NEstin

Neštin: Ljubav jača od granice

Život „na kraju Srema“ nije lak, ali traje i Neštinci, ako je suditi po podatku da više od 10 odsto stanovnika ovog sela čine deca, nemaju nameru da mu okrenu leđa. Svoje selo vole više od nevolja, uključujući tu i granične prelaze. Ono što mogu - poprave, što ne mogu, prihvataju i sa tim se nose

Piše: S. Lapčević

nestin u fruskojČetiri granična prelaza, sedamdesetak praznih kuća, 700 stanovnika i pripadnost Južnobačkom okrugu osnovne su karakteristike Neština, sremačkog sela koje je radi lakšeg života njegovih meštana pripojeno Bačkoj Palanci, a onda opet od nje razdvojeno Dunavom i granicom sa Republikom Hrvatskom. Gotovo svaki odlazak Neštinaca u Palanku odvija se preko Hrvatske, uz čekanja, gužve, nervozu i kašnjenje. Međutim, sve to skupa ne remeti mnogo njihovu svakodnevicu. Ljudi uvek žele dobro, pa kako ispadne. Nekada to bude baš onako kako su sami želeli, a nekada… kako želi neko… ko zna ko.

Život „na kraju Srema“ nije lak, ali traje i Neštinci, ako je suditi po podatku da više od 10 odsto stanovnika ovog sela čine deca, nemaju nameru da mu okrenu leđa. Svoje selo vole više od nevolja, uključujući tu i granične prelaze. Ono što mogu – poprave, što ne mogu, prihvataju i sa tim se nose.

Za razliku od susednog Vizića, koji ima tek tri prvaka i 200 stanovnika, Neštin, kaže jerej Steva Kovačev koji je u ovo mesto došao iz nama bližeg Šišatovca, ima razloga za nadu.

– Ako imate selo sa trideset đaka, istina u četiri razreda, u dva kombinovana odeljenja, ako su vam deca lepo vaspitana, kulturna, dobra, ako znaju koje vrednosti treba da čuvaju i ako to čine kako dolikuje, nemate razloga da brinete. Iskušenja za Neštin jesu velika, ali koliko poznajem ove ljude, a sa njima sam već šest godina, sve će doći na svoje i biće dobro, objašnjava Otac Steva i dodaje: – Imam dva sina, Radeta i Damjana i oni će biti, zapravo već jesu Neštinci. Ima još dece po ovdašnjim sokacima i to je najveća vrednost našeg sela.

Sokaci u Neštinu svedoče svu težinu proteklih vremena. Svoje tragove na starim kućama, neurednim fasadama i iskrzanim putevima ostavili su ratovi, krize, tranzicija. Oslonjeni na Bačku Palanku, Neštinci čekaju bolje dane i veruju da će oni doći. Na to upućuje i predsednik Skupštine opštine Bačka Palanka Mita Lačanski koji napominje da je su za samoupravu Vizić i Neštin od izuzetnog značaja.

Mita- Opština vodi računa o svim svojih građanima, a meštani Vizića i Neština su nam posebno dragi, jer su i fizički odvojeni od Bačke Palanke, a deo su našeg područja. Bez obzira na teške okolnosti, mi se trudimo da budemo na usluzi svojim građanima, svojim Sremcima, pa tako plaćamo prevoz za svu decu koja krenu u više razrede osnovne škole ili u srednju školu. Pomažemo ako se pojave problemi na granici, a bilo je i toga svaki put kada Hrvatska reši da je zatvori. Onda obezbeđujemo prevoz preko Novog Sada, kako za decu, tako i za učitelje i lekara koji dolaze u selo. Takođe, koliko god je u našoj mogućnosti, pokušavamo da unapredimo putnu i komunalnu infrastrukturu u našim sremskim selima. Što se tiče saobraćajnica, one su na nivou drugih u našoj opštini i tu možemo biti relativno zadovoljni. Komunalna infrastruktura zahteva stalna ulaganja, koja često prevazilaze okvire trenutnih mogućnosti, ali nastojimo da održavamo ono što imamo i tako stvorimo preduslov za razvoj u vremenima koja su pred nama. Naše komunalne službe uredno dolaze na ovaj teren, za njih nema prepreka i sve svoje obaveze ostvaruju na vreme i na zavidnom nivou kvaliteta kako bi svi naši meštani bili zadovoljni, objašnjava Lačanski.

DivanTradicionalno okrenut voću i vinogradarstvu, Neštin je poslednjih godina uspeo da sačuva svoje mlade kojima činjenica da se nalaze na vratima Evropske Unije nije samo teret, već i prednost. Zbog toga, smatra učiteljica Divna Tankosić, selo beleži blagi porast dece, što znači da klupe u dve učionice Osnovne škole „Vuk Karadžić“ neće ostati prazne.

– U školi imamo dramsku i literarnu sekciju u kojima smo angažovani. U selu nema nekih naročitih kulturnih događaja, pa nam pripredbe dobro dođu. Naročito su naši đaci zainteresovani za glumu, jer znaju da će u publici biti mame, tate, bake i deke. Sa druge strane, selo odlično prihvata ono što radimo, pa su tako sve naše priredbe i akcije lepo propraćene i pozdravljene, a svečana sala, odnosno jedna naša učionica koju pretvorimo u svečanu salu, bude uvek prepuna, priča učiteljica Divna.

SkoolarciRad u malim sredinama kao što je Neštin, smatra učiteljica, ima svojih mana, ali i prednosti. Mir, tišina i prisan odnos sa učenicima, naglašava, najbolji su preduslov za kvalitetan rad.

– Komunikacija između nastavnika i učenika je zdravija. Prisniji smo, pošto imamo malo dece. Mesto je mirno, pitomo, deca su kulturna, disciplinovana, saradnja sa roditeljima je na zavidnom nivou. Nedostaci koje rad u selu nosi sa sobom ogledaju se  u tehničkom pogledu. Tako iz centralne škole u Bačkoj Palanci moramo da zajmimo projektore, lap topove i drugu savremeniju opremu. Mi smo se trudili da i sami nešto nabavimo, koliko možemo, preko različitih sponzora, ali smo još uvek prinuđeni da se dopunjujemo. Ipak, mislim da rad u Neštinu ima mnogo prednosti i da nije tako, teško bi i posle toliko godine rada i ja, ali i moja koleginica Tanja Marinković imali elana. Prelazak kroz četiri granična prelaza često zamara, ali ne postavljamo pitanje kada znamo da  radimo sa tako dobrom decom kao što su naša, smatra Divna Tankosić.

 

Kategorije Reportaža