11,02 кг меркантилног кукуруза за 1кг товних свиња

Preča nam sumnjiva šnicla iz uvoza

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za period maj - jun 2017. godine pokazuju da je izvoz zamrznutog i svežeg svinjskog mesa bio vredan 9,4 miliona evra, dok smo u isto vreme uvezli zamrznuto meso koje smo platili čak 25,1 miliona evra

Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji – zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe. Taj, naizgled, paradoks, podstiče i priča o dolasku velikog nemačkog proizvođača svinja i svinjskog mesa „Tenisa“ u Srbiju, koji kao prepoznatlјiv brend,  treba da obezbedi plasman naše svinjetine na inostrano tržište.

Jedan kilogram paštete vredi pet do sedam kilograma svinje žive mereNe odgovara nam da tog plasmana nema ni u EU, ni u Rusiju, zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge. Jer, vakcinacija u Srbiji još nije ukinuta. Obećava se da će biti krajem 2017. godine. Tek, posle ukidanja, treba da prođe tri godine da bi se obnovio stočni fond, a tek potom meso iz Srbije će moći da ide u svet. Ovako za sada izvoza ima minimalno. I  to tamo gde nije EU i gde nema njihovih granica. Najčešće su to okolne zemlje, članice bivše Jugoslavije koje nisu u EU, i  neke zemlje CEFTE. Nije dozvoljeno svinjsko meso da se transportuje preko teritorije članica EU, pa zbog toga nemože ni da se izviozi u Rusiju. Idu ponekad minimalne količine. Može za sada samo brodom, do luke Bar u Crnoj Gori (još malo dok i oni ne zabrane), a potom transport brodom zamrznutog mesa traje od 45 do 47 dana. I postavlja se pitanje kome onda takvo meso treba?

I kao i obično, kada se potegne bilo koja polјoprivredna tema, ona se završi se konstatacijom o njenom dugotrajnom sunovratu iz kojeg se teško izlazi na zelenu granu, o čemu najbolјe govore podaci. Tako smo 1986 – 1987. godine izvezli svinjsko meso u vrednosti od 762 miliona dolara, za razliku od sadašnjih 15,2 miliona dolara, odnosno 13 miliona evra.

Ceh liberalizacije

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za period maj-jun 2017. godine pokazuju da je izvoz zamrznutog i svežeg svinjskog mesa bio vredan 9,4 miliona evra, dok smo u isto vreme uvezli zamrznuto meso koje smo platili čak 25,1 miliona evra. U Privrednoj komori Srbije kažu da je uvoz sada već skoro za trećinu veći od onog iz 2016. godine.

SVINJSKO MESOA, prošle godine smo, prema rečima Branislava Gulana, člana Akademijskog odbora za selo SANU, uvezli 330.000 živih svinja i 38.000 tona svinjskog mesa treće kategorije. Na pitanje zašto Srbija sa tradicijom uzgoja svinja i sa kvalitetnim svinjskim mesom uvozi, odgovor je, kaže, u liberalizaciji tržišta. Prerađivačima se više isplati da uvezu po nižoj ceni od domaće i to uglavnom bude zamrznuto meso slabog kvaliteta, kojem je cena još niža kako se primiče isteku roka trajanja koji je u EU pola godine, napominje Gulan. To meso završi u prerađevinama.

Mršav rezultat ove kao i niza prethodnih godina je, u stvari, plaćanje ceha liberalizaciji tržišta, ali i naopako shvaćenoj privatizaciji koja je tekla po sistemu: „Važno je prodati, pa kako ispadne“. Ostali smo, praktično, bez polјoprivrednih firmi i gazdinstava koje zaokružuju ceo lanac proizvodnje od njive do trpeze, a jedino tako sa prerađevinom kao finalnim proizvodom može da se računa na zaradu koja omogućava i dalјa ulaganja.

Stručnjak za svinjarstvo sa Katedre za stočarstvo Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Vitomir Vidović objašnjava da je u tom poslu zarada zagarantovana samo ako imate svoje njive, svoju stoku, svoje klanice, odnosno prerađivačke kapacitete i prodavnice. On ukazuje na primer Danske koja godišnje proizvede 32 miliona svinja, u odnosu na naših oko tri miliona, maksimum pet ako računamo i one za sopstvene potrebe. U Danskoj su se uzgajivači svinja, međutim, udružili i uložili u sopstvenu klanicu kako ne bi prodavali primarni proizvod za male pare.

Podseća da su i kod nas nekada funkcionisali kombinati poput ,,Mitrosa’’ iz Sremske Mitrovice koji je imao preko 21.000 kooperanata. Sa ,,Karneksom’’ iz Vrbasa, ista priča, a imao ih je 12.000. Ili proizvodimo svinje, a nemamo prerađivačke kapacitete, ili klaničari nemaju svoju proizvodnju stoke, odnosno kooperante. Otuda mršava zarada prvih poskuplјuje proizvod, pa se klaničari opredelјuju za uvoz jeftinijih svinja iz Evropske unije koja ima 50 miliona komada viška. Zbog embarga i zatvorenog ruskog tržišta za polјoprivredne proizvode EU, evropsko tržište je preplavila jeftina svinjetina od koje smo se do 1. januara 2017. godine branili prelevmanima, posebnim taksama na uvoz tog mesa, koje smo ipak morali da ukinemo.

Zaostajemo za svetom

SA FARME SVINJAI sigurno je da će uvoza biti dok god je cenom konkurentniji i dok je vrednost naše proizvodnje po hektaru neuporediva u odnosu na razvijene polјoprivredne zemlјe. U Srbiji je to između 800 i 1.000 evra po hektaru, u Danskoj 16.500 evra, u Austriji 14.800 evra. U Holandiji, koja je kao Vojvodina sa Mačvom, a proizvodi oko 32 miliona svinja, ona iznosi čak 17.600 evra, napominje Vidović. Osnovno je, objašnjava taj stručnjak za svinjarstvo, ulaganje u prerađivačke kapacitete, jer tu paritet u novcu ide od jedan prema tri do čak jedan prema 12. „Jedan kilogram paštete vredi pet do sedam kilograma svinje žive mere. A, u pašteti meso samo zamiriše, ima ga 10 odsto. Tu se napravi zarada. Tu je paritet jedan prema 12“, ilustruje Vidović.

Primarnom proizvodnjom se, praktično, bavi samo onaj ko mora, jer se u njoj novac okrene samo jednom godišnje. Zato vrednost naše proizvodnje ne prelazi hilјadu evra po hektaru. Ali kada kolјete svinje nedelјno okrenete novac. Ko ima sve od njive do trpeze u proseku 50 puta godišnje okrene pare, ukazuje profesor Polјoprivrednog fakulteta. On podseća da Srbija ima 5,2 miliona hektara zemlјe, od kojih 1,7 u Vojvodini. Milion hektara bi trebalo da bude integrisano po sistemu od njive do trpeze preko objedinjenog sistema klanica, sve do prodaje i izvoza, kaže Vidović.

Svinjetina i potrošnja

11,02 кг меркантилног кукуруза за 1кг товних свињаU Sribji se prosečno godišnje proizvede oko 270.000 tona svinjskog mesa. Razlika je bila jedino 2016. godina kada je „proizvedeno’’ 50.000 tona više. Ali to nije bio rezultat veće proizvodnje, već pokolja svinja u znak odmazde što niko nije hteo da ih otkupljuje od seljaka. Taj „višak’’ se u 2017. godini osetio kao manjak, jer nije bilo prasića za Božić i Uskrs. Inače, u Srbiji se godišnje proizvede oko 400.000 tona svih vrsta mesa. Potrošnja svinjetine po stanovniku sad je pala sa 17, na oko 14,5 kilograma po stanovniku godišnje.

Kategorije Ekonomija