PORODICA Јусефи из Авганистана

„Zaglavljeni“ u Srbiji

Iako se Prihvatni centar nalazi na samoj granici sa Republikom Hrvatskom, migranti ne pokušavaju da je pređu, ali kažu da im život u Srbiji nije cilj, zato strpljivo čekaju svoj red na listi za odlazak i poštuju sva pravila i propise - Incidente koji postoje u Šidu i okolini prave oni migranti koji nisu evidentirani i koji borave u Srbiji ilegalno
Прихватни центар ПринциповацTeskt: S. Mihajlović

foto: M. Mileusnić

Tmurno i depresivno februarsko vreme i susnežica koja nas je svo vreme pratila kada smo se p zaputili u posetu migrantskom centru Principovac, kao da nisu ni malo uticali na raspoloženje tamošnjih stanara koji već godinu dana žive u zgradi nekadašnje dečije bolnice. Već sa vrata dočekali su nas dečija graja i smeh, što možda i nije ništa neobično, s obzirom da čak trećinu od ukupno 180 stanovnika ovog objekta čine deca. Najveći broj, skoro polovina njih, došli su iz Avganistana, dok ih je oko 20 posto iz Irana. Među žiteljima ovog kampa ima i migranata iz Sirije, Somalije, Kube, Pakistana, Maroka…Svi oni čuli su za novo pravilo koje se nedavno počelo primenjivati u Mađarskoj, a po kojem je samo jednoj porodici nedeljno omogućeno da prođe kroz teritoriju te zemlje. To ih je sve usporilo u njihovom putu ka Evropi, ali ni malo nije umanjilo njihovu želju da odu iz Srbije u potrazi za boljim životom.

DVE PORODICE у живе у једној просторији- Zadovoljni smo što se tiče uslova života u kampu, ali nismo zadovoljni što smo još uvek ovde. Mi nismo hteli da dođemo da živimo Srbiji, nego je to bio splet okolnosti, tako da se sada osećamo kao da smo zaglavljeni ovde – rekla nam je Fatima Jusefi iz Avganistana.

Njena porodica, suprug i dvoje dece starosti 13 i 8 godina, u Principovcu se nalaze već 15 meseci. Fatima kaže da iako nemaju nikoga u Evropi, žele da odu ili u Švedsku ili u Nemačku, jer su čuli da tamo postoje dobri uslovi za njih. S obzirom da je po zanimanju kozmetičarka i frizerka, ona svoje slobodno vreme koristi da uređuje žene u kampu, kako bi joj dani brže prolazili.

Porodica iz Irana je ovde 17 meseci. Imaju troje dece, bebu od šest meseci i sinove starosti tri i 12 godina. Jako su tužni što su Mađari promenili uslove prihvata migranata i svesni su da će to da prolongira njihov odlazak u Nemačku, kuda su se uputili. Učiteljica iz Avganistana Franas kaže da im je u Srbiji lepo, ali da oni ne žele ceo život da žive od tuđe pomoći i da nisu svoj život zamislili ovde. Cilj im je da se zaposle u nekoj od evropskih zemalja i da nešto steknu za svoju budućnost. Kaže da su svesni da je ekonomska situacija u Srbiji teška, da su ljudi ovde siromašni, ali osetili su na svojoj koži da Srbi veliko srce, jer su im pružili ruku kad im je bilo najpotrebnije.

Škola, radionice…

NEVENA Брајовић, шеф смене у Прихватном центру ПринциповацOd Nevene Brajović, iz Komesarijata za izbeglice i migracije, koja je šef smene u Prihvatnom centru, saznali smo da je broj migranata u odnosu na letnji period smanjen, jer su zbog zime i problema sa grejanjem sve velike šatore zatvorili, a migrante raspodelili po čvrstim objektima u drugim kampovima u Srbiji.

– Imamo 33 školske dece koja svakog dana organizovano odlaze u neku od obližnjih škola ili u školu u Šidu gde pohađaju nastavu zajedno sa ostalom decom. Zahvaljujući organizaciji SOS dečija sela imaju i pratnju koja se brine o njima. Mališani su se veoma lepo uklopili i zaista su oduševljeni što mogu da se druže sa svojim vršnjacima. Napustiti kamp u toku dana njima mnogo znači i još niko niko nije došao sa nastave a da se žalio na nešto. Za one starije ovde postoje organizovane broje radionice, od učenja srpskog jezika, pa do šivenja za žene i obrade drveta za muškarce. Bitno nam je da se oni ovde nečim zaposle i da se osećaju korisno, pošto je iščekivanje nešto što ih najviše ubija i deprimira – kaže Nevena Brajović, šef smene u Prihvatnom centru Principovac.

Iako se Prihvatni centar nalazi na samoj granici sa Republikom Hrvatskom migranti ne pokušavaju da je pređu. Oni strpljivo čekaju svoj red na listi za odlazak i poštuju sva pravila i propise. Incidente koji postoje u Šidu i okolini prave oni migranti koji nisu evidentirani i koji borave u Srbiji ilegalno. Njih ima oko 80 i žive u krugu nekadašnje fabrike “Grafosrem”.

Srećan sam što idem u školu

ARMIN Гафари из АвганистанаDa deci mnogo znači činjenica da su ih drugari u školama prihvatili kao da se poznaju oduvek, potvrdio nam je Armin Gafari iz Avganistana. On kaže da ide u šesti razred Osnovne škole “Branko Radičević” u Šidu, da mu je najbolji drug Đorđe, a omiljeni predmet fizičko.

-Pored toga učim još i geografiju, biologiju, engleski i likovno. Ništa mi nije teško da učim, jedino što još uvek ne znam baš najbolje jezik, ali naučiću ga uz pomoć svojih drugara iz razreda – kaže uz osmeh 12 godišnji Armin iz Avganistana.

Kategorije Reportaža