Sve fotografije ce se naci u monografiji

Nemci prvi gasili požare u Inđiji

Opštinski vatrogasni savez Inđija ima sedam ogranaka, u Inđiji, u Novom Slankamenu gde je jako dobro organizovano i često interveniše, u Novim Karlovcima, Maradiku, Čortanovcima, Ljukovu i Beški. Nekada je postojalo i u Krčedinu

Piše: M. Balabanović

Dusan Dubajic predsednikPoznata je činjenica da su krajem 19. veka Nemci živeli na teritoriji inđijske opštine, ali je malo poznato da su upravo u tom periodu, tačnije 29. avgusta 1887. godine, osnovali prvo Dobrovoljno vatrogasno društvo u Inđiji koje se nalazilo na šetalištu u ulici Vojvode Stepe na sadašnjoj lokaciji Trejdjunik centra. Priču o vatrogasnom društvu nam je ispričao Dušan Dubajić, sadašnji predsednik, koji ima više četiri decenije iskustva u vatrogarstvu. Dobrovoljno vatrogasno društvo broji ukupno 350 članova sa svim seoskim ograncima, a samo u Inđiji 94 člana. Kako ističe predsednik, do kraja godine treba da izađe monografija povodom jubileja, odnosno 130 godina postojanja.

– Naše društvo ima zaista dugu tradiciju, mislim da smo jedno od najstarijih u Sremu. S obzirom da su Nemci do rata živeli ovde, imamo spise koji pokazuju da su oni osnovali prvo dobrovoljno društvo. Nakon rata, ono se održalo i nastavilo da funkcioniše. U to vreme se uz opštinsku zgradu nalazio toranj sa zvonom koje je očuvano do danas i nalazi se u našoj zgradi Vatrogasnog doma – počinje priču Dubajić i kaže da ga je 1907. godine donirala jedna Nemica iz Jakova.

Zvono je nakon Drugog svetskog rata preneto u Tehničku školu „Mihajlo Pupin“ gde se dugo godina nalazilo. Potom je sporazumom škola dobila novo zvono, a postojeće je prebačeno u prostorije Vatrogasnog doma u kojem se nalazi i stara oprema iz perioda osnivanja Dobrovoljnog vatrogasnog društva.

Zvono s pocetka 20.veka- Imamo dosta mlaznica, šlemova i druge stare opreme iz tog perioda, te smo imali ideju da napravimo jedan muzej a povodom 120 godina društva smo tu opremu pokazali našim sugrađanima na jednoj vežbi koju smo organizovali u centru grada.

Kako ističe Dubajić, nekada je u opštini postojao Fond protivpožarne zaštite, pa je društvo tada bilo mnogo aktivnije i učestvovalo na raznim takmičenjima, a poslednje je bilo u Nišu 2000. godine kada je inđijsko društvo nastupilo sa pet ekipa. U međuvremenu je Fond ukinut, pa su tako i smanjene aktivnosti i okupljanje članova.

– Važno je napomenuti da Opštinski vatrogasni savez Inđija ima sedam ogranaka, u Inđiji, u Novom Slankamenu gde je jako dobro organizovano i često interveniše, zatim u Novim Karlovcima, Maradiku, Čortanovcima, Ljukovu i Beški. Nekada je postojalo i u Krčedinu ali nismo uspeli da ga aktiviramo za razliku od ljukovačkog – navodi predsednik.

S obzirom da je usvojen novi Zakon o dobrovoljnom vatrogarstvu sva su očekivanja da će funkcionisanje dobrovoljnih društava u Srbiji biti mnogo uređenije kao u nekim razvijenim zemljama poput Slovenije tvrdi on.

– Imao sam priliku da odlazim na razne edukacije preko Vatrogasnog saveza Srbije, čiji sam član, i da vidim kako su određene zemlje rešile ovaj problem. Kod njih su državne institucije i lokalne samouprave preuzele odgovornost za finansiranje i organizaciju društava i mnogo dobro funkcionišu – kaže Dubajić i naglašava da su se njihova društva razvijala u kontinuitetu za razliku od naših gde se godinama vrlo malo ulagalo.

Stare slike- Mi imamo ljudstvo, odnosno veliki broj dobrovoljaca. Kada bi se država malo pozabavila našim statusom, sigurno da bi bili mnogo efikasniji i bolji – kaže Dušan.

Pre nego što je izgrađena zgrada Vatrogasnog doma i formirana profesionalna jedinica vatrogasaca sedište DVD-a se nalazilo u Inđiji u Novosadskoj ulici na lokaciji poznatoj kao Bikara. Taj objekat je dat Agrouniji, a vatrogasni savez Inđije je dobio zemljište na današnjoj lokaciji u Dunavskoj ulici. Objekat Vatrogasnog doma je izgrađen 1969. godine a već naredne godine je bio u funkciji, da bi 1975. iz Saveza i DVD-a bila oformljena opštinska profesionalna vatrogasna jedinica kaže Dubajić.

– Ranije smo imali mnogo više intervencija, a danas je gotovo sav posao poveren profesionaloj jedinici. Što se tiče naše dobrovoljne jedinice imali smo sedamdesetih godina više puta situacije kada je Maradik goreo pa smo morali intervenisati svi zajedno, a mnogo naših dobrovoljaca je učestovalo u tim akcijama. Takođe smo učestvovali u gašenju požara u fabrici papira Matroz u Sremskoj Mitrovici, kada se odazvalo 90 posto naših dobrovoljaca – seća se predsednik društva i kaže da su u skorijem periodu učestovali u akcijama tokom velikih poplava, najpre u Starom Slankamenu a posle i u Mitrovici, Šapcu i Obrenovcu. Dobrovoljci su potreba ovog društva, nadam se i verujem da će država naći način i model da pomogne društvima kako bi opstala tvrdi predsednik.

Vatrogasni dom izgradjen 1969. godine- Jedini problem sa kojim se društva suočavaju jesu finansije, jer svi imaju vozila i opremu koja je stara više od tri decenije. Imali smo sreću pa smo nekoliko puta dobijali donacije iz Engleske i Austrije i zahvaljujući njima je podmlađen vozni park.

Prema njegovim rečima ovih dana će biti izdata prva monografija društva, a povod je veliki jubilej, odnosno130 godina od osnivanja. Do kraja godine će biti organizovana svečana sednica kada će biti predstavljena monografija.

– Pripremamo jednu svečanost, kako bismo an dostojanstven način obeležili tolike godine postojanja i rada. Inače, naše društvo i danas prima nove članove, a težimo ka tome da ga što više podmladimo. Pripremili smo pristupnice, tako da svi zainteresovani mogu da dođu u naše prostorije i informišu se o svemu što ih zanima. U svakom slučaju, od iduće godine očekujemo mnogo bolju situaciju i nadamo se boljitku – kaže na kraju razgovora predsednik DVD-a u Inđiji.

 

Dobrovoljaca kao manji grad

 

Opštinski dobrovoljni savez Inđije je deo Vatrogasnog saveza Srbije, a kako tvrdi predsednik, u našoj državi ima preko 320 dobrovoljnih društava. U proseku od 15.000 do 18.000 ljudi su članovi nekog od društva. Postojala je inicijativa da se organizuje skup na kojem će se naći svi dobrovoljci, a grad Zrenjanin je bio inicijator. Za sada je sve ostalo na ideji, ali nikad se ne zna, možda se skup i organizuje u nekom narednom periodu kaže Dubajić.

Kategorije Inđija Reportaža