SAJT SRDJAN

Treće stanje je naša dijagnoza

Napišem tekst i pričam ljudima. Sve na sceni je moje. Kakav sam pred publikom, takav sam u kući i kafani, kaže Srđan Dinčić

Razgovarao: S. Lapčević

DJIDJAU četvrtak 25. januara, sa početkom u 20 časova, Mitrovčani će imati priliku da pogledaju „Treće stanje“, novi stend ap Srđana Dinčića koji je  premijerno izveden na otvaranju „Stend ap Festa“ proše godine.

Trenutno najpoznatiji Mitrovčanin iza sebe ima šest godina rada i više od 1.500 nastupa u Srbiji i regionu. Njegova tri stend apa „Ispod nevidljivog kišobrana“, „Laž po istinitom događaju“ i „Đavo iz jagode“ postavili su ga u sam vrh srpskog i eks-ju humora. Scenarista je i učesnik emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, i Večeri improvizacije, koju izvodi već tri godine sa svojim kolegama. Prvi je stand ap komičar sa naših prostora koji je obišao 50 gradova i napunio dva Doma sindikata. Jedan od najpoznatijih aforističara u Srbiji, otvarao je nastup čuvenih komičara Edija Izarda i Dilana Morana, ali je, kako je istakao u intervjuu za „Sremske” još uvek i pre svega Mitrovčanin, zaljubljenik u svoj grad i njegove ljude.

Svojevremeno, kada si napustio „Survajver“ rekao si da ti nije stalo do onoga što ovaj koncept nudi: prvi je zadovoljenje sujete preko besmislene popularnosti poznati, a drugi novčana nagrada. Ipak zahvaljujući „Survajveru“ postao si popularan. Da li si na kraju ipak zadovoljio svoju sujetu?

– Za mene tu nije bilo reči o sujeti, već o pokušaju da preskočim nekoliko stepenika i pokažem šta umem. U svemu tome sam imao i sreće, pa sam uspeo. Nakon „Survajvera“ dobio sam prvu ponudu da pišem za televiziju. Nije tu u pitanju bila sujeta, već stvaranje prilike. Krenuo sam iz malene Mitrovice, a uz to nikada nisam bio čovek koji ume da se lakta i viče na sav glas šta ume da radi.

T2DktkpTURBXy9mYmYyOWNlZTE0YTYzMzliZmI0YjI4ZmZiNDZjOWY4Yi5qcGeTlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCw5UH2TIvcHVsc2Ntcy9NREFfLzFkNzRjYjQxNzA1OTUwNDM2NjI5Y2FiZDYwNmY1MGY2LnBuZwfCAATada sam još bio klinac i nisam bio opterećen da li ću uspeti ili ne. Da nije tako bilo, verovatno bih pokušavao na drugi način. Danas imate “Ju tjub” i društvene mreže koje vam omogućavao da se pokrenete. Taj posao je u vreme kada sam ja počeo radila samo televizija.

Da li te mogućnost da te ljudi čuju i vide, da shvate ono što imaš da kažeš dovoljna da budeš nasmejan? Kako u tom kontekstu gledaš na one ozbiljne, koji možda mogu da se nasmeju, ali na svet gledaju vrlo ozbiljnim pa i sumornim očima?

– Sa takvim ljudima slabo dolazim u kontakt. Na moje nastupe dolaze ljudi koji hoće da se smeju, a sarađujem sa ljudima koji se bave humorom, pa su i to sve tipovi koji vole da „lupetaju“. Davao sam u par navrata i da tako kažem, „ozbiljne“ intervjue, ali tu ljudi imaju naviku da postavljaju pitanja njima bitna, na koja imaju i unapred spremne odgovore. Lično politika mi je prekardašila. Razumem ja da ljudi od mene kao javne ličnosti očekuju da tu i tamo nešto kažem, ali ne želim to. Moja primarna misija je da nasmejem ljude i tek ako u tome uspem mogu u humor da uvijem neku svoju ideju. O politici i tim, preterano ozbiljnim stvarima ne razmišljam previše. Jedina stvar kojoj sam posvećen je da napravim što bolji vic.

13331130_1710653939189888_1421472587860977944_nKako se pravi dobar vic?

– Svako ima svoj recept. Ja se obično dohvatim nečeg smešnog što su drugi rekli ili uradili i samo malo dolijem ulje na vatru. Sve je teže napraviti dobru foru, pošto se širom države redovno dešavaju razne nadrealne stvari koje je sve teže dodatno uvrnuti.

Nedavno sam bio na jednoj tribini koja se bavila humorom. Pored mene tu su bili Marko Somborac, Nikola Đuričko i jedan momak, tviteraš. Tada sam rekao, a i sada stojim iza toga, da mi koji se bavimo ovim poslom moramo biti vrlo oprezni, pošto ozbiljne brljotine pretvaramo u smeh   čineći ih manje ozbiljnim i opasnim. Nije baš ni dobro kada ozbiljnu brljotinu pretvorite u Šilju i Paju Patka.

A da li je to potrebno?

– Izgleda da jeste. Ljudima je lakše kada se zezaju na račun onih stvari koje ne mogu da promene, a za koje je jasno da su brlje. Neće to promeniti društvo, ali je dobro kada postoji luft koji omoguava da se život malo olakša.

A da li je tebi lakše?

