oni su javili Laćarcima radosnu vest

Kako su vertepi stigli u Srem

Kao izrazit i specifičan reprezentativni primer nematerijalne kulturne baštine običaj nošenja vertepa zahteva detaljno istraživanje i dokumentovanje na teritoriji Srema gde je on i najkarakterističniji, sa krajnjim ciljem predlaganja upisa ovog običaja u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa

Tekst: S.Đaković
Foto: privatni album

Jedan drevni hrišćanski božićni običaj ima šansu da bude upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa , a da se to učini, istraži, dokumentuje i zabeleži angažovani su stručnjaci okupljeni oko projekta „Istraživanje i dokumentovanje običaja Vetrep na području Srema“. Ovaj projekat podržan finansijski od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Srbije privodi kraju Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici. Ostalo je još sređivanje snimljenog materijala – jer projekat prati, odnosno njegov deo je i etnografsko – dokumentarni film radnog naslova “Vartep u Sremu“.
vladimir pericSnimanje video materijala je obavljeno i u Laćarku, režiser filma je Jelene Jovčić iz Beograda, autorke više dokumentarnih filmova. Rukovodilac ovog projekta je etnolog Muzeja Srema Vladimir Perić, pa je on naš sagovornik o ovoj interesantnoj temu.
– Vertep je hristijanizovana varijanta obrednih povorki koje su za vreme božićnih praznika pohodile domaćinstva izvodeći dramsku igru posvećenu rođenju Isusa Hrista. Prvi tragovi na području Srema javljaju se u prvoj polovini 18. veka, kad su pod uticajem ruskih učitelja iz Karlovaca povorke raširene, najviše u naseljima Bačke, srednjeg Banata i Srema, da bi se nakon Drugog svetskog rata zadržale samo u nekim naseljima u Sremu koji je najkarakterističniji region u kome je običaj Vertepa praktikovan. Po svojoj morfologiji obred je povezan sa koledarskim povorkama i predstavlja upravo hristijanizovani oblik prethrišćanskih verovanja i običaja. U sličnoj formi običaj su praktikovali i stanovnici katoličke veroispovesti – objašnjava Vladimir Perić šta je Vertep.
oni su javili Laćarcima radosnu vestNakon Drugog svetskog rata praktikovanje Vertepa, podseća on, bilo je zabranjeno kao i većina običaja čiji su se koreni mogli povezati sa religijom i crkvom, međutim u pojedinim mestima u Sremu ove povorke su se i pored zabrane održavale. U poslednjim decenijama, revitalizacijom crkve i demokratizacijom veroispovedanja pojačano je obnavljanje određenih obreda i običaja, među kojima i Vertepskih ophoda.
– Sam običaj podrazumeva grupu dece, učenika, koji u povorci obilaze kuće noseći maketu crkve (vertep) izvodeći dramski prikaz posvećen rođenju Isusa Hrista koji se sastoji iz duhovno-sakralnog i šaljivo-komediografskog dela. Učesnici su maskirani i za svoj ophod bivaju darivani od strane domaćina. Jednu grupu učesnika čine tzv. „carevi“ sa kartonskim krunama na glavama, svečanim ogrtačima i imitacijama sablji o pojasu. Oni predstavljaju cara Iroda i tri istočna mudraca, i zaduženi su za nošenje makete crkve i sakralni deo dramskog prikaza. Za drugi, šaljivi deo drame, zaduženi su ostali učesnici koji su maskirani u kožuhe sa krznenim kapama na glavama i klepetušama u rukama, i predstavljaju čobane, odnosno „gube“, nastavlja etnolog Perić.
– Kao izrazit i specifičan reprezentativni primer nematerijalne kulturne baštine običaj nošenja vertepa zahteva detaljno istraživanje i dokumentovanje na teritoriji Srema gde je on i najkarakterističniji, sa krajnjim ciljem predlaganja upisa ovog običaja u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Istraživanja su obavljana u više mesta u Sremu, a pored istraživanja veliku ulogu ima upotreba audio-vizuelnih metoda, koji ima veliki značaj kada je u pitanju nematerijalno kulturno nasleđe. Veći deo snimanja obavljen je u Laćarku, ali i u Pećincima, zahvaljujući nesebičnoj pomoći crkvenih opština i sveštenika ovih mesta, kao i udruženja „Zmaj Ognjeni Vuk“. Cilj ovog video materijala, pored istraživačko-naučne svrhe, jeste i što kvalitetniji i reprezentativniji prikaz ovog običaja, odnosno elementa nematerijalne kulturne baštine – istakao je Vladimir Perić kustos etnolog Muzeja Srema, rukovodilac projekta.
dogovor pred snimanje filma uLaćarku- Istraživanje je koncipirano tako da obuhvata sela gde je bilo prekida u upražnjavanju ovog običaja i oni gde toga nije bilo. Ovde je karakteristično da u Sremu ima mesta gde je Vertep stalno upražnjavan a i onih gde je revitalizovan. Takav je slučaj sa Laćarkom, jer je posle skoro pola veka revitalizovan. Snimane su scene i u Pećincima gde sve vreme običaj odvijao, ali se on odvija na drugi način u svakoj sredini. Zajedničko za sve je pa za nacionalnu listu jeste masovnost.
Neke od poslednjih scena filma o Vertepu snimane su u Laćarku pred Božić, pre same Badnje večeri, kada se odvija sam događaj Vertepa. Ta radnja čini gro filma, a govori o tome kako se ljudi i sveštenik pripremaju za taj događaj. Rediteljka je, po rečima Vladimira Perića, izabrala kao dobar momenat za to kada se učesnici Vertepa inače, savremeni momci „pretvaraju“ u vertepaše, vesnike rođenja Isusa Hrista.

Kategorije Reportaža