Prvi put kada vide svojih ruku delo, svaka žena se oduševi i ne može da samu sebe prepozna, to joj daje vetar u leđa da nastavi dalje. Ovo nije skup hobi, jer koristimo ono što je odbačeno, a sve što napravimo korisno je, kako za ličnu upotrebu, tako i za poklone nekome drugom. Takođe, deo napravljenih radova i prodamo, a tako prikupljena sredstva žene koriste za nabavku novog materijala – priča Valentina Kiš iz Šida
Tekst: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić i lična arhiva
Svakog utorka posle 18 sati uveče grupa od petnaestak vrednih i maštovitih Šiđanki raznih godina okuplja se kako bi lepšim bojama obojile svoju stvarnost, a sve uz zajednički kreativni rad, priču i dobro raspoloženje. Glavni “krivci” što je uopšte i došlo do ovog – najpre spontanog, a kasnije i organizovanog okupljanja su Valentina Kiš i Slađana Jurišić, Šiđanke koje su pre nekoliko godina otkrile dekupaž tehniku i “zarazile” se tim hobijem.
Pričaju da je najpre na obuku krenula Slađana, a Valentina – koja je imala prostor, pozvala je da zajedno rade kod nje u kući. Ubrzo se o njima pročulo, tako da je ovo spontano okupljanje pretvoreno u Kreativnu radionicu “Spin”. Sada se ovde utorkom pravi svašta, od poslužavnika, četki za kosu, preko kutija za flaše, ormarići za šminku, do raznih polica, stolova, ogledala… Materijali na kojima se rade su raznoliki – staklo, drvo, pločice, platno…
– Dekupaž tehnika je pogodna za svu vrstu predmeta, jer se zahvaljujući njoj staro može pretvoriti u nešto lepo i korisno. Radimo sa akrilnim bojama, koje nisu otrovne i nemaju isparenja tako da mogu da se rade u zatvorenom prostoru. Deca veoma vole da rade dekupaž, pa ih majke i bake često dovode sa sobom. Nas dve ponekad odemo u Novi Sad kako bi naučile nešto novo i kako bi to znanje mogle kasnije da prenesemo našim ženama. Ovo nije skup hobi, jer koristimo ono što je odbačeno, a sve što napravimo korisno je, kako za ličnu upotrebu, tako i za poklone nekome drugom. Takođe, deo napravljenih radova i prodamo, pa onda to koristimo za nabavku novog materijala – priča Valentina.
Slađana kaže da je ženama jako važno što u tim radionicama vlada zajednički duh, tako da pomažu jedna drugoj i daju ideje. Dekupažu su učile i žene u seoskim sredinama u Binguli, Iloku, Surčinu i Erdeviku.
-Ovaj hobi za žene predstavlja neku vrstu ventila i prikupljanja pozitivne energije, posebno u današnje vreme kada se ljudi sve manje druže. Zato nam se svaki put priključi uvek i neka nova žena, a imamo dosta i mladih devojaka. One koje tek dođu uvek u početku imaju manjak samopouzdanja i ne veruju u svoje sposobnosti, nisu ubeđene da će umeti i one da naprave isto ono što i mi radimo. Međutim, prvi put kada vide svojih ruku delo, svaka od njih se oduševi i ne mogu da samu sebe prepoznaju, to im kasnije daje vetar u leđa da nastave da dolaze – kroz osmeh kaže Slađana i dodaje da je posebno srećna kada vidi da se od nečega što je odbačeno, poput starih tegli, ramova, goblena ili nečeg sličnog, napravi neki koristan i upotrebljiv predmet.
Jedan od najmlađih učesnika radionice je Slađanin sin desetogodišnji Nikola Jurišić. On je počeo dekupaž tehniku tako što je ukrašavao jaja za Uskrs. Nakon toga, doveo je svog druga Bojana, koji je želeo da se oproba u dekupažu i koji je uradio čiviluk za kuhinju za svoju majku. Bojan je bio oduševljen što mu je uspelo, a zatim je došla i njegova učiteljica. Nakon nekoliko sati rada i ona je otišla kući sa osmehom na licu i svojim prvim uspešno napravljenim radom u rukama.
Rad u ovoj radinoci je potpuno besplatan, a jedino što je potrebno je da se ponese jesu dobra volja, osmeh i raspoloženje.
– Lepo je usrećiti nekoga, meni to mnogo znači i puni me pozitivnom energijom. Zato sam i srećna što se okupljamo i družimo, jer nam je to beg od svakodnevnih problema i relaksacija. Nakon posla i stresnog dana, ovo je naš lek za dušu – kaže Valentina Kiš iz Šida.