– Svakako. Radim posao koji volim. Nekada je to i naporno, ali nije da kopam u rudniku pa da imam pravo da se prviše žalim. Srećni su oni koji ne moraju da rade posao koji ne vole. Isuviše dugo sam u ovom, nemam fiksno radno vreme i nisam siguran da bih mogao da se učaurim u kancelariju.

Međutim, nije ni kod nas sve sjajno. Mislim da su glumci koji tezgare sa malim trupama najbolji pokazatelj da nešto nije u redu.

Ima li glume u stend apu?

– Kod mene nema i mislim da ne bi trebalo ni da bude. Napišem tekst i pričam ljudima. Sve na sceni je moje. Kakav sam pred publikom, takav sam u kući i kafani. Ima onih koji paze da ne naprave previše privatnih pokreta na sceni i to je donekle u redu, ali bilo bi preveliko opterećenje smišljati koreografiju.

20663627_10213370829282320_9038596747923351259_nDa li si razmišljao da počneš da pišeš satiru ili prozu ili ćeš se i dalje držati aforizma?

- Ovaj posao traži veliku posvećenost i dosta čitanja. Ako o nečemu pričam moram da znam o čemu se radi… iako sam sklon da neznanje zamaskiram humorom. Ja uglavnom pišem, ali neki ozbiljniji rad na književnosti ne dolazi u obzir. Tom problemu treba pristupiti ozbiljnije od onoga što ja radim. Aforizam je odlična forma. Jezgrovitiji je, lakše dopire do mozga i u krajnjem, svi se mi uklapamo u šablone koje nam nameću profesije.

Trudim se da na svake dve godine izbacim novi stend ap. Nekada to ide lako, nekada teže, pa sam prinuđen da dodam gas, uvek se trudeći da ne prepesujem samog sebe.

Šta trenutno čitaš?

– Teri Pračeta. Uvek. Volim Efraima Kišona. Volim i stripove, najviše Dilana Doga i Martija Misteriju. Žena mi je kupila Korta Meltezea i to je odličan strip. Voleo bih da imam talenat za crtanje. Pokušavao sam, ali to nije dovoljno dobro. Čak i moja ćerka crta bolje od mene. Strip je odlična stvar i prilično mi godi što je ponovo pokrenut.

Kako ide proces pisanja stend apa?

– Krećem od humoreske na neku temu… recimo o mravima koji me muče u stanu. Onda kreće seča. Pokušavam da procenim šta bi moglo da prođe, šta ne, pa tako i kratim dok ne dođem do najboljeg, do onog što bi se publici najviše svidelo.

Jesi li nekada promašio?

– Uglavnom se oslanjam na intuiciju i to dobro ide. Ono što izbacim umem da kažem na bini, za svoj ćar, a desi se da se u publici pronađe i neko kome je to zanimljivo, pa onda budem zadovoljan. Nisam sam!

Kako je sarađivati sa Ivanom Ivanovićem?

– Lepo. Imamo tim scenarista koji svaki dan piše fazone na dnevno političke teme. Trudimo se da pišemo nešto novo, da budemo kreativni. Najčešće radim od kuće, a u Beogradu se konačno dogovoramao. I tu imamo šablon kojeg se držimo.

Da li taj šablon nekada dosadi?

– Desi se. Zamori se čovek od suludih vesti i raznih gluposti. Često se desi i da u pisanju preteram, ali to ne ide u emisiju. Bilo je par propusta, ali te fazone nisam pisao ja.

Ima li šablona u „Stolicama“?

– Nema. Za sada nema. U pitanju je otvorena, lagana forma i to je ono što ljudi vole… uz činjenicu da šetate naokolo i delite pare svakome koga ubedite da sedne preko puta vas. Po reakcijama vidim da je kviz gledan i to je glavni cilj. Malo se zabavimo, popričamo, podelimo pare i raziđemo do novog susreta. Jednom prilikom, kada sam bio u Čačku, neki čikica se na glas pitao koliku ja to imam platu kada lako delim pare. Međutim, kviz nije toliko lagan, ali to ne mora uvek biti do pitanja. Uvek me iznenadi šta ljudi ne znaju, a bilo ih je koji nisu znali kako se zvao otac Marka Kraljevića.

SAJT SRDJANŠta je „treće stanje“?

– Osim što je naziv novog stend apa, to je, kažu psiholozi, stanje između sna i jave, onda kada ste skoro svesni svega što se oko vas dešava, a ne možete da reagujete. Supruga mi je u drugom stanju pa je nervozna, dete je malo i pravi razna čuda, pa je moje stanje baš takvo, treće. Sve vidim, a ništa ne mogu.

Da li je i priča „Trećeg stanja“ u trećem stanju?

– Jeste. Oseti se da je izašla teško iz mene. Skeč je takođe u trećem stanju. Ima dosta tema upakovanih u skladan… relativno skladan kolaž, koliko moj mozak koji beži na sve četiri strane dopušta. Premijera, barem što se Mitrovice tiče je u četvrtak, pa će publika imati priliku da se uveri da je i sama u trećem stanju.

Da li je nezgodno nastupati pred Mitrovčanima?

- U principu jeste. Lako je biti otvoren u Beogradu ili negde van rodnog grada. Kada sam u svom gradu imam osećaj da sam kao u dnevnoj sobi, a to ume da bude prilično nezgodno. Poznavanje publike ume da bude i veliki problem. Posebno ako u njoj sede ljudi koji su vas učili i vaspitavali… a vi držite mikrofon i lupetate.

 

Kategorije Društvo