sajt

Veterinar, stručnjak za voće

Milan planira da na proleće posadi jabuke i kruške na još dva hektara, a cilj mu je da površina zasada dostigne 10 hektara i dok taj cilj ne ostvari, neće se zaustaviti

Piše: D. Tufegdžić (Sremske novine, dodatak „Mačva“)

Milan StanisavljevićDiplomirani veterinar iz Mačvanske Mitrovce Milan Stanisavljević, sa prebivalištem u Beogradu pre dve godine odlučio je da na oko pet hektara svoje zemlje u Radenkoviću podigne voćnjak.

Poslom veterinara se kratko bavio i, kako sam priznaje, u tome se nije pronašao . Radio je druge poslove u gradu, ali ga je život ponovo vezao za selo.

Prvi zasad jabuka i krušaka podigao je 2015. godine i od tada, pa do sada, ukupno je posadio oko 16.000 sadnica. Pod kruškom je 2,5 hektara, a ostatak pod jabukom. Od sorti koje su zastupljene kod jabuka to su „Zlatni delišes“ i „Red čiš“, zatim „Greni smit“ i „Gala“, a što se tiče kruške najzastupljenija je „Viljamovka“, mada ima još i „Santa Marije“, „Abate“ i „Karmen“.

Prinos i jedne i druge voćke do sada, sasvim očekivano, nije bio veliki i kretao se od dva do tri vagona.

– Da nije bilo mog oca i njegovog prijatelja koji ima zasad voća na oko 30 hektara, mislim da se nikada ne bih upustio u ovu priču. Jednostavno, mislim da mi ta ideja ne bi pala na pamet, ali eto njima jeste.  Ništa nisam znao o uzgoju voća i, iskren da budem, nisam mogao ni pretpostaviti koliko treba da se radi, ali i uči, međutim čovek se brzo na sve navikne, počinje priču Milan.

Uredno vodi dnevnik prskanja.jpgDa odluči da se upusti u jednu takvu investiciju i jedan tako ozbiljan posao za Milana nije bilo lako, čak godinu dana on je u svojoj glavi i sa svojom porodicom, a pre svega sa ocem dosta razgovarao o tome, kalkulisao je, istraživao, čitao o svemu što je vezano za uzgoj jabuke i kruške. Dobro se pripremao i na kraju odlučio da će ipak da pokuša da napravi jedan kvalitetan i isplativ voćnjak.

– Posedujemo krupne parcele,sve ukupno oko 14 hektara i to mi je bila osnova. Međutim, potrebna su sredstva da se ta zemlja dobro pripremi za sadnju, zatim za same sadnice, pa plus stubovi, žica, sistem za navodnjavanje. Zaista sam dosta sredstava uložio, što sopstvenih, što iz kredita, nastavlja Milan.

Jedan od najvećih problema sa kojim se do sada susreo, a koji nikako nije očekivao, jeste nedostatak radne snage, a pored toga desio mu se i jedan propust, pa tako nije odmah nakon sadnje postavio sistem za navodnjavanje i oko 4.000 sadnica mu se osušilo.

– Neke stvari očekuješ, neke ne, na neke si spreman, na druge nisi, ali iz mog dosadašnjeg iskustva mogu da kažem da bez sistema za navodnjavanje nema ozbiljnog posla. Jer, kada se stavi sadnica u zemlju, ukoliko je prolećna sadnja, mora odmah da se postavi i sistem za navodnjavanje, u suprotnom će se desiti ono što se desilo meni, a to je uvenuće biljaka, objašnjava Milan.

Protivgradna zaštita je za voćare takođe jako bitna i nešto što bi on vrlo rado voleo da postavi, ali iskren je i kaže da za tu investiciju trentno nema novčanih sredstava. Elektrifikacija polja takođe bi mu puno značila i nada se da će nadležni ispuniti dato obećanja i da će njive dobiti struju.

– Kada sam zasadio voće na prva dva hektara, razmišljao sam da li tu da stanem ili da se širim i onda sam shvatio da sam sa dva hektara ni mali ni veliki, pa sam stisnuo zube, uz punu podršku porodice, podigao još jedan kredit i proširio zasad, priča voćar.

Milan obilazi voćnjakS obzirom na to da živi u Beogradu, kaže da mu je nezgodno što nije stalno u Radenkoviću, ali na njegovu sreću dosta mu pomaže jedan rođak koji je zaista na sebe preuzeo veliki deo posla u voćnjaku. Naravno, tu je i Milanov otac, koji mu je, istče, podrška i moralna i finansijska i fizička.

Do sada prinos nije bio veliki i ono što je bilo od roda, rasprodao je na mitrovačkoj Zelenoj pijaci. Već za narednu godinu očekivanja su po tom pitanju dosta veća. Za plasman se ne brine previše. Kaže da, ukoliko je roba kvalitetna, ona će uvek doći do kupca, pa je zato važno da jabuke budu prve klase, dok kruške mogu dobro da prođu i sa drugom. Sebe više pronalazi na tržištu Evropske unije, za razliku od mnogobrojnih drugih srpskih voćara koji su orijentisani na izvoz u Rusiju.

– Ukoliko uzgajaš voće ili bilo koju drugu kulturu, moraš dobro da vodiš računa o tretmanima, pogotovo ukoliko želiš svoj proizvod da izvezeš. Na primer, neki preparati koje mi koristimo za zaštitu, nisu dozvoljeni u zemljama EU i slično, tako da to uvek treba imati u glavi. Svaki voćar mora da ima dnevnik prskanja koji kontroliše nadležna inspekcija. Jer, koliko je meni bitno da znam čime sam tretirao biljke, toliko je to važno i onome ko plod te biljke jede. Treba voditi strogu kontrolu o tim stvarima, ne smemo unositi u organizam svakakve materije, dodaje Milan.

Za kraj, on kaže da će na proleće posaditi jabuke i kruške na još dva hektara, a za naredni period cilj mu je da površina zasada dostigne 10 hektara i dok taj cilj ne ostvari, neće se zaustaviti.

– Nadam se najboljem i ne bih ulazio u čitavu ovu priču da mislim drugačije. Istina, bilo je trenutaka kada sam poželeo da odustanem i kada sam se zapitao šta mi je sve to trebalo u životu, ali prošlo me je i sada samo razmišljam pozitivno i optimističan sam. Imam punu podršku supruge i dece i bez njih teško da bih mogao sve da izguram. Oni su moj motiv da idem dalje, završava Milan svoju priču.

 

Kategorije Reportaža