Kakav je kvalitet zemljista u Srbiji FOTO Sremske novine D Tufegddzic doddatak Macva

Ubijanje srpske poljoprivrede

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Ako budemo navodnjavali njive, a ne bude stajskog đubriva, od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju

Piše: B. Gulan

Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle postati neplodne! Stručnjaci u Srbiji  iznose zabrinjvaajuće podatke da je nivo humusa u zemljištima već sad ispod tri odsto, što je na granici optimalnog!

Organske materije spale na ispod tri odstoOrganske materije pre početka intenzivne poljoprivede u vojvođanskim njivama u drugoj polovini XX veka, bilo je više od pet odsto, a samo u  poslednjih 20 godina sa 3,5 spali smo na ispod tri odsto.

– Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope kao što to često činimo – kaže dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

– Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom Vojvodinu nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope. Već sad se oseti negativni efekat, pa i pored korišćenja pune agrotehnike, na njivama nam opada prinos.

Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije više od pet odsto, a danas u Vojvodini zemljišta sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina.

U celoj zemlji rapidno opada stočni fond, poslednje tri decenije dva do tri odsto godišnje. Tako na velikoj većini naših njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Žetveni ostaci se masovno pale ili odnose sa parcela. Iz zemljišta zbog toga prinosima biljaka više iznosimo organske materijle, nego što je đubrenjem unosimo. Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje u Srbiji, jer voda stiže samo na tri odsto polja, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako izgradimo i budemo koristili te sisteme za navodnjavanje, bez stajskog đubriva već za pola veka mi ćemo od Vojvodine stvoriti pustinju. To niko ne želi, niti nam može koristiti. Jer, mnoge afričke zemlje od pustinja stvaraju plodne oranice.

Kako smatraju stručnjaci, već samo zaoravanjem, a ne paljenjem žetvenih ostataka, puno bi pomogli njivama da se oporavljaju. Obnavljanje stočnog fonda je dugotrajan proces, ali ima alternativnih materija, kao i bolja organizovanost gde bi zeleni otpad iz gradova završavao na njivama, a ne na smetlištima.

Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak pre njegove primene na parcelama, a koje državu ne bi koštalo puno, oporavilo bi zemljišta. Jer, opadanje organske materije je dugotajan proces koji se možda ne primećuje trenutno, ali u budućnosti nam može uništiti poljoprivredu.

Rešenje

kako vlasnike latifundija naterati..Rešenje problema srpske poljoprivrede nalazi se u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. Četiri najveća tajkuna u Srbiji imaju više od 120.000 hektara oranica. Kada bi imali po svakom hektaru po jedno uslovno grlo goveda to bi bilo već 120.000 junadi. Koliko je to najbolje govori činjenica da Srbija danas ima najviše 15.000 do 20.000 junadi. Sa 120.000 junadi imali bi dovoljno prirodnog gnojiva za zemlju, zatim imali bi 10.000 tona bebi – bifa za izvoz u EU (od 1996.godine imamo dozvolu za izvoz na godišnjem nivou 8.875 tona u EU), ali se nikada nismo primakli toj brojci. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, a 2016. godine tek nešto više od 400 tona. Koliko je to malo, govori podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 50.000 tona, a od toga iz Srbije 30.000 tona bebi – bifa. Uz sve to, imali bi više junećeg mesa u zemlji i za izvoz. Jer, u 2016. godini bilo je proizvedeno tek 75.000 tona ovog kvalitetnog mesa, koliko se procenjuje proizvodnja i u 2017. godini. A, da se i ne govori o činjenici da EU uvozi godišnje 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine. Sve što bi proizveli mogli bi da prodamo i naplatimo. Srpskim vlastima je nuđeno da u narednih pola veka mogu svake godine u EU da izvoze po 50.000 tona bebi bifa, ali su one ostale gluve na tu ponudu!

Dakle, potrebno je naterati vlasnike latifundija da moraju da imaju i da nude državi po jedno govedo po hektaru zemlje koju danas poseduju. To je onda i dugoročno rešenje svih problema srpske poljoprivrede!

Kategorije Ekonomija