444

Sa tri diplome u porodičnoj firmi

Možemo da se „gađamo“ titulama, znanjem i umećem, ali ovde svi sve radimo – otac, majka, brat i ja. Moja majka je inženjer tehnologije, ona je stručno lice, otac je uslovno rečeno nadzorni organ, a brat i ja nemamo veze sa mesarstvom, ali vodimo mnogo poslova koje smo naučili školujući se u Srbiji i inostranstvu, kaže je Branislav.

Piše: S. Đaković

branislav jovanovićZbog standarda života koje koji je nemerljiv kada su u pitanju selo i grad obično se dogadja da mladi i školovani odlaze iz sela u gradove ili u inostranstvo. Ali ima i primera da mladi i školovani dolaze nakon školovanja nazad u selo da bi tu radili, stvarali u  porodičnim firmama i bavili  se onim što su i generacije njihovih predaka. To je učinio Branislav Jovanović ( 26) iz Laćarka, kada je svojevremeno iz prestonice došao u  selo da bi radio u porodičnoj firmi za proizvodnju suhomesnatih proizvoda na tradicionalan sremski način.

– Možemo da se gađamo titulama, znanjem i umećem, ali ovde svi sve radimo – otac, majka, brat i ja. Moja majka je inženjer tehnologije, ona je stručno lice, otac je uslovno rečeno nadzorni organ, a brat i ja nemamo veze sa mesarstvom, ali vodimo mnogo poslova koje smo naučili školujući se u Srbiji i inostranstvu. A nas dvojica smo završili zajedno pet fakulteta: ja tri, brat dva, studirali smo u Moskvi, Novom Sadu, Beogradu i Londonu – priča  Branislav Jovanović.

U SočijuOvaj mladi Laćarac je završio Ekonomski fakultet pri Moskovskom državnom univerzitetu “Mihaila Lomonosova” u Moskvi, finansije na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i međunarodnu politiku  na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Daleko od toga da nije tražio posao koji odgovara njegovim kvalifikacijama i diplomama, nalazio ga je.  Radio je, primera radi,  neko vreme u Ministarstvu spoljnih poslova i na drugim mestima, ali je odlučio da se vrati kući i nastavi zajedno sa roditeljima porodični biznis.

– Naša porodica se bavi proizvodnjom suhomesnatih proizvoda 260 godina. Od davnina se bavimo onim što i sada radimo  a to je proizvodnja suvog mesa i suhomesnatih proizvoda. Imamo svoju firmu i  brend “But&co” smo osnovali smo pre nekoliko godina. Hteli smo da pokrenemo nešto svoje, jer smo uložili ogromna sredstva, trud i vreme nas i naših roditelja – ističe Branislav.

Njihova porodica ima oko 100 jutara svoje, a uzima još  100 jutara zemlje u zakupu, pa su hteli da zaokruže proizvodni ciklus. Oni proizvode između 95 i 97 odsto hrane za stoku  u porodičnoj  farmi koja je godišnjeg kapaciteta od 1.500 do 1.800 tovljenika. Meso tih svinja  koriste u proizvodnji suhomesnatih proizvoda pa samim tim u potpunosti garantuju za kvalitet krajnjeg proizvoda.

– Kada smo ušli u ovu priču bilo je to sa idejom da radimo kako domaće proizvode Bog zapoveda. Ne koristimo nitrate,  starter kulture, sredstva za ubrzavanje zrenja, sve radmo kako smo do sada radili. Nema robe za nas i za prodaju već je sve isto. Na  po kvalitetu tržištu nemamo konurenciju – hvali se Branislav.

medalje sa Novosadskog sajma 2017Već generacijama porodica Jovanović prenosi  tajnu pravih ukusa Srema preko suhomesnatih proizvoda koje izrađuju. Uz mnogo truda, ljubavi i pažnje ova porodica je uspela da sačuva tu tradiciju a suhomesnate proizvode izradjuje na prirodan način, baš onako kako se to nekada radilo u Sremu.

Iako je angažovan u porodičnoj firmi Branislav nadje vremena i za druge aktivnosti. Tako je nedavno u ruskom olimpijskom gradu Sočiju, bio član srpske delegacije učesnika 19. Svetskog festivala omladine i studenata pod sloganom: „za mir, solidarnost i socijalnu pravdu. Borimo se protiv imperijalizma. Poštujući našu prošlost, gradimo budućnost“. Srpska delegacija učestvovala je na brojnim organizovanim forumima i prezentovala našu zemlju u najboljem svetlu, a učestvovanje na svetskom festivalu podrazumeva razvoj međunarodne omladinske saradnje. Kao član Organizacije srpskih studenata u inostranstvu Branislav Jovanović je bio jedini iz Sremske Mitrovice.
– Ono što sam u Sočiju doživeo zasigurno će ostaviti trag na mene do kraja života. Nikada nisam ni pomislio da ću imati drugare iz Tanzanije, da ću igrati basket sa Nepalcima i ekipom sa Šrilanke, ili da ću upoznati nekoga iz Severne Koreje ko perfektno govori srpski jezik. Soči, zasigurno grad gde nemoguće postaje stvarnost – rekao je Branislav Jovanović.

444A što se posla u porodičnoj firmi tiče Jovanović smatra da su oni tradicionalnim načinom proizvodnje svoje suhumesnate  proizvode  “podigli na viši nivo”. Firma Jovanovića u laćarku ima  implementiran  HACCP standard, maksimalno poštuje u radu Zakon o bezbednosti hrane, imaju zatvoren ciklus proizvodnje, a cilj im je dalji razvoj i promocija proizvoda.

– Mnogo bolje je imati privatan biznis nego raditi za druge. Živim u selu, ali tako da ne osetim da sam u selu. Kad obavim poslove za 45 minuta mogu da odem do Novog Sada ili Beograda što je prednost u odnosu na druge – ocenjuje Branislav Jovanović, mladić koji je nakon diplomiranja odlučio da radi u porodičnoj firmi u Laćarku.

Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „Kakve su nam škole, takva su nam sela” koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti Sremska Mitrovica