.

– Nikada nisam radila u svojoj profesiji, a prilikom traženja posla ili sam imala previše, ili premalo škole. Želela sam da radim nešto u čemu ću biti jedina i shvatila sam da je jedan od mogućih poslova koji volim i za koji sam spremna da ga sa uspehom obavljam, posao instruktora za obuku vozača. Završila sam srednju saobraćajnu školu, položila za C kategoriju, kamion sa prikolicom i za autobus. Jedino nisam polagala za motor jačine preko 125 kubika, a za sve ostalo imam vozačku dozvolu. Tako sam tada postala jedina žena instruktor za obuku vozača u gradu, što me je ispunjavalo, jer zaista volim vožnju i u njoj uživam.

Žene nisu loši vozači

Чекање на позивMirjana jednostavno i sa lakoćom govori o vožnji kamiona i autobusa, da vam se učini da nema ništa prostije i lakše nego položiti vozački ispit i upravljati ovim vozilima.

– Što je model kamiona noviji, to ih je lakše voziti. Jedina razlika u vožnji između automobila i kamiona je u tome što je kamion naravno duži, ali sa praksom i iskustvom, sve to dođe na svoje. Sedneš za volan i voziš.

Uvreženo je mišljenje kod mnogih vozača muškaraca, da je damama potrebno jako mnogo vremena da svoj automobil dobro i pravilno parkiraju, a kamoli da to mogu da učine kamionom. Mirjana na ovu opasku ima spreman odgovor.

– To što ima žena koje imaju problem sa parkiranjem ili vožnjom automobila, objašnjavam jedino time što su njihovi muževi, momci ili braća, po ceo dan u kolima i što žene prosto nemaju mogućnost da steknu dovoljno rutine. Žena sedne jednom nedeljno za volan, a i tada joj muž sa mesta suvozača pridikuje i upućuje zamerke na način kako vozi. Reći ću vam kao profesionalac, da poznajem dosta žena koje su kao vozači gotovo u svemu bolje od muškaraca.

Fudbal i automobili, to je za veliki broj muškaraca njihovo neprikosnoveno kraljevstvo, u koje retko kada dozvoljavaju ženi da se meša. Kada je Mirjana započela da radi kao instruktor vožnje, ne mali broj kandidata je bio iznenađen ugledavši je u automobilu namenjenom za njihovu obuku.

– Bilo je takvih muških izraza lica koji su jasno pokazivali koliko su zbunjeni i u čudu. Neki su otvoreno govorili da nema potrebe da ih bilo šta podučavam, jer oni znaju da voze i da je ovo samo forma koju zakonski moraju da prođu. Pustim ih tako, čas ili dva i onda im ukažem na sve greške koje su tokom vožnje počinili i dokažem im na taj način da su u zabludi i da ne znaju da voze. Srećom, svi prihvate tada svoju grešku i svoju lošu procenu i onda krenemo sa onom pravom obukom.

Još uvek ima dobrih ljudi

Жути таксиZatvaranje auto-škola u kojima je Mirjana radila, doveo ju je u tešku poziciju. Bila je žena koja je sa svojih 48 godina, ostala bez posla. Jedno vreme se posvetila svojoj kćerci, a onda je u avgustu prošle godine sa svojom koleginicom Draganom Juzbašić, donela odluku da zajedno započnu posao kao taksi vozači.

– Žena sama jako teško može da obavlja ovaj posao, jer tu su uvek i obaveze prema, deci, kući, spremanju, kuvanju, peglanju i svim drugim stvarima koje uvek padaju na pleća žene. Dragana i ja smo podelili posao i smene i to funkcioniše. Izlazimo jedna drugoj u susret i pomažemo se. Uz to, odnedavno su nam se priključila i dvojica kolega, pa smo nezvanično dobili ime „žuti“ taksi. Vozimo po lokalu, ali vozimo i relacije do Novog Sada i Beograda. Zahvaljujući tome što nas je sada četvoro, možemo da se dogovorimo i da svako ima potrebno vreme i za druge poslove, kuću, porodicu.

Pored te ljubavi prema vožnji i adrenalina koji tada oseća, ništa manja nije bila ni njena potreba da se bavi poslom u kome će biti okružena ljudima. Uspela je da sa mnogim svojim klijentima koje redovno vozi, ostvari jedan prisan odnos, odnos međusobnog poverenja.

– Ljudi se jednostavno zbliže. Uvek se zapodene neka priča i meni se to mnogo više sviđa nego nekakva neprijatna tišina tokom vožnje. Svi se uglavnom poznajemo i ljudi otvoreno govore o svojim svakodnevnim problemima. Bilo je situacija da su putnici želeli i uspevali da jedni drugima pomognu i određene probleme reše. To je jako lepo i vraća veru u to da ima još dobrih ljudi. Nemam nekih loših iskustava i u najvećoj meri su svi putnici pažljivi prema meni. Bude i onih koji malo popiju, pa me ne gledajući, čim sednu u taksi nazovu majstore, ali se odmah trgnu i upute izvinjenje (smeh). Ljudi su različitih karktera, navika i potrebno je svakome znati prići i steći njegovo poverenje.

Brojne dogodovštine

Мирјана КашићKada padne noć subotom, započinje groznica subotnje večeri i Mirjana tada ima dosta posla. Period oko 3 – 4 sata iza ponoći, jeste vreme kada započinje da zvoni njen mobilni telefon.

– To su sve deca koja su izišla u grad i provod. Razvozimo ih po gradu kućama, ili ih vozimo do njihovih kuća u mnoga sela rumske opštine. Po meni, mnogo je bolje i pametnije da izdvoje novac za taksi, nego da pod alkoholom sedaju za volan. Nažalost, stalno smo svedoci kako nam deca ginu u saobraćajnim nesrećama, uglavnom zbog konzumiranja alkohola i neprimerene brzine. Često greše roditelji kada svojoj deci daju snažne i brze automobile u kojima oni imaju potrebu da se dokazuju i nesreća je tada nažalost vrlo blizu.

Dok sedimo u njenom taksi vozilu, Mirjana nastavlja svoju priču i želi da se zahvali saobraćajnoj policiji za koju ima samo reči hvale.

– Maksimalno su korektni i nikada nije bilo nekih problema. Naravno, mi se trudimo da budemo apsolutno ispravni, da poštujemo saobraćajne propise i da nam je vozilo uvek u tehnički ispravnom stanju. Drugačije niti može, niti sme. U ovom poslu zaista važi pravilo da koliko radiš, toliko i zaradiš. Ovo je jedini posao koji omogućava da ukoliko iskrsne neki finansijski problem, da vam u nekom kratkom roku treba novac, da taj novac možete i da zaradite. Tada se ustaje ujutro u pet i radi se do ponoći. Za nekoliko dana se potrebni novac skupi. Nije lako, ali se može.

Bilo je do sada tokom taksiranja kaže raznih dogodovština, a one mahom nastaju kada putnici u panici nazovu shvatajući da kasne na posao. Seća se i slučaja kada je uspela, iako je bila dovedena u pravi vremenski cajtnot zbog devojke koja je loše procenila koliko joj treba da se našminka i spremi do polaska autobusa, da ipak stigne taman da mlada putnica utrči u svoj autobus, koji se upravo spremao da krene. Ova žena je spojila svoje tri ljubavi, ljubav prema vožnji, rad sa ljudima i mogućnost da od tog posla živi i zarađuje. Dok ponovo zvoni telefon i stiže nova poruka, Mirjana apeluje na sve vozače da nikada ne sedaju za volan pod dejstvom alkohola, da shvate da automobil ne služi za dokazivanje bilo kakavog društvenog statusa i da u saobraćaju budu tolerantni jedni prema drugima. Nijedan put nije toliko dalek koliko se čini i zato vozači bez žurbe i nervoze, jer ćete na putu sresti i Mirjanu, ženu, majku, koja za volanom pošteno i odgovorno zarađuje za svoj hleb. Srećan put!

Jedna kazna

Vozačko iskustvo Mirjana ima od 90-ih godina i do sada je jednom zbog prekoračenja brzine, odnosno zbog nevezivanja pojasa platila kaznu, ali takve situacije su odavno deo prošlosti.

– Ne dozvoljavam sebi da me tokom vožnje bilo šta poremeti i dekoncentriše, bilo da je reč o nekim stvarima koji se odnose na kuću, 11-ogodišnju ćerku i slično. Nisam naravno savršena, ali se trudim da svoj posao obavljam maksimalno profesionalno i dobro. Mislila sam da ćemo Dragana i ja u početku naići na nekakav otpor od naših muških kolega, međutim prihvaćene smo. Možda zato što nas je dve, jer jedna se može zanemariti, a sa dve žene je to ipak malo teže (smeh). Kolege su nam dobre, poštuju nas i uvek su tu ukoliko nam treba bilo kakva pomoć. Koleginica Dragana je zadužena za našu fejsbuk stranicu i do sada imamo preko 4.000 pratilaca.

Kategorije Reportaža Ruma