Објекат у улици Светозара Марковића

Ambari i kotobanje – narodno graditeljstvo

Za podizanje jednog bogato ukrašenog ambara, bilo je potrebno dve do tri godine rada i on je predstavljao pravu malu porodičnu zadužbinu, a ime vlasnika je obično urezivano na vidnom mestu sa ulice. Najveći deo ovakvih ambara je evidentiran u Donjem Sremu, posebno u Golubincima

Piše: M.Ninković

Једна од котобања у улици 15. августаIzložba pod nazivom „Ambari i kotobanje – narodno graditeljstvo“, koja je traje u rumskom Zavičajnom muzeju, za svoj osnovni cilj ima predstavljanje tradicionalnih arhitektonskih objekata, u ovom slučaju, ekonomskih zgrada, ambara i kotobanja u Rumi i njenoj okolini, kao i da ukaže na devastaciju i nestajanje objekata narodnog graditeljstva. Autor izložbe kustos etnolog Jelena Arsenović, navodi da je izložba nastala kao projekat koji je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

– Osnovna ideja je bila da se ovaj tip gradnje sačuva od zaborava, bez obzira na to što rumski ambari i kotobanje, nemaju neke osobenosti u stilu izgradnje, niti imaju posebne ukrase i rezbarije na drvetu. Bilo nam je važno da Zavičajni muzej Ruma, kao osnovna nadležna ustanova zaštite na ovom području, preduzme korak u evidentiranju i formiranju foto i tehničke dokumentacije o ekonomskim zgradama na teritoriji svoje nadležnosti. Želeli smo da zabeležimo i načinimo pregled stanja ovih objekata u Rumi, o tome kakvi su tipovi gradnje u pitanju, prostornu orijentaciju, da li su objekti građeni u odnosu na liniju sa ulicom, dvorišni ili poprečni uz kuću, brazdu ili put. Na taj način bi se dobila polazna osnova za dalju stručnu ocenu, obradu i eventualno uvršćivanje ovih gobjekata u kategoriju zštićenih kulturnih dobara, kako bi se sprečilo njihovo dalje propadanje i nestajanje. Ovo je početna faza, jer nameravamo da pokrijemo celu našu teritoriju i formiramo bazu podataka, koja će biti od značaja kolegama iz Zavoda za zaštitu spomenika, koji se bave narodnim graditeljstvom i u koju će biti uključeni i objekti sa teritorije opštine Inđija, Pećinci i Stara Pazova. Ovaj višegodišnji projekat mogao bi da bude solidno polazište za dalju obradu i početak ozbiljnog proučavanja seoskih domaćinstava i njihovih ekonomskih zgrada na celoj površini koju administrativno i teritorijalno pokriva Zavičajni muzej Ruma, smatra Jelena.

Zabatu posebna pažnja

Мотив сунцаNajstariji očuvani objekat koji je pronađen u Rumi, jeste ambar i kotobanja porodice Kulić, u Ulici 15. avgusta, koji datiraju iz 1873. godine. Jelena kaže da objekat nema posebne ukrase, osim dve lale. Posebna pažnja je posvećena obradi zabata ambara, sa rezbarenim vodoravnim gredama i motivom sunca ispod slemena, radijalno postavljenim daščicama sa rozetom u sredini donje grede na kojoj je izrezbarena i godina podizanja objekta.

Još dva objekta se svojom konstrukcijom, dimenzijama i načinom gradnje izdvajaju u odnosu na sve ostale ovakve objekte na teritoriji Rume i predstavljaju primerke arhitekture sa kraja 19. veka. Jedan se nalazi u Pinkijevoj ulici i slične je konstrukcije kao objekat u vlasništvu porodice Kulić, samo što je manjih dimenzija. Na zabatu je takođe sunčani zabat ispod samog slemena, a na poprečnoj gredi su uz godinu izgradnje, 1893. godina, izrezbarena dva naopako postavljena srca. Treći objekat se nalazi u ulici Svetozara Markovića, u lošijem je stanju i jednostavnije je konstrukcije. Nalazi se u dvorištu, a zabat je okrenut prema ulici i širim daskama je podeljen u dva nivoa, sa koso i vertikalno slaganim daščicama.

– U Rumi je sačuvano oko 60 objekata ranijeg seoskog graditeljstva, koji svojim načinom gradnje i izgledom zaslužuju da se objave i sačuvaju od propadanja i zaborava, ističe Jelena. Oni su mahom smešteni duž ulica 15. avgust – 15. maj, koje vode prema Irigu, na prostoru Stare Rume, odnosno u tzv. Maljanskom kraju od Grobljanske ulice i svim poprečnim ulicama prema izlazu iz Rume i Kraljevcima.

Svedok ekonomske snage domaćina

KotobanjaEtnolog Jelena Arsenović navodi da je izgradnja pomoćnih, ekonomskih zgrada za smeštaj raznih vrsta žitarica u Sremu, započela u 19. veku, kada zemljoradnja na ovom prostoru dobija sve veći značaj i postaje sve naprednija. Tada i podizanje ambara i kotobanja dobija na popularnosti, a veličina zgrade i bogatstvo deokrativnih elemenata, svedočilo je o ekonomskoj snazi domaćina. Za podizanje jednog bogato ukrašenog ambara, bilo je potrebno dve do tri godine rada i on je predstavljao pravu malu porodičnu zadužbinu, a ime vlasnika je obično urezivano na vidnom mestu sa ulice. Najveći deo ovakvih ambara je evidentiran u Donjem Sremu, posebno u Golubincima.

Ambari i kotobanje se u Rumi, kaže Jelena,  odlikuju jednostavnom arhitekturom, tako da ni jedan ne poseduje trem, već samo nekoliko objekata ima natkrivljen ulaz u objekat na dve noseće konzole, koji nije u ravni sa konstrukcijom krova. Prema prostornoj šemi, ambari i kotobanje u Rumi se mogu svrstati u dve grupe, u dvorišne i one koji su građeni u liniji sa kućom, sa zabatom na uličnoj liniji. Većina ambara i kotobanja ne poseduje posebno značajne dekorativne elemente na zabatima, ni ukrasne rezbarije na drvenim konstrukcijama, ali se nailazi na ukrase izvedene slaganom opekom, ili na geometrijske i zvezdolike ukrase izvedene u plitkom malteru, uz koje ide i godina izgradnje sa određenim inicijalima. Ipak, ti inicijali ne ukazuju jasno da li se oni odnose na vlasnika objekta, ili na njenog graditelja, majstora, koji je ambar podigao.

Izložba „Ambari i kotobanje – narodno graditeljstvo“, autora Jelene Arsenović, može se pogledati u sali legata Feđe Soretića u Zavičajnom muzeju Ruma, do kraja januara 2018. godine.

 

 

Kategorije Reportaža